Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj učestvovali su danas na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa.
Tokom Samita i kao najava svoje misije u regionu prošle nedelje, predsednica je najavila značajan paket energetske podrške od milijardu evra u bespovratnim sredstvima EU kako bi pomogla Zapadnom Balkanu da se suoči sa neposrednim posledicama energetske krize i izgradi otpornost na kratki i srednji rok.
Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „EU nastavlja da podržava Zapadni Balkan – i u dobrim vremenima i u teškoćama. Tokom pandemije kovida 19, mobilisali smo paket od 3,3 milijarde evra bez premca za region, a danas predstavljamo paket energetske podrške od milijardu evra kako bismo zaštitili najugroženije grupe i podstakli toliko potrebna ulaganja u diverzifikaciju energije. Ulažemo u ekonomsku stabilnost regiona kako bismo napredovali u tranziciji čiste energije i izašli zeleniji, jači i održiviji iz trenutne krize.”
U najkraćem roku, Komisija je spremna da obezbedi budžetsku podršku od 500 miliona evra, koja će biti usvojena u decembru i dostupna u januaru. Ovaj iznos će podržati domaćinstva i mala i srednja preduzeća da ublaže efekat povećanja cena energije i njihov uticaj.
U kratkoročnom i srednjem roku, Komisija će obezbediti još 500 miliona evra za unapređenje energetske diversifikacije, proizvodnje obnovljive energije i interkonekcija gasa i električne energije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Kratkoročne mere (naredne 1-2 godine) će podržati diversifikaciju snabdevanja energijom, jačanjem gasnih i električnih interkonektora uključujući tečni naftni gas (LNG), kao i podržavanjem izgradnje projekata obnovljive energije i mera energetske efikasnosti.
Srednjoročna pomoć (naredne 2-3 godine) će uključivati druge investicije koje doprinose energetskoj tranziciji i bezbednosti. Ove mere će obuhvatiti velike projekte proizvodnje obnovljive energije, nadogradnju sistema za prenos energije, daljinsko grejanje i šeme energetske efikasnosti za stare stambene zgrade.
Samit je takođe bio fokusiran na napredak koji je region postigao u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta; regionalna inicijativa oko koje su se dogovorili lideri Zapadnog Balkana u Sofiji 2020. godine i koja okuplja šest ekonomija, kao i o implementaciji Ekonomsko-investicionog plana (EIP) koji je pokrenut u oktobru 2020.
Evropska unija pozdravila je napredak u pregovorima o tri nova sporazuma o zajedničkom regionalnom tržištu koji olakšavaju slobodu kretanja i zapošljavanje širom regiona. Ugovori se tiču ličnih dokumenata za putovanja u regionu, priznavanja akademskih kvalifikacija i priznavanja kvalifikacija za određena zanimanja. To će značajno poboljšati mobilnost i saradnju u regionu.
Region je takođe podržao deklaraciju o saradnji u oblasti energetske bezbednosti, u kojoj su se lideri obavezali da će udvostručiti svoje napore u sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan u skladu sa Zelenim dogovorom EU. Ova saradnja će doprineti većoj energetskoj diversifikaciji i čistijoj energiji, kao i ubrzanju reformi na njihovim nacionalnim energetskim tržištima u cilju usklađivanja sa EU.
Dodatne informacije
U svom devetom izdanju, Berlinski samit, čiji je domaćin bio kancelar Olaf Šolc, okupio je šefove država i vlada sa Zapadnog Balkana i njihove kolege iz devet država članica EU i Velike Britanije kako bi unapredili svoju regionalnu saradnju i rad na procesu evropskih integracija. Samit je deo Berlinskog procesa, inicijative nekoliko država članica EU, pod nemačkim vođstvom, da se angažuju sa šest partnera sa Zapadnog Balkana i unaprede regionalnu saradnju i evropsku perspektivu regiona. Sastoji se od godišnjih samita i niza ministarskih sastanaka. Predstavnici EU učestvuju na ministarskim sastancima i samitima, kao i ključne međunarodne finansijske institucije i regionalne i međunarodne organizacije.
Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan predviđa mobilizaciju do 9 milijardi evra grant sredstava u narednih sedam godina i 20 milijardi evra zajmova, uz pomoć novog garantnog fonda za zapadni Balkan. Fokusira se na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, pametnoj mobilnosti, održivoj energiji i podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se premostio socio-ekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU. Kroz Ekonomsko-investicioni plan i njegovu Zelenu agendu za Zapadni Balkan, Komisija podržava energetsku efikasnost i proizvodnju obnovljive energije, kao i jačanje infrastrukture energetske povezanosti.
Jedan od ciljeva EIP-a je pomoć u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, ubrzanje dekarbonizacije Zapadnog Balkana i jačanje energetske bezbednosti regiona. Do sada su pokrenuta 24 velika investiciona projekta EIP-a u održivom transportu, tranziciji zelene energije, ljudskom kapitalu i upravljanju otpadom sa ukupno 1,2 milijarde evra grantova EU u okviru WBIF-a, za koje se očekuje da će privući investicije do 3,4 milijarde evra u saradnji sa međunarodne finansijske institucije.
Kao ključni element za uspeh Ekonomsko-investicionog plana i Berlinskog procesa, Zajedničko regionalno tržište dogovoreno od strane lidera Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru 2020. je ambiciozan projekat regionalne ekonomske integracije koji ima za cilj da region pretvori u oblast slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, na osnovu primera i standarda EU. Ovo će otključati ekonomski potencijal regiona i učiniti ga atraktivnijom investicionom destinacijom i približiti EU.
