Smislena reč ne otvara uvek gvozdena vrata, ali možemo da pokušamo.

Za debatu i javni nastup je specifično to što prema mnogim istraživanjima držanje govora predstavlja drugi najrasprostranjeniji strah kod ljudi, odmah nakon straha od smrti. Ukoliko na prvoj radionici dobijete informaciju da bi taj govor, neretko vaš prvi javni nastup u životu, trebalo da bude ne samo održan pred velikim brojem ljudi, već i koherentan i logički ubedljiv, onda preskakanje ovakve prepreke u kratkom roku zaista predstavlja pravi mali podvig.

Jednom kada se ovaj iskonski strah prevaziđe, ostaje snaga koja je jedinstvena po tome što motiviše pojedinca da ohrabri i osnaži druge da krenu ovim putem, da se oslobode i kažu šta ih muči, koji stav zastupaju, i da nema straha ni oklevanja kada je potrebno argumentovano i uljudno sukobiti se za pravednu stvar.

Ovakav pojedinac želi da proširi svoje znanje i trudom i entuzijazmom pokrene čitave generacije mladih ljudi da rade na sebi i svojim sposobnostima za zastupanje, znajući kakvu snagu i samopouzdanje donosi ovakvo iskustvo – iskustvo debate.

To postaje izvor inspiracije za nas kao trenere da nastavimo da radimo to što radimo, ali je i izvor inspiracije za njihove vršnjake i druge mlade ljude. U skladu s tim, možemo reći da smo jako ponosni na svoje polaznike koji su kulturu slobode govora i kritičkog mišljenja nastavili da šire volonterskim aktivizmom i otvaranjem debatnih klubova u svojim gradovima, organizovanjem onlajn debata i diskusija, kao i zagovaranjem evropskih vrednosti.

Posebno važna stvar koju kao treneri debatnog kursa želimo da ojačamo kod svojih polaznika je kritičko mišljenje. Pri analizi teme, polaznici razmišljaju o argumentima za i protiv, kao i o utemeljenosti tih argumenata, njihovoj unutrašnjoj logici i posledicama koje ti argumenti imaju. Pored toga što se bave utvrđivanjem istinosti tvrdnji, vežbaju da razdvoje bitno od nebitnog ili suštinsko od manje važnog. Na taj način se mišljenje trenira i jača kao mišić, tako da postavljanje pitanja o tome zašto i kako stvari u svetu i životu funkcionišu, postaje refleksni poriv pojedinca u susretu sa novim dešavanjima i informacijama.

Verujemo da ovo jača individuu i daje joj bolji uvid u sopstvene želje i verovanja, omogućava joj da otkrije svoju individualnost tako što će sama uz alatku kao što je debata shvatiti koja mišljenja su jedinstveno i autentično njena, a koja su možda celovito prihvaćena bez unutrašnjeg razumevanja i realne identifikacije.

Brojni polaznici su posvedočili kako im je jedan od mehanizama za građenje argumenta – “tehnika 5 zašto” – koristio u svakodnevnom životu i komunikaciji sa svojim vršnjacima, prijateljima i profesorima. Taj mehanizam, postavljanje pitanja zašto je nešto bitno ili tačno, ne samo da je put ka pravljenju ubedljivijih argumenata, nego i put ka dubljem razumevanju sebe i drugog. Takođe, način na koji polaznici počinju da posmatraju sadržaj sa kojim dolaze u kontakt postaje kritički, jer ne samo da na radionicama vežbaju kako da uoče logičke greške, već prepoznaju i floskule i na koji način percepcija o nečemu može više da oblikuje stvarnost od same stvari.

Debata funkcioniše tako što tim koji ubedljivije dokaže da je svet bolji sa njihove strane, odnosi pobedu. Da bi se to uradilo, potrebno je razmišljati na koje sve grupacije određena politika može da utiče, da li unutar tih grupa postoje dodatna raslojavanja, kao i kakve podsticaje ljudi i institucije imaju i kako se ti podsticaji menjaju. Smatramo da ovo doprinosi raznovrsnosti mišljenja, koje u obzir uzima kako kratkotoročne, tako i dugoročne posledice.

Ovo je važno, jer jednom kada mlade osobe postanu punoletne, od njih se očekuje aktivno učešće u društvenom životu. Kada pravimo izbore, uglavnom za cilj uzimamo povećanje slobode i blagostanja, ali se time povećava i stepen odgovornosti za donesenu odluku. Da bi izbor bio slobodan i da bi se moglo govoriti o odgovornosti, potrebno je da onaj koji donosi odluku ima ne samo pristup informacijama, nego može i kritički da ih sagleda. Ovo je posebno važno u savremenom dobu gde informacije mogu biti brojne, a među njima treba utvrditi koje su istinite i koje su zaista važne. Naoružani debatnim znanjima, polaznici mogu da se odvaže da zauzmu stav u debati i van nje, ali im je i lakše da prepoznaju kada prerano zauzimanje određenog stava može da ima više štete nego koristi.

Šta sve ovo znači na praktičnom nivou? Znači da polaznici koji smišljaju i drže govore na pozicijama koje su im nasumično dodeljenje, pored razvijanja kritičkog mišljenja i empatije, uče i da prihvate konstruktivnu kritiku od strane svojih trenera i vršnjaka. To im uliva novi nivo samopouzdanja da se zauzmu za sebe, uče na greškama i hrabro upuste u druge društveno angažovane aktivnosti.

Jednom kada se osoba “zarazi” debatom, ona je vidi u svemu – njene primene, značaj i potrebu. Debata nas uči tome da vidimo svet i “očima drugoga”, tako što se neretko strana u debati dobije unapred, pre takmičarske runde, bez našeg izbora. To dovodi do važnih, jedinstvenih ishoda – time što, u nekim slučajevima, takmičarski zastupamo stranu sa kojom se nužno ne slažemo, stičemo empatiju i razumevanje, preispitujemo sopstvene stavove, činimo ih kompletnijim ili ih menjamo i postajemo tolerantniji ljudi. Teško je zamisliti veću društvenu korist od stvaranja velikog broja mladih ljudi koji su u stanju da uljudno i argumentovano komuniciraju, uz puno uvažavanje suprotnog stava i iskrene empatije za isti.

************************************************************        

Evropska škola debate je projekat koji organizuju Informacioni centar Evropske unije, i debatna akademska mreža Otvorena komunikacija, uz podršku Delegacije Evropske unije. Cilj ovog projekta je edukacija srednjoškolaca i studenata o Evropskoj uniji, procesu evropskih integracija i veštini debatovanja. Školu debate je u prethodnih šest godina pohađalo više od 600 srednjoškolaca i studenata iz više od 30 gradova širom Srbije, a organizovano je više od 30 javnih debata.

Neki od gradova u kojima su se debate održavale i iz kojih smo imali učesnike su Lebane, Raška, Kovin, Medveđa, Aranđelovac, Pančevo, Krupanj, Leskovac, Ruma, Paraćin, Bečej, Pirot, Jagodina, Vrnjačka Banja, Odžaci, Babušnica, Jagodina, Bor, Aleksinac, Kruševac, Kragujevac, Novi Pazar, Zaječar, Prokuplje, Bujanovac, Sremska Mitrovica i to u tri različite grupe u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Najbolji polaznici svake grupe na kraju zajedno spremaju finalnu debatu, prilikom završetka svake godine Evropske škole debate.

[divider] – [/divider]

Đorđe Jovićević, master politikolog za međunarodne odnose, u svetu debate je od 2011. godine, kada je postao član Debatnog kluba Fakulteta političkih nauka i Otvorene komunikacije. Posle višegodišnje međunarodne debatne karijere i uspeha na evropskim i svetskim univerzitetskim prvenstvima, te turnirima na Oksfordu, Kembridžu, u Beču, Moskvi, Kopenhagenu, Lundu i mnogim drugim gradovima, godinama se bavi treninzima i obukom mlađih debatera i debaterki. Od samog početka jedan je od koordinatora Evropske škole debate i to smatra svojom najdražom ulogom do sada. Veruje da je samopouzdanje mladih koje se gradi u Evropskoj školi debate od neprocenjivog značaja.

Miljana Pejić je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove i studentkinja master studija Evropske studije. Debatom se bavi od 2012. godine, a tri godine je koordinirala rad Debatnog kluba na Fakultetu političkih nauka. Trenutno je zaposlena na poziciji menadžerke programa u Krovnoj organizaciji mladih Srbije, veruje u društvene promene kroz aktivizam mladih i najviše uživa u direktnom radu sa mladima. Aktivistkinja je i Ženske platforme za razvoj Srbije i konsultantkinja i trenerica u oblasti rodne ravnopravnosti. Deo je trenerskog tima Evropske škole debate od samog početka, a sa mnogim alumnistima i alumnistkinjama škole blisko sarađuje i nakon završetka programa kroz druge obrazovne programe i aktivističke priče. 

Teodora Rešetar je apsolventkinja na studijama srpske književnosti i jezika sa komparatistikom. Osvojila je Svetsko univerzitetsko debatno prvenstvo u Hagu 2017. godine u kategoriji engleski kao strani jezik, a 2018. je na Evropskom univerzitetskom debatnom prvenstvu u Novom Sadu sa svojim debatnim partnerom stigla do polufinala otvorene kategorije. Interesuju je ljudska prava, psihologija, filozofija i različiti oblici umetnosti, pa je u skladu s tim pohađala više neformalnih edukativnih programa, među kojima je i Škola ljudskih prava „Vojin Dimitrijević“ Beogradskog centra za ljudska prava. U Evropskoj školi debate je imala priliku da radi kao mentorka sa četiri generacije!