Neophodnost bržeg regionalnog povezivanja, saradnja privatnog i javnog sektora, izazovi nadovezujućih globalnih kriza i perspektive koje se ipak otvaraju u energetskom sektoru. To su najvažnije teme o kojima se diskutovalo na današnjoj međunarodnoj konferenciji „Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža”.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre podsetio je na važnost dobre saradnje Srbije i EU za privredni razvoj, koji je nemoguć bez jednog od osnova – stabilnog energetskog sektora.
“Od kada je Srbija na evropskom putu, puno toga smo uradili zajedno. Šezdeset odsto trgovine Srbija obavlja sa Evropskom unijom – koja je ujedno i najveći donator Srbije. Od velike važnosti za zemlje EU i ugovorne partnere Energetske zajednice je diversifikacija izvora energije, ubrzanje uvođenja tehnologija obnovljive energije i smanjenje potrošnje”, rekao je Žiofre.
“Nakon agresije Rusije na Ukrajinu još je očiglednija potreba za brzom tranzicijom ka zelenoj energiji. Završetak zavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije može biti ostvaren pre 2030. Evropska komisija je predložila “REPowerEU” plan koji je baziran na diversifikaciji izvora gasa i bržem smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva”, naglasio je Žiofre i podsetio:
“Investiramo u novu gasnu interkonekciju između Srbije i Bugarske kako bi otvorili mogućnost za snabdevanje gasom iz više izvora. Ovo je prioritetan projekat za Evropsku uniju i Inicijativu za povezivanje zemalja centralne i jugoistočne Evrope (CESEC). Projekat je podržan sa skoro 50 miliona evra bespovratnih EU sredstava, uz 25 miliona evra zajma od Evropske investicione banke (EIB).”
Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, izjavila je da je energetika, posebno sektor obnovljivih izvora energije, najbitniji za privredni razvoj, investicije i nova radna mesta, posebno u momentima krize.
„Zajedno sa investitorima, našim partnerima iz Italije i ambasadorom razgovaraćemo o unapređenju bilateralnih odnosa, poboljšanju saradnje u energetskom sektoru. Od 2009. godine Srbija i Italija su strateški partneri, blizu 50 hiljada ljudi zapošljavaju italijanske kompanije kod nas, ali je važno da se povećaju investicije u energetici, pre svega u obnovljive izvore“, rekla je Mihajlović i dodala:
„Imamo potpuno nov zakonodavni okvir, pohvaljen od cele Evrope, posebno Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Imamo sve uslove za nove investicije i nema vremena za čekanje, potrebno je da što pre počnemo da sarađujemo. Sada je trenutak da pokrenemo potpuno novi investicioni ciklus i da i javni sektor i privatne kompanije učestvuju u tome“, zaključila je Mihajlović.
Ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo naglasio je da rekordne cene energenata usporavaju privredni oporavak koji smo svi očekivali ove godine.
“Cene energenata dovode do hitnih preispitivanja nacionalnih energetskih planova. Italija će moći da bude nezavisna od ruskog gasa 2024. godine. Postoji rizik da bi kriza mogla da utiče na Zelenu agendu, a prelazak na obnovljive izvore energije više ne može da čeka”, podvukao je Lo Kašo.
Patricio Dei Tos, predsednik Konfindustrije Srbija, naveo je da ja energetika ključna tema na koju moramo da se fokusiramo zajedno.
“Svima nam je potreba energija da bi funkcionisali a ponekada je uzimamo zdravo za gotovo. Moramo zajedno da nađemo odgovore na teme koje nas muče. Privreda napreduje ako država dobro funkcioniše, zato je prisustvo predstavnika vlade ključno”, rekao je Dei Tos.
Konfindustrija Est Europa i Konfindustrija Srbije, uz podršku Konfindustrije, organizovali su međunarodnu konferenciju u Beogradu sa ciljem da zainteresovanim italijanskim kompanijama predstave mogućnosti ulaganja i prodaje koje im energetski sektor nudi u regionu Balkana, tačnije u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Grčkoj
Glavni instrument za realizaciju Ekonomsko-investicionog plan za Zapadni Balkan je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), koji uz tehničku pomoć i sufinansiranje grantova omogućava investicije kroz vodeće projekte.
Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. EU je u protekle dve decenije uložila više od 830 miliona evra u sektor energetike. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra.
Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.
Pročitajte još:
https://europa.rs/energetsko-povezivanje-za-kvalitetniji-zivot/
https://europa.rs/zapadni-balkan-u-energetskoj-tranziciji/
