Izjava visoke predstavnice/potpredsednice Federike Mogerini na zajedničkoj konferenciji za medije nakon 5. sednice Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije:

Proveriti pre objavljivanja!

Veliko mi je zadovoljstvo da još jednom ugostim predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić i njen tim u Briselu. Upravo smo održali 5. sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između Evropske unije i Srbije.

Savet je uvek dobra prilika za osvrt na stanje odnosa između Evropske unije i Srbije i mogu vam reći da su naši odnosi i dalje veoma snažni, intenzivni i pozitivni.

Uvek ponavljam da smatram da je ceo Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, već deo Evrope. Ono o čemu razgovaramo i na čemu radimo nije integracija Srbije u Evropu, već integracija Srbije u Evropsku uniju.

Gledajući šta smo zajedno postigli od prošlog novembra, jasno je da je posvećenost uzajamna.

Ove godine smo objavili Strategiju za Zapadni Balkan u kojoj smo istakli jasnu posvećenost Evropske unije političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji regiona, sa jasno definisanim rezultatima u sektorima poput povezanosti, bezbednosti i migracija. Onda smo održali Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji – 15 godina nakon onog u Solunu – na kom su lideri EU i Zapadnog Balkana podržali prioritete izložene u Strategiji.

Sada imamo sve neophodne alate da načinimo nepovratan napredak na evropskom putu regiona i, konkretno Srbije, do kraja mandata ove Komisije – verujem da ti koraci mogu postati nepovratni i da mogu napredovati još većom brzinom.

To je moj cilj. Njemu je posvećena i Evropska unija, kao što je već ponovljeno na nizu sastanaka Saveta.

Pristupni pregovori Srbije napreduju. Prošle nedelje, kao što znate, na Međuvladinoj konferenciji smo otvorili još dva poglavlja. Do sada je otvoreno 16 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena.

Čvrsto sam uverena da možemo da napredujemo još brže. Brzina pregovora zavisi od brzine sprovođenja reformi u svim oblastima koje su relevantne za pristupanje EU. Biću jasna: pozdravljamo posvećenost predsednice Vlade Srbije koju je danas izrazila – kontinuiranu posvećenost Vlade i građana Srbije ostvarivanju strateškog cilja, odnosno pristupanja EU.

Uverena sam da će posvećenost i angažman predsednice Vlade doneti dalji napredak u ključnim oblastima vladavine prava, izbora, parlamentarnog nadzora i slobode izražavanja.

Posvećenost Srbije normalizaciji odnosa s Kosovom je takođe jedan od ključeva za napredak u pristupnim pregovorima.

Evropska unija očekuje od Srbije i Kosova da ispune svoje obaveze iz dijaloga, budući da su u one  direktnoj vezi sa konkretnim izgledima za napredak na njihovom evropskom putu.

U tom kontekstu ću prokomentarisati nedavnu odluku kosovske vlade o uvođenju poreza od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Poruka Evropske unije, komesara Hana, komesarke Malstrem, pa i moja, od početka je jasna: ova mera predstavlja kršenje sporazuma CEFTA i protivi se duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U najboljem interesu Kosova je da momentalno povuče ovu odluku.

Probleme bi trebalo rešavati kroz dijalog kome smo Evropska unija i ja lično u potpunosti posvećeni i koji nastavljamo da olakšavamo.

Dozvolite mi da prokomentarišem još jednu stvar koja je od izuzetnog značaja za saradnju sa Srbijom – bezbednosna i spoljna politika. Srbija je veoma važan partner EU kada je u pitanju ova oblast. Mi veoma cenimo učešće Srbije u četiri vojne misije i operacije u Maliju, Centralnoafričkoj Republici i Somaliji. Takođe pozdravljamo tekuće pripreme Srbije da se priključi civilnim misijama EU.

Imajući to u vidu, a u skladu sa okvirom pristupnih pregovora, od Srbije očekujemo da progresivno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.

Za kraj ću dodati da sam optimistična po pitanju evropske budućnosti Srbije i verujem da kroz zajednički rad Srbija može napredovati još brže, što je, to vidim jasno, i snažan zahtev građana zemlje.

Draga Ana, dozvolite da vam se zahvalim još jednom na rukovodstvu i posvećenosti reformskoj agendi, a ja ću vas još jednom uveriti da ćete u nama uvek imati partnere i prijatelje koji su spremni da isprate svaki vaš korak.

Link za video: https://ec.europa.eu/avservices/video/player.cfm?ref=I165735  

P. Juče ste se sastali sa premijerom Kosova ali niste održali konferenciju za štampu. Kako to da protumačimo? Kakva je vaša poruka za Anu Brnabić po pitanju Kosova i predloga za formiranje kosovske vojske. Da li je to poruka da se nastavi dalje, da se ostane uzdržan ili nešto treće?

Mislim da ne morate da čitate između redova da biste znali šta mislim o različitim stvarima. Moji stavovi su veoma jasni i kao što sam i malopre ponovila, to nije samo moj, već i stav Evropske unije, država članica i Evropske komisije. Uvođenje poreza od 100% je jasno kršenje CEFTA-e. Takođe se protivi i duhu SSP-a između EU i Kosova i mi smo nekoliko puta pozvali na povlačenje odluke, prvi put još kada su takse iznosile 10 odsto.

To nije tajna. Ja sam to jasno pomenula u svojim izjavama, kao i komesar Han u svojim. Zajedno smo potpisali pismo – ja, komesar Han i komesarka Malstrem – u kom smo i Kosovu i Srbiji predložili da posredujemo rešavanju trgovinskih pitanja kroz dijalog a ne uvođenjem tarifa kojima se krše sporazumi o slobodnoj trgovini.

Nezadovoljstvo o kome govorite je bilo vidljivo od samog početka. Premijer Kosova i ja juče nismo održali konferenciju za štampu jer smo se složili da nemamo nikakvih novosti. Sve što smo rekli javno pre sastanka je tokom susreta potvrđeno, tako da nismo imali šta da dodamo.

Kada se radi o transformaciji kosovskih snaga bezbednosti, stav Evropske unije je isti kao i stav NATO-a. I dalje smatramo da mandat kosovskih snaga bezbednosti mora biti inkluzivan i postepen proces u skladu sa kosovskim Ustavom. Očekujemo od Kosova da nastavi da ispunjava svoje pravne obaveze, konkretno u pogledu prvog sporazuma postignutog u Briselu u aprilu 2013.

P. Kada je u pitanju rezolucija kosovskog Parlamenta u kojoj se prejudicira ishod dijaloga: kako vi gledate na tu rezoluciju i zašto nam je potreban dijalog ako već imamo ovakav dokument? Kako reagujete na optužbe Kosova da vi podrivate dijalog? Da li smatrate da njihove jednostrane mere podrivaju dijalog? Šta možete da učinite povodom toga?

Uloga medijatora u tako teškim dijalozima nije da reaguje na optužbe nego da se smeška, da bude ljubazan, da sluša sve, da odgovara na sva pitanja na privatnim sastancima i da olakšava dijalog koji inače ne bi postojao.

Jučerašnji sastanak sa premijerom Kosova nije bio u tom duhu. Nisam čula nijednu optužbu na moj račun niti na račun dijaloga. U suprotnom, mislim da se ne bi sastali sa mnom ovde.

Ja uporno radim, kao što je rekla šefica Vlade Brnabić, na tome da stvorim uslove za obe strane da se uključe u konstruktivan dijalog, dijalog koji će doneti koristi obema stranama, regionu i globalnoj bezbednosti.

Nekad je lakše, nekad teže. Ponoviću reči Ane Brnabić: brzina otvaranja poglavlja ne izaziva frustracije, niti brzina dijaloga izaziva frustracije kod mene. Ponekad dijalog ide glatko, ponekad nailazi na prepreke.

Biću krajnje jasna: dijalog pripada uključenim stranama odnosno Beogradu i  Prištini. Naša, moja lična uloga u njemu, jeste da mu posredujem, da omogućim prostor, da pokušam da garantujem da će dve strane poštovati jedna drugu i prethodne sporazume, da će ih primeniti u potpunosti i da će u obzir uzeti opšta načela međunarodnog prava i EU.

Tempo, agendu, sadržaj i ishod dijaloga, međutim, određuju uključene strane. Nadam se da će dve strane doći u Brisel i nastaviti konstruktivan proces. Uočen je napredak ove godine, a ja se nadam da će on biti nastavljen.

Što se prvog dela vašeg pitanja tiče, takođe je na uključenim stranama da odluče kako će interno organizovati svoje delegacije i pripreme za sastanke. Definitivno nije na EU niti na meni da predsednicima Srbije i Kosova govorim kako da postignu unutrašnji konsenzus, kako da vode unutrašnji dijalog koji Srbija vodi već neko vreme u različitim formatima. Obe strane moraju da organizuju svoje unutrašnje dijaloge kako one žele, uz moje posredovanje ali pod sopstvenom kontrolom.

P. Trenutno se vode dva istovremena procesa u pogledu Kosova: dijalog u Briselu i diplomatska ofanziva koju vodi Srbija. Da li smatrate da je bilo šta što Srbija radi van zgrade Službe EU za spoljne poslove protivno duhu normalizacije odnosa i dijaloga?

Rekla sam da dijalog ima teške situacije. Ali kad teške situacije postanu lakše, onda su one lake situacije.

U prošlosti, pa čak i nedavno, bilo je činova, izjava ili koraka – i sa srpske strane – koji nisu doprinosili izgradnji klime koja pogoduje dijalogu. Ja stalno ističem sledeće: možete da pokrenete ciklus provokacija, koji ne donosi ništa konkretno, ni građanima, ni evropskoj perspektivi, ni regionalnoj saradnji. I lako ćete se zaglaviti u njemu. To je ono što svi očekuju od Balkana, da zauvek ostane žrtva kontroverzi.

Ili možete da izaberete drugačiji put. Put dijaloga koji može dovesti do pravno obavezujućeg sporazuma koji će rešiti sva otvorena pitanja i od kog će koristi imati obe strane, i Beograd i Priština, njihovi građani, region, regionalna saradnja, uključujući ekonomski razvoj u regionu, evropska perspektiva obe strane i čitavog regiona, te koji će unaprediti bezbednost i stabilnost šireg regiona.

To je njihov izbor. Kao što sam rekla, nije na EU da odlučuje. Ono što ja vidim je da je za dijalog neophodno da obe strane veruju u njega, da se aktivno uključe u njega, da kroz uzajamno poštovanje i na otvoren način rešavaju sva teška pitanja. Mi smo tu da ovo olakšamo, da podržimo proces i ja i dalje verujem da je to moguće.

[…]

Smatram da ovo jasno pokazuje izbor koji je pred njima. Stav „milo za drago“ nikome nije doneo ništa dobro.

U prethodno postignutim sporazumima ima delova koji nisu primenjeni sa jedne ili druge strane. Mi insistiramo na tome da obe strane u celosti primene sporazume koji su već postignuti.

Suština je sledeća: da li obe strane biraju da se uključe u traženje sveobuhvatnog, odnosno trajnog rešenja za sva otvorena pitanja koliko god da su teška? Ili će birati lakši put i nastaviti ovu igru?

Nije na EU da načini taj izbor. Mi smo tu da pomognemo, da olakšamo, da ih podržimo.

Obe strane kažu, a ja im verujem, da biraju evropsku perspektivu. Naš izbor je stoga da stavimo do znanja šta moraju da urade da bi se približile Evropskoj uniji. Moraju da normalizuju odnose i da reše otvorene probleme ma koliko da su složeni. Zamislite: mi ne želimo da zemlje sa kojima pregovaramo imaju bilo kakve razmirice među sobom, pa čak ni granične sporove.

To znači da ako ste ozbiljni po pitanju pristupnih pregovora ili evropske perspektive, znate šta je njihova suština. Ali u EU se ne ulazi po nalogu lekara. To je izbor. Obe strane moraju da učine više. Naš posao je da kažemo šta može da pomogne, šta ne može, kako da se ostvari napredak, a šta bi stvorilo prepreke.

Završiću jednom pozitivnom opaskom. Smatram da je alternativa ozbiljnom dijalogu uz realni angažman obe strane veoma opasna i ne želim o njoj da razmišljam. Mislim da je ovo jedini put napred.

Link za video: https://ec.europa.eu/avservices/video/player.cfm?ref=I165735