„Unapređenje pristupa ljudskim pravima starijih u Republici Srbiji“ je projekat koji Crveni krst Srbije uspešno sproveo u partnerstvu sa organizacijom HelpAge International iz Ujedinjenog Kraljevstva, a finansijski podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji. Projekat je sproveden u nekoliko segmenata tokom dve godine, od 1. decembra 2013. do 29. novembra 2015.

Razlozi iz kojih je projekat bio usmeren na pristup ljudskim pravima su mnogobrojni. Pre svega, udeo starijih lica u ukupnom stanovništvu na zemlji se povećava ogromnom brzinom, a Srbija je prema popisu iz 2011. jedna od zemalja sa najstarijim stanovništvom na svetu, sa 17,4 odsto starije populacije. Osim toga, diskriminacija zasnovana na godinama starosti i predrasude prema starijima su uobičajena pojava u srpskom društvu što je jedan od razloga zbog kojih su starija lica pod većim rizikom od zlostavljanja i isključivanja. Ima još pokazatelja koji govore u prilog tome da su starija lica češće suočena sa zlostavljanjem i nasiljem, odnosno da je njihova bezbednost ugrožena. O starijima se uglavnom govori u okvirima milosrđa, pre nego u smislu ljudskih prava koja su im data i koja se moraju poštovati. Kada su starija lica u pitanju, postoji ogroman jaz u pogledu primenjivih standarda ljudskih prava. Ovo znači da se veliki broj zemalja ne obračunava sa diskriminacijom koju trpi starija populacija.

Poštovanje ljudskih prava starijih donosi nedvosmislene prednosti čitavom društvu budući da starija populacija daje ključni doprinos društvu kroz svoje iskustvo i znanje. Bolja zaštita i pristup ljudskim pravima starijih, društvima pomaže da bolje iskoriste potencijal starijih. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da demografsko starenje društva znači da stariji čine veći procenat glasača te kreatori politika moraju uzeti u obzir ovu grupu stanovništva prilikom rešavanja problema u pristupu ljudskim pravima.

Projekat se sastojao iz nekoliko segmenata:

  • Razvoj grupa za samopomoć i njihovih redovnih aktivnosti i razmene iskustava
  • Edukacija starijih o ljudskim pravima
  • Istraživanje o ljudskim pravima: pravni okvir za zaštitu ljudskih prava i preporuke za unapređenje položaja starijih
  • Vodič kroz ljudska prava starijih u Republici Srbiji
  • Konferencije i sastanci
  • Kampanja “Starenje zahteva akciju”
  • Globalne aktivnosti

Grupe za samopomoć se sastoje od 10-15 članova koji se sastaju najmanje dva puta mesečno, dok se većina grupa sastaje jednom nedeljno. Osnovno obeležje grupa je fleksibilnost koja grupama omogućuje da imaju sopstvenu dinamiku i da odlučuju o njima svojstvenim ciljevima u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Ove grupe su dobar model aktivizma i društvene inkluzije starijih budući da pripadnicima ove populacije omogućuju da prošire svoje kontakte i postanu aktivni članovi u svojim zajednicama. Još jedna od karakteristika ovih grupa je solidarnost, jer se njihovi članovi međusobno pomažu i podržavaju, dok neki od njih rade na međugeneracijskoj solidarnosti ulaganjem napora u unapređenje položaja mladih u svojim lokalnim zajednicama. U nekim opštinama, grupe za samopomoć su funkcionisale kao interesne grupe u ime čitave zajednice. Projektom je predviđeno kreiranje 50 grupa za samopomoć u 25 opština sa 500 aktivnih članova pripadnika starije populacije. Zahvaljujući velikoj motivaciji i prepoznavanju vrednosti ovog modela rada od strane pojedinih lokalnih samouprava, projekat je na kraju brojao 54 grupe za samopomoć sa 572 člana starije populacije.

Tokom dve godine koliko je trajao projekat, članovi grupa za samopomoć su pomogli članovima svojih lokalnih zajednica da ostvare svoja zakonom garantovana prava:

  • Članovi grupa za samopomoć su obezbedili pravo na zdravstvenu zaštitu za 997 starijih lica (pomoć pri overavanju zdravstvenih knjižica, pomoć u prikupljanju dokumentacije neophodne za ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje, pomoć pri ostvarivanju prava na izuzimanje od participacije za lekove, pomoć u pribavljanju lekova ili medicinskih pomagala, pomoć pri stupanju u kontakt sa zaštitnikom prava pacijenata…)
  • Putem grupa za samopomoć, pomoć u pristupu ljudskim pravima vezanim za socijalnu zaštitu je dobilo 221 starije lice (pomoć za dobijanje finansijske podrške na ime invaliditeta, pomoć za dobijanje jednokratne finansijske pomoći, pomoć pri smeštaju u domove za stare…)
  • 87 starijih lica je dobilo pomoć za pristup pravima vezanim za penzijsko i invalidsko osiguranje
  • Javno zalaganje je jedna od ključnih aktivnosti grupa za samopomoć, a ovo su samo neke od njihovih aktivnosti: peticija za ponovno otvaranje biblioteke, peticije za podizanje ograde sa zvučnom izolacijom pored železničke pruge, popravku trotoara i javne česme, postavljanje ležećeg policajca… Članovi grupa za samopomoć su u nekim slučajevima uložili zahteve lokalnim samoupravama dok su se u drugim obraćali čak i ministarstvima.

Edukacija o ljudskim pravima je još jedan segment projekta. Edukacije su osmišljene kao obuke trenera: starija lica, članovi grupa za samopomoć koji su pohađali treninge, kasnije su imali zadatak da na istu temu edukuju druga starija lica u svojoj zajednici, da ih podstaknu da prepoznaju kada im je pristup ljudskim pravima uskraćen od strane institucija sistema i da im pomognu pri ostvarivanju prava. Svaki od 572 člana grupa za samopomoć je prošao kroz ovakvu obuku, a obukama je prisustvovalo i 89 mladih volontera Crvenog krsta Srbije. Ukupan broj edukovanih je 661. Članovi koji su prošli obuku su potom organizovali 96 lokalnih edukativnih sastanaka te je ukupan broj učesnika iznosio 1992.

Publikacija “Uvod u starenje i ljudska prava odraslih – pilot studija o finansijskom zlostavljanju starijih” ima dva dela. Prvi deo sadrži opšte demografske podatke o karakteristikama i posledicama demografskog starenja, podatke o naporima koje lokalne zajednice ulažu kako bi bolje zaštitile ljudska prava starijih, podatke o pravnom okviru na globalnom, evropskom i nacionalnom nivou. U drugom delu su izloženi rezultati istraživanja koje je Crveni krst Srbije sproveo u saradnji sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, prof. Dr Nevenom Petrušić. Istraživanje je bilo usmereno na jedan od najčešćih vidova zlostavljanja starijih lica: finansijsko zlostavljanje. Početne pretpostavke u istraživanju su bile: finansijsko zlostavljanje starijih je vid rodno zasnovanog zlostavljanja budući da je usmereno na one koji nisu u mogućnosti da se zaštite; finansijsko zlostavljanje starijih je vid diskriminacije zasnovane na starosti; finansijsko zlostavljanje starijih je istovremeno i preduslov i posledica drugih vidova zlostavljanja; finansijsko zlostavljanje starijih je prisutno u kontekstima kako porodičnog tako i javnog života; nevidljivo je, prikriveno drugim vidovima zlostavljanja, naročito ekonomskog zlostavljanja čiji su počinioci članovi porodice; ne prepoznaju ga ni žrtve ni profesionalci. Istraživanje je obezbedilo osnovno znanje o ekonomskom zlostavljanju i njegovim rizicima. Sprovedeno je na uzorku od 140 nasumično odabranih učesnika iz 10 gradova/opština širom Srbije. Rezultati su obuhvatili i rezultate studije slučaja: slučaja oduzimanja poslovne sposobnosti i slučaja raskida ugovora o doživotnom izdržavanju koji je iniciralo starije lice.

Preporuke za unapređenje položaja starijih lica i zaštitu od finansijskog zlostavljanja:

  • Uspostaviti delotvoran sistem besplatne pravne pomoći koji će obezbediti da svaka starija osoba u stanju socijalne ugroženosti dobije besplatnu pravnu pomoć u ostvarivanju ličnih, imovinskih i drugih prava pred sudovima i drugim državnim organima.
  • Unaprediti propise o postupku za raspravljanje zaostavštine, kako bi starije osobe koje učestvuju u postupku dobile sva obaveštenja i razjašnjenja u skladu sa principima otvorenog pravosuđenja.
  • Apsolutno oduzimanje poslovne sposobnosti je sa aspekta ljudskih prava neprihvatljivo – u određenim slučajevima se može prihvatiti delimično oduzimanje poslovne sposobnosti.
  • Umesto zastupnika prilikom donošenja odluka, starijim osobama treba obezbediti pružanje podrške u ostvarivanju poslovne sposobnosti, što uključuje pružanje podrške u donošenju i saopštavanju odluka kada to osoba traži.
  • Starije osobe imaju pravo da učestvuju u izboru lica koja će im pružati podršku u ostvarivanju poslovne sposobnosti.
  • Pristupiti bez odlaganja izradi nove nacionalne strategije o starenju za naredni period praćena detaljnim akcionim planom.
  • Pripremiti i realizovati nacionalnu kampanju za suzbijanje stereotipa i predrasuda o starosti i starijima, kojom se utiče na podizanje svesti javnosti o sposobnostima, potrebama i pravima starijih osoba, gradi pozitivna slika o starijim osobama i promoviše njihova aktivna uloga u društvu.
  • Pripremiti i realizovati program informisanja starijih osoba o njihovim pravima.
  • Podsticati i podržavati samoorganizovanje starijih (podržavati aktivnosti koje kod starijih osoba podižu nivo samovrednovanja i asertivnosti, a smanjuju samozanemarivanje i neuvažavanje sopstvenih potreba i interesa).
  • Preduzeti odgovarajuće mere kojima će se sprečiti pojava ekonomskog nasilja i zanemarivanja starijih osoba, posebno žena.
  • Obezbedđivanje adekvatne finansijske podrške porodicama koje brinu o starijim članovima.
  • Inicirati osnivanje prihvatilišta za beskućnike starijeg uzrasta, podstaći širu primenu hraniteljstva kao adekvatnog oblika zbrinjavanja starijih osoba.
  • Edukacija profesionalaca.

Tokom trajanja projekta je organizovano deset velikih nacionalnih sastanaka/konferencija koje su bile usredsređene na pristup ljudskim pravima starijih u kojima je ukupno bilo 620 učesnika. Jedna od ovih konferencija je organizovana u saradnji sa Vladinim Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Na konferencijama su učestvovali predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, ombudsman, kao i predstavnici Instituta za javno zdravlje, Nacionalnog instituta za socijalnu zaštitu, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Na konferencijama su učestvovali i predstavnici Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo, Svetske zdravstvene organizacije, beogradske Kancelarije visokog komesara za ljudska prava UN, kao i predstavnici Tima za sprovođenje antidiskriminacionih politika Republike Srbije.

Osim pomenutih, učestvovali su i međunarodni eksperti: Vivijan Brun (UNECE); Kalid Hasin iz Kancelarije visokog komesara za ljudska prava iz Ženeve; Bridžit Penhejl sa Univerziteta u Istočnoj Angliji; Ričard Pauli iz organizacije Age UK i drugi eksperti iz organizacije HelpAge International.

Predstavnici Crvenog krsta Srbije su takođe učestvovali u više domaćih i međunarodnih konferencija, gde su predstavili rad grupa za samopomoć i promovisali inicijative za zaštitu ljudskih prava starijih. Rad sa medijima je takođe bio značajan, budući da je pomogao u promociji pozitivne slike o starijima i predstavljanju njihovog doprinosa društvu. Na poziv šefa UNDESA, Danijela Basa, dr Milutin Vračević iz Crvenog krsta Srbije je učestvovao u panel raspravi na petom sastanku otvorene radne grupe o starenju u UN. Sastanak je održan u Njujorku od 30. jula do 1. avgusta 2014, a dr Vračarević je govorio o finansijskom zlostavljanju starijih i predstavio rezultate istraživanja.

Na poziv generalnog sekretara Međunarodne mreže za sprečavanje zlostavljanja starijih, Suzan Simers, Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije je učestvovala na 8. Kongresu gerijatrista i gerontologa koji je održan od 23. do 26. aprila u Dablinu. Todorović je predstavila iskustva evropskih zemalja u sprečavanju zlostavljanja starijih kao i rezultate projekta Unapređenje pristupa ljudskim pravima starijih u Republici Srbiji.

Projekat je bio usmeren na tradicionalne aktivnosti u okviru kampanje Starenje zahteva akciju, koja je organizovana na inicijativu organizacije HelpAge International. Te aktivnosti su globalnog karaktera sa ciljem da se starija populacija upozna sa donosiocima odluka i održi dijalog u okviru kog će starija lica artikulisati probleme sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu i predložiti potencijalna rešenja. Kampanja se vodi u preko 60 zemalja (7. aprila, 15. juna i 1. oktobra), a Srbija je među ovim zemljama sprovela neke od najuspešnijih akcija. Zahvaljujući projektu koji je sproveden uz podršku EU, delegacija starijih lica je u organizaciji Crvenog krsta Srbije uspela da poseti tri ministra (održana su dva sastanka sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, jedan sa ministrom rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Aleksandrom Vulinom i jedan sa ministrom omladine i sporta Vanjom Udovičićem tokom trajanja Olimpijskih igara trećeg doba) kao i dva zamenika ministara (Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja i Ministarstvo zdravlja).

Starija lica, članovi grupa za samopomoć su učestvovali i u nekoliko globalnih istraživanja: u istraživanju Globalne alijanse za ljudska prava o diskriminaciji starijih osoba i u istraživanju UN o starenju. Osim toga, Crveni krst Srbije je popunio upitnik o sprovođenju MIPAA koji je vladama i civilnom sektoru dostavio nezavisni ekspert o ljudskim pravima. U partnerstvu sa organizacijom HelpAge International, učestvovali smo u savetodavnom radu kako bismo obezbedili da pitanje starenja bude inkorporirano u održive razvojne ciljeve.

Zaključak je da stariji ljudi moraju da znaju da su njihova prava zaštićena i da ih mogu ostvariti u praksi; pravo na sigurnost i minimalni dohodak, pravo na upravljanje sopstvenom imovinom, pravo na rad, celoživotno učenje i zdravlje… Sva navedena prava su garantovana zakonom i drugim konvencijama ali se u praksi često ne poštuju. Kako bismo zaključku dali vedriji ton, citiraćemo jednog od članova grupa za samopomoć: “Možda sam star, ali nisam bajat.” Pred nama je još mnogo rada ukoliko želimo da unapredimo položaj starijih u Srbiji, naročito u pogledu informisanja i motivisanja starijih da budu aktivni jer je to jedini način za postizanje pune ravnopravnosti i pristupa ljudskim pravima.