Kada je projekat „Unapređenje efikasnosti pravosuđa“ pokrenut, u srpskim sudovima je bilo oko 1,4 miliona predmeta starijih od dve godine. Novi zakon je bio prilika da se značajan broj ovih predmeta privede kraju, ali je pre toga bilo neophodno klasifikovati ih i dalje procesuirati. „Kada smo na početku projekta razgovarali sa sudskim osobljem, njihova procena je bila da će za rešenje ovog problema biti potrebno oko 10 godina“, kaže vođa projekta Brajan Le Duk.

Projektni tim je, međutim, uspeo da za samo 18 meseci smanji broj izvršnih predmeta sa 1,4 miliona na 655.000 hiljada u 30 pilot sudova širom zemlje. Uz podršku Evropske unije, šezdesetoro privremeno zaposlenih je obavljalo tehničku i administrativnu pripremu predmeta. Oni su predmete locirali, pripremili spise predmeta, uključujući dokaze koje su priložile stranke u predmetima i uporedili podatke iz spisa uz pomoć elektronske baze podataka. Dakle, u potpunosti su pripremili predmete za dalje sudsko procesuiranje.

Osim toga, tokom projekta je ispravljeno preko 130.000 netačnih i nepotpunih podataka u 20 sudova, dok je preko 1.900 sudija, sudijskih pomoćnika i sudskog osoblja tokom projekta prošlo kroz obuku.

Pored smanjenja broja starih predmeta, jedan od ciljeva projekta je bilo i usklađivanje sudske prakse i unapređenje opšteg učinka sudova i tužilaštava, između ostalog u pogledu kadrovskog upravljanja. Projekat je doneo poboljšanja i u oblasti alternativnog rešavanja sporova i omogućio je elektronsku razmenu podataka između više od 10 pravosudnih i drugih institucija.

Ovaj projekat je rešio jedan od značajnih aspekata pravosudne reforme, a to je unapređenje efikasnosti pravosudnog sistema. „Ostvarili smo dva cilja: sistem je postao efikasniji, dok je veliki broj građana Srbije dobio priliku da reši svoje predmete“, izjavio je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji.

EU je od 2006. izdvojila 93 miliona evra za unapređenje vladavine prava u Srbiji, budući da se došlo do zaključka da će reforma ovog sektora omogućiti lakše sprovođenje drugih reformskih procesa. Značajna podrška ovom sektoru je u skladu sa političkim dijalogom EU sa Srbijom prema kome su poglavlja 23 i 24 prva koja se otvaraju u pristupnim pregovorima.

Sa preko tri milijarde bespovratne pomoći izdvojenih u proteklih 15 godina, Evropska unija je najveći donator i najznačajniji partner Srbije u pružanju podrške razvoju i tekućim reformama koje zemlju približavaju EU i doprinose blagostanju građana u velikom broju oblasti.