Članstvom u Evropskoj uniji, Srbija kao ni jedna druga država, ne gubi svoj nacionalni, jezički i kulturni identitet, štaviše, Evropska unija podržava i podstiće očuvanje kulturnog identiteta, što se može videti iz činjenice da kroz brojne programe ulaže u obnovu važnih kulturno-istorijskih spomenika širom zemlje, istaknuto je na konferenciji „Regionalno kulturno nasleđe – održiv način“, održanoj u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.

Konferenciju su organizovali Institut regiona Evrope iz Salcburga i Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, a domaći i inostrani akteri u oblasti kulture i internacionalni eksperti za kulturno nasleđe razgovarali su o najefikasnijim načinima za očuvanje kulturnog nasleđa, finansiranju, primerima dobre prakse, regionalnom kulturnom nasleđu, te načinima na koje se ono može sačuvati i unaprediti.

„Erasmus, Kreativna Evropa, Horizont 2020 su samo neki od programa Evropske unije kroz koje se finansiraju i projekti u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa. Tu su i programi prekogranične saradnje, a na primerima Tvrđave u Golupcu, Sinagoge u Subotici, Franjevačkog samostana u Baču i mnogim drugima koji su obnovljeni uz pomoć sredstava Evropske unije, možemo zaključiti koliko je ova oblast važna“, istakao je šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji, Pol Prese.

On je dodao da nisu samo kulturno-istorijski spomenici i graditeljsko nasleđe u fokusu Evropske unije, već i lokalni proizvodi koji su karakteristični za Srbiju, poput sjeničkog sira. Takođe, istakao je i ekonomski aspekt priče o očuvanju kulturnog nasleđa.

„Mi smo svesni važnosti očuvanja kulturnog nasleđa, u kontekstu negovanja različitosti, međutim u svemu tome, ekonomski značaj ostaje nekako sakriven. Dozvolite mi da s vama podelim nekoliko podataka – preko 300 hiljada ljudi zaposleno je u sektoru kulturnog nasleđa u Evropskoj uniji, a 7.8 miliona radnih mesta na neki način imaju veze s kulturnim nasleđem. To ovaj sektor čini veoma značajnim i s aspekta ekonomije“, dodao je Prese.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor istakao je da su kulturno nasleđe, očuvanje kulturnog identiteta i negovanje multikulturalnosti teme koje su permanentno u fokusu, naročito u Vojvodini, te da je današnja konferencija značajna zbog međunarodnog karaktera, koji pruža priliku da se čuju različita iskustva u vezi sa očuvanjem kulturnog nasleđa.

„Zajednički stav govornika na konferenciji jeste da očuvanje kulturnog nasleđa nije gledanje u prošlost, već spasavanje vrednosti za budućnost. Mislim da je očuvanje kulturnog nasleđa u suštini ambicija stvaranja jednog perioda permanentne renesanse, jer renesansa ništa dugo nije bila nego vraćanje korenima i davanje tim korenima, tom kulturnom nasleđu, nove dimenzije. Imamo ogroman zadatak koji proizilazi iz dve okolnosti – s jedne strane imamo veoma bogato kulturno nasleđe na ovom prostoru a s druge strane mislim da smo u proteklom periodu imali sužene i nedovoljne mogućnosti da se time bavimo. Otud sada imamo puno zadataka, a da bismo uspeli da se izborimo s njima potrebno nam je strpljenje i vreme“, dodao je Pastor.

Konferenciji je prisustvovao veliki broj stručnjaka iz oblasti očuvanja kulturnog nasleđa iz Italije, Rumunije, Austrije, Francuske, Slovenije i Hrvatske. Predsednik Instituta regiona Evrope prof. dr Franc Šausberger istakao je da je za Srbiju, u procesu EU integracija, veoma važno da pokaže građanima Evropske unije da je i ovdašnje kulturno nasleđe deo evropske kulture.

„Običan svet to ne zna, a važno je da te skeptike možemo da ubedimo da imate pravo evropsko kulturno nasleđe i da pokažete da imate evropsku kulturu. Građani zemalja članica ne znaju mnogo o zemljama koje su van granica EU, a sve one moraju da se usaglase i odobre članstvo svake nove države, pa tako i Srbije. Juče sam bio u Galeriji Matice srpske i bio sam impresoniran kulturnim nasleđem u toj galeriji. Možete videti umetnička dela koja su podejdnako vredna i kvalitetna kao i ona koja su izložena u galerijama u Parizu, Beču ili Berlinu. To morate da pokažete ljudima u Evropi“, rekao je Šausberger.

On je zaključio i da je veoma značajno da se javnost informiše o tome da nema opasnosti od gubitka identiteta ili važnosti kulture i jezika kada Srbija postane članica EU.

„Čak naprotiv. Ja sam 25 godina aktivan na evropskom nivou i mogu vam reći da se svi jezici koriste više nego oficijelni jezici. Ako predstavnik Katalonije ne želi da govori na španskom, on može govoriti na katalonskom i to se prevodi. Nema straha da će vaš jezik ili identitet biti izgubljeni. Moto Evropske unije je ’Ujedinjeni u različitosti’ i veoma je važno da negujete svoj lokalni identitet i to će EU podržati“, poručio je on.