Koga pitati za savet ako nemate pomoć konsultanta? Šta je odlika planinskog gazdinstva? Da li radovi mogu da otpočnu pre nego što zvanično budu odobreni podsticaji? Ova i druga konkretna pitanja imali su priliku da postave zainteresovani poljoprivrednici tokom današnje info sesije o IPARD program, a najviše reči bilo je o Meri 1, za koju je poziv otvoren do 24. maja.

Govorilo se i o tome šta tačno podrazumeva Mera 1 i kome je namenjena, a o njoj su pričali stručnjaci iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Rastko Cenić (ispred IPARD Upravljačkog tela), Dejan Cerovina, Biljana Isaković i Nataša Pantić (ispred Uprave za agrarna plaćanja), kao i Laslo Arendaš, programski menadžer u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.

Arendaš je rekao da je za treći ciklus IPARD programa EU opredelila 288 miliona evra za poljoprivrednike u Srbiji, što uz kofinansiranje države, dostiže sumu od oko 380 miliona evra podrške.

On je objasnio da je državama koje učestvuju u programu na raspolaganju ukupno 13 mera, kao i da svaka zemlja sama bira koje će mere sprovoditi. Srbija sprovodi IPARD kroz 7 mera – četiri koje su bile dostupne i u prethodnom ciklusu, i još tri, koje su u procesu akreditacije.

“Benefiti IPARD programa u Srbiji su neupitni. Ostvarite investiciju, i još dobijete povrat novca za tu investiciju – i to ne kroz zajmove ili kredite, već su u pitanju bespovratna sredstva”, rekao je on.

Nataša Pantić je istakla da je Ministarstvo iskoristilo dosadašnja iskustva kako bi u tekućem IPARD ciklusu što više uprostili sistem prijavljivanja, ubrzali proces i olakšali poljoprivrednicima pristup sredstvima EU.

Ona je kao prvi važan korak za podnosioce zahteva istakla dobru samoprocenu.  Skrenula je pažnju da je jedna od čestih grešaka poljoprivrednika podnošenje nekompletne projektne dokumentacije.

„Minimalna podrška može da bude 20.000 evra, a maksimalna milion evra. U okviru IPARD III programskog perioda jedan korisnik može da ostvari maksimalno dva miliona evra podrške“, podsetio je Rastko Cenić.

Dodao je i da se podrška od 60 odsto povrata uloženih sredstava odnosi na investicije koje se realizuju u planinskim područjima, na 70 odsto podrške mogu da računaju mladi poljoprivrednici, sertifikovani organski proizvođači primarnih poljoprivrednih proizvoda, a dodatnih 10 odsto se dobija za investicije u obnovljive izvore energije i upravljanje otpadom.

Cenić je podsetio da je samo za Prvi javni poziv, koji je aktuelan do maja, izdvojen 41 milion evra, a da bi do kraj agodine trebalo da bude raspisano još nekoliko poziva.

Dejan Cerovina, zadužen za kontrolu na licu mesta, ima dobar uvid kako izgleda situacija “na terenu”. Stoga je posavetovao sve korisnike IPARD sredstava da daju ovlašćenje članu porodice koji je upućen u poslovanje, imajući u vidu da se gubi vreme i prolongira proces, ukoliko vlasnik gazdinstva nije prisutan u trenutku kada bi trebalo da se obavi redovna kontrola.

Biljana Isaković takođe je dala nekoliko korisnih saveta. Konkretno, ona je skrenula pažnju da aplikanti često greše jer u dokumentaciji koriste srednji kurs evra u Srbiji, umesto onaj koji na dati dan propisuje Evropska komisija, kao i da upišu pogrešan poziv na broj, i slično.

Sagovornici su zaključili da zainteresovani poljoprivrednici, koji imaju nedoumica, prvenstveno mogu da se informišu na sajtu Ministarstva poljoprivrede, kao i da budu slobodni da se svim pitanjima obrate na mejl adresu ipard.info@minpolj.gov.rs

Takođe, na raspolaganju im stoje i poljoprivredne savetodavne službe, dostupne u brojnim gradovima Srbije.

Ovakve besplatne radionice uskoro će biti dostupne i poljoprivrednicima u Nišu (26. marta) i Novom Sadu (5. aprila), na koje se možete prijaviti putem sledećeg LINKA.