U Centru za kulturu Gradac u Raški održana je prva javna prezentacija projekta „Katastar rudarskog otpada“, na kojoj su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i članovi projektnog tima predstavili metodologiju projekta, dosadašnje rezultate i najavili naredne korake projekta koji se sprovodi u Srbiji, do početka 2020. godine.
Projekat „Katastar rudarskog otpada“ bavi se izradom baze podataka svih aktivnih i napuštenih lokacija rudarskog otpada u Republici Srbiji, kako bi se formirao inventar lokacija rudarskog otpada u formi katastra. Cilj je harmonizacija zakonodavstva sa regulativom Evropske unije („EU Acquis Communautaire“) u sektorima rudarstva i zaštite životne sredine, konkretno kroz razvoj i poboljšanje sistema upravljanja rudarskim otpadom.
Značaj ovog projekta ogleda se i u tome što će katastar po prvi put predstaviti objedinjene i sistematizovane podatke o svim lokacijama rudarskog otpada, uključujući količine i karakter rudarskog otpada, kao i kategoriju odlagališta i potencijalne hazarde. Ova baza podataka pružiće Ministarstvu rudarstva i energetike kvalitetnu dokumentaciju o stanju na terenu, kao i mogućnost da kvalitetno i na odgovarajući način reagujemo u slučaju remedijacije, sanacije i rekultivacije odlagališta koja su kritična u pogledu zagađenja životne sredine i opasnosti po zdravlje ljudi, izjavila je dr Dragana Jelisavac Edeljan, šef Odseka za rudarstvo Ministarstva rudarstva i energetike.
Osam timova inženjera i tehničara rudarske i geološke struke obišlo je do sada 250 lokacija širom zemlje i utvrdilo da se u Srbiji nalazi 105 lokacija sa većim količinama rudarskog optada, a da ukupna količina rudarskog otpada iznosi oko 24 miliona kubnih metara. U dogovoru projektnog tima i Ministarstva rudarstva i energetike izabrana je 41 lokacija, koje su predmet detaljnog ispitivanja (uzorkovanje zemljišta, rudarskog otpada, podzemnih i površinskih voda, hemijske analize, procena stabilnosti).
Te lokacije sadrže ukupno 80% identifikovanog rudarskog otpada i nalaze se u ukupno 21 opštini: Aleksinac, Boljevac, Bor, Brus, Voždovac, Dimitrovgrad, Zaječar,Knjaževac, Kragujevac, Krupanj, Kučevo, Loznica, LJubovija,Majdanpek, Mali Zvornik, Nova Varoš, Prijepolje, Raška, Surdulica, Crna trava, Čajetina.
Na našoj teritoriji aktivna su tri rudnika, a veliki broj kompanija planira, ili već sprovodi istražne aktivnosti sa ciljem da otvori rudnike i počne sa eksploatiacijom rudarskog bogatstva. Spremni smo da sarađujemo sa rudarskim kompanijama, da im ponudimo povoljno i podsticajno poslovno okruženje, a od kompanija očekujemo da, u skladu sa najboljom praksom u rudarskom sektoru, vode računa o svim aspektima zaštite životne sredine. Taj model odgovornog poslovanja smatramo pravim partnerstvom i saradnjom na obostranu korist“, kazao je zamenik predsednika Opštine Raška Đorđe Gogić.
O projektu:
Projekat vredan 2,1 miliona evra finansira Evropska unija u iznosu od 90% sredstava, dok preostalih 10% obezbeđuje Republika Srbija. Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija je naručilac, a krajnji korisnik projekta je Ministarstvo rudarstva i energetike. Projekat implementira konzorcijum nemačkih kompanija Plejades i DMT u saradnji sa srpskim parnerima.
Više o projektu na veb sajtu projekta: http://katastarrudarskogotpada.rs/
