Pri promišljanju o mom iskustvu sa Erazmusa, pale su mi na pamet brojne asocijacije kojima je zajedničko bilo slovo P. Otuda ne treba da deluje neobično što će se upravo ovo slovo naći kao nit koja prožima sve veštine koje sam stekla zahvaljujući boravku u Tuluzu i koje su se pokazale dragocenim za moj dalji put.
P kao pisanje. Prva veština koju sam morala naučiti u Francuskoj bilo je pisanje. Ja sam, naravno, verovala da sam i pre odlaska na Erazmus umela da napišem esej ili analizu nekog književnog teksta, međutim, tek sam daleko od svog matičnog fakulteta spoznala šta je zapravo neophodno za jedan takav poduhvat. Zahvaljujući rigidnim formama koje se traže na francuskim fakultetima, naučila sam kako da organizujem svoje misli i ideje, te kako od njih mogu stvoriti koherentan tekst u kome ću argumentovano izneti svoje mišljenje o nekom problemu. Prvi susret sa ovom formom pokazao se traumatičnim jer sam upravo na jednom ovakvom zadatku dobila najgoru ocenu u svom životu. Ipak, ta najgora ocena me je podstakla da istražim šta mogu poboljšati i kako mogu napredovati, te sam do kraja semestra uspela da preokrenem situaciju. Po povratku u Srbiju, ova se veština pokazala izuzetno korisnom kako na studijama, tako i na poslu. Naime, poznavanje tehnika pisanja mi je pomoglo na doktorskim studijama, ali je takođe bilo višestruko korisno u radu sa učenicima kojima sam mogla preneti svoja znanja i tako im pomoći da napreduju u učenju jezika. Najzad, neke principe koje sam naučila u Tuluzu primenila sam i na ovaj tekst.
P kao predstavljanje. Druga značajna veština koju sam usvojila tokom boravka na Erazmusu odnosi se na predstavljanje u različitim situacijama. S jedne strane, i u okviru lingvističkih i u okviru književnih predmeta trebalo je usmeno izložiti svoju analizu ili tumačenje odabranog pitanja. Usmeno predstavljanje iziskuje splet umeća koja su korisna i van akademskog konteksta, a i van granica Francuske. Upravo sam u Tuluzu imala prilike da učim kako da na koherentan način izložim svoje ideje i kako da izdvojim suštinu koju bih predstavila u nekoliko minuta koje imam na raspolaganju. Takođe, ovakve su mi vežbe omogućile da naučim kako da se izborim sa stresnim situacijama poput izlaganja pred nepoznatim profesorom i nepoznatim studentima na njihovom maternjem jeziku. Ovakva se izlaganja mnogo i ne razlikuju od predstavljanja projekata ili učešća na naučnim konferencijama, te verujem da je u veliki deo mojih potonjih uspeha utkano iskustvo sa fakulteta u Tuluzu.
P kao putovanje. Treća veština možda na prvi pogled ne deluje kao veština, ali to nije tako. Na Erazmusu sam naučila kako da putujem na različite načine. Tamo sam prvi put sama rezervisala smeštaj preko interneta, prvi put išla na putovanje samo sa jednim rancem na leđima i prvi put koristila alternativna prevozna sredstva. Tokom boravka na Erazmusu sam otkrila neočekivane destinacije, ali je značajnije otkriće bilo to da se može putovati, a da se ne pređe nijedan kilometar. Naime, razmene studenata omogućavaju razvoj multikulturalnosti na univerzitetu, te se tako studenti upoznajući jedni s drugima, upoznaju i sa drugim običajima i jezicima. Takva dinamična sredina omogućava svim studentima da se osete kao da su svakoga dana na proputovanju po čitavom svetu. U Francuskoj sam saznala koliko smo ponekad sličniji ljudima sa drugih kontinenata, nego svojim prvim komšijama. Upoznavanje različitih gradova, zemalja, ali i ljudi i kultura poslužilo je u mom daljem poslu kao jedna važna veština jer se prilagodljivost i otvorenost duha veoma cene u poslovnom okruženju, a ove se dve osobine najlakše stiču kroz putovanja, konkretna i apstraktna.
P kao početak. Na kraju, verujem da se treba vratiti pojmu početka. Na Erazmus sam otišla neočekivano i iznenada, kao jedna od prvih studenata poslatih u Tuluz. Prilika za Erazmus mi se ukazala na samom kraju osnovnih studija, ali je razmena za mene označila zapravo početak. Erazmus je tek početak novih prilika koje se ukažu tokom boravka u drugoj zemlji, ali i nakon povratka u svoju zemlju. Erazmus je početak nenadanih prijateljstava. Erazmus je takođe prilika za pristupanje novim projektima i udruživanje sa drugim alumnijima. Iako mobilnost formalno ima početak i kraj, iz iskustava, kontakata i veština koja sam stekla na Erazmusu, verujem da je Erazmus nadasve niz uzbudljivih početaka, a svaki je početak prilika da se veštine primene i dalje razviju.
[divider] – [/divider]
Jovana Milovanović, doktorand na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i profesor francuskog jezika i književnosti, provela je dva semestra na Erazmusu na univerzitetu Žan Žores u Tuluzu (Francuska)
