Evropa izvan stereotipa

Zar upoznavanje različitih naroda i kultura nije ono zbog čega zapravo putujemo i izlazimo iz okvira poznatog i već viđenog?

Ena Crnoglavac

Mesec dana nakon povratka sa najlepšeg i najnapornijeg putovanja na koje sam imala čast da odem, utisci su se konačno slegli, a ja sam dobila priliku da ispričam svoje viđenje života u Evropi.

Pre svega, da napomenem, ovo je prvi put da sam izašla izvan granica naše zemlje i ono što sam ja do tada znala o lepotama Evrope svodilo se na priče roditelja, prijatelja, poznanika ili medija. Sve te njihove utiske sam bezbedno pohranila negde u pozadini svog uma i nisam ih uzimala kao relevantne, jer je svaki utisak subjektivno mišljenje. Zato je bilo neophodno da što pre steknem sopstvene.

Ugrabila sam prvu priliku koja mi se ukazala i otisnula se put Berlina. Tek prvo stajalište, a već sam ostala zapanjena čistoćom i standardima. Nikakve gužve u saobraćaju, nikakvog nereda, savršena organizacija i automatizacija gradskog prevoza, pristupačne cene…Pošto sam imala prilike da posetim veliki broj gradova na ovom putovanju, nakon nekog vremena shvatite da su pojedine prednosti karakteristične za određene evropske regione, ali samo je Nemačka imala sve u jednom paketu.

Dok sam se vozila U-Bahn-om u Berlinu i metroom u Milanu i Parizu, nisam mogla da ne razmišljam o tome kako bi bilo kada bi Beograd imao samo jednu podzemnu liniju i koliko bi se smanjile gužve i vreme putovanja, a ujedno i rešio problem švercera (rampe je nemoguće prevariti, a i ako vam se posreći – tu je obezbeđenje).

Zaštita životne sredine je nešto što je u ekspanziji poslednjih godina – think green. Zato, ako krećete na neko duže putovanje, a ne možete bez plastičnih kesa, obavezno ih ponesite, jer ćete ih u Evropi teško naći, pogotovo besplatno. U okviru ovog koncepta je i promocija biciklizma – na severu posebno. Srbija nije na tom nivou (u jednoj ulici Amsterdama ćete videti više bicikala nego što ste do tada videli u celom svom životu), ali se polako krećemo napred.

Hrana. Najjača strana naše zemlje. Toliko zemalja, gradova, restorana, ali nigde jela nisu imala pravi ukus. Nemačka, Francuska, Španija, Švajcarska – voće plastično, povrće bezukusno, voda sa česme neretko neispravna. Pored svega toga, Evropljani se hrane kvalitetnije nego mi. Ono što sam primetila, u Italiji pogotovo, je da nikome nije teško da prošeta na pauzi za ručak do obližnjeg restorančića i izabere obrok koji se sastoji od dosta salate, nekog mesa i ceđenog voća. Čisto radi poređenja, naš narod ima sklonost ka bureku, forneti pecivu i testu uopšteno, ali nedovoljno prema rekreaciji. Ironično, mi imamo daleko kvalitetniju hranu, ali se oni daleko kvalitetnije hrane.

Da pređem na najbitniji segment putovanja – ljude. Najlepši deo ovog putovanja mi je bilo razbijanje predrasuda. Zaboravite sve što ste čuli o svakom narodu – u mom slučaju, ništa se nije pokazalo kao istina. Sve nas je zatekla neverovatna ljubaznost i opuštenost koja nas je dočekala u svakoj od zemalja koje smo posetili. Moj lični utisak je da smo navikli na određenu ograđenost, distancu, „ne diraj me, ne diram te“ način života, raslojavanje uzrokovano kompleksima i uopšteno – otuđenost, pa nam je trebalo neko vreme da shvatimo da je sasvim normalno da deliš hranu sa strancem, da ti niko neće pokrasti veš koji si ostavio da se pere (naprotiv, okačiće ga i organizovati bolje nego što bi ti) i da je uobičajeno da ti neko priđe iz čista mira i započne razgovor bez ikakvih skrivenih motiva i namera.

Na kraju krajeva, zar upoznavanje različitih naroda i kultura nije ono zbog čega zapravo putujemo i izlazimo iz okvira poznatog i već viđenog? Za mene jeste, a kada se prevaziđe početni strah i stereotipi ostave iza, otvara se mogućnost ka sticanju velikog broja kontakata i prijatelja koji će biti tu da vas podsete na divne trenutke sa putovanja kada sećanja počnu polako da blede.

[divider] – [/divider]

Ena Crnoglavac, studentkinja postdiplomskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, učesnica projekta „Putujemo u Evropu“