Nastavljajući akciju Dan otvorenih vrata, povodom Dana Evrope, Ambasada Danske ugostila je studente Fakulteta političkih nauka sa ciljem da se otvori debata o ulozi civilnog društva i slobodi medija.

Domaćin skupa bio je ambasador Danske Mihael Borg-Hansen, a u sklopu ove inicijative, studenti su mogli da razgovaraju i sa profesorkom Snježanom Milivojević kao i predstavnicima Slavko Ćuruvija fondacije, Ilirom Gašijem i Jelenom Ćuruvijom.

Nakon što je prisutnima objasnio temelj snage civilnog društva u Danskoj, ambasador se osvrnuo na važnost medija.

„Uloga medija je veoma važna jer, ko bi drugi informisao naše građane i društvo o problemima koji su relevantni i od opšteg interesa. Izvršna vlast je uglavnom deo tih problema i zato nezavisnost medija mora da se podstiče kroz javne debate što je želja naše ambasade, da to promoviše u drugim
zemljama“, rekao je ambasador.

Napomenuvši da je Danska jedna od pet zemalja koja koristi sve fondove za razvoj medija, gde civilno društvo igra veliku ulogu, Mihael Born-Hansen je naglasio da je to pitanje takođe veoma bitno za Srbiju i za njen put ka Evropskoj uniji.

On je objasnio i udeo svoje zemlje u razvoju civilnog društva u Srbiji kroz podršku privatnog sektora, naročito poljoprivrede na jugu zemlje.

Ipak, najponosniji su na podršku koju pružaju fondaciji Slavko Ćuruvija.

„Posebno nam je drago što učestvujemo u njihovoj promociji slobode medija. Sarađujemo i sa ombudsmanom uj ednom manjem projektu. On je u kontaktu sa našim ombudsmanom, čiji je institucionalni model veoma star i uživa veliko poštovanje. Korišćen je kao model za mnoge slične institucije u drugim zemljama. Ipak, postoje neke razlike, jer se kod vas ombudsman bavi i ljudskim pravima, dok mi imamo drugu instituciju za to. Danska finansira i izradu nacrta zakona o pravima građana tokom prirodnih katastrofa kao što su bile prošlogodišnje poplave“, naglasio je ambasador
i podsetio da Srbija trenutno nema zakon koji precizira prava građana u takvim slučajevima.

IlirGaši, direktor fondacije Slavko Ćuruvija približio je studentima ciljeve fondacije koji obuhvataju podršku lokalnim medijima, kao i edukaciju mladih novinara o istraživačkom novinarstvu, tehnikama koje su potrebne za to, ali i poboljšanje etike i standarda novinarstva.

„Novinari danas samo prenose informacije, ne stavljaju ih u kontekst i ne postavljaju pitanja. Ono što mi svojim programima želimo da učinimo je, da mlade novinare naučimo istraživačkom novinarstvu, prikupljanju činjenica i njihovom proveravanju. Kada imate istraživački rad,
on je pun činjenica, i vi za svaku od njih morate imati potvrdu. Realnost medija je stvarnost koja obuhvata sve druge stvarnosti. Ono što smo zapravo želeli našim dolaskom ovde je da čujemo šta vi, kao budući novinari mislite o medijima u Srbiji, kako bi unapredili naš rad“, rekao je Gaši.

Iako je odavno rođena ideja jakih, stabilnih i kritičkih medija, profesorka Fakulteta političkih nauka
Snježana Milivojević smatra da u našem delu sveta stvari drugačije stoje zbog godina borbe za slobodu istih. Ona je istakla da je veoma bitno kako mediji služe civilnom društvu, i kako društvo služi medijima.

„Zašto bi imali jednog psa čuvara, kada imamo dva. Zajedno treba da udružimo kritičke snage za napredak društva jer su obe istine fokusirane na goruće probleme. Civilno društvo nije samo nešto što postoji, već pospešuje otvorenu debatu i neophodno je za demokratsko društv“, rekla je Snježana Milivojević.

Debata je podstakla pitanje novih onlajn medija koje su učesnici videli kao dobar put ka istinskom i slobodnom novinarstvu. Pored straha od tabloidizacije medija i urušenja novinarske etike, neko od studenata je doveo u pitanje  položajmedija kao psa čuvara.

„Svet se susreće sa medijskom revolucijom i uloga novog novinara je da održi socijalnu debatu. Danas, kada smo preplavljeni nebitnim informacijama, novinar treba da pošalje u javnost sve kritične teme i informacije. Nalazimo se pred novim izazovima sa kojima prosto moramo da se suočimo, nije to ništa novo. Ovo je momenat promena čije su vođe upravo mediji i civilno društvo koji moraju da nađu novi recept“, rekla je profesorka Snježana Milivojević.

(Danas)