Javni radovi su jedna od najpopularnijih mera aktivne politike zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje. Namenjeni su pre svega teže zapošljivim i socijalno ugroženim grupama nezaposlenih koji učešćem u ovoj meri dobijaju mogućnost da, makar kratkoročno, ostvare redovna primanja, ali i da očuvaju i unaprede svoje radne sposobnosti. Ove godine, sredstvima Evropske unije finansirano je  zaposlenje  više od 1300 lica kroz javne radove.

Na moderno opremljenom odeljenju za palijativno zbrinjavanje Opšte bolnice u Ćupriji putem javnog rada zaposleno je 10 mladih lekara i medicinskih tehničara. Oni imaju između 27 i 30 godina i svi su nasmejani, puni entuzijazma, vole posao za koji su se školovali i željni su da rade. Zato ih, kažu, ni relativno niska naknada od 18 hiljada dinara nije obeshrabrila da se prijave za ovaj posao.

„Velika je ovo stvar, stekla sam prva iskustva u radu sa pacijentima, na palijativi se bavite nekim stvarima o kojima nismo učili u knjigama. Istovremeno, stekla sam veliku sigurnost u radu sa pacijentima, a to je nešto neprocenjivo u našem poslu“, kaže mlada doktorka Jelena Đorđević koja je završila fakultet pre četiri godine i  od tada je na evidenciji NSZ.

I Milena Spasić kaže da je slala prijave na razne konkurse po celoj Srbiji, ali da je veoma teško naći posao. Iz tog razloga rešila je da se prijavi za javni rad u bolnici i na taj način ostane u toku sa svojom strukom, ali i da istovremeno „bude na oku“ poslodavcu i tako poveća mogućnost za eventualno stalno angažovanje u bolnici. Poput nje,  i ostale njene kolege nadaju se da će po isteku četvoromesečnog angažovanja ostati da rade u ćuprijskoj bolnici.

Kristina, Andreja i Cezar su troje mladih ljudi koji zbog invaliditeta spadaju u kategoriju teže zapošljivih lica. Oni su, takođe kroz javne radove, angažovani da unose podatke u virtuelnu biblioteku Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji. Nikome od njih troje to nije prvi put da su posao pronašli na ovaj način. Iako svi ističu da je to kratkoročno rešenje i da se nadaju što skorijem zaposlenju,  kažu da im javni radovi omogućavaju da steknu prva radna iskustva, da se priviknu na rad u kolektivu i ostvare kontakte koji bi mogli da im koriste prilikom traženja posla.

Jedan od troje ljudi koji su angažovani na čišćenju i uređenju romskog naselja Vuka Vrčevića u beogradskoj opštini Palilula je i Nežded Coli. Prema njegovim rečima ovo angažovanje mu mnogo znači, jer, kako kaže, ima porodicu kojoj mora da obezbedi sredstva za normalan život.

„S druge strane, veoma je važno ovo što radimo, jer na taj način pomažemo svim ljudima koji ovde žive da uredimo njihovu okolinu i da im poboljšamo higijenske uslove“, kaže Coli.

Njegov kolega Nijaz Kruezi, smatra da je bolje raditi nego sedeti kod kuće i očekivati milostinju. Na javnim radovima angažovana je cela njegova porodica i novac koji redovno primaju kao naknadu za četvoromesečni rad, velika je pomoć ovoj mnogočlanoj porodici.

Ovogodišnji javni radovi koji se finansiraju iz projekta „EU pomoć teže zapošljivim grupama“ završavaju se 5. decembra, a prema rečima Muhameda Osmana iz udruženja „Romski napredak“ koje sprovodi javni rad u naselju Vuka Vrčevića, bilo bi dobro da neki od narednih javnih radova sadrže i neku vrstu obuke kojima bi mogli da budu osposobljeni i za neke druge, ne samo fizičke poslove.

Zaključak je da su učesnici javnih radova zadovoljni angažovanjem i ponovo bi konkurisali za učešće u toj meri, iako se  nadaju da će uskoro pronaći stalno zaposlenje.