Desanka Kazić nas je dočekala nasmejana na kapiji dvorišta svog novog doma. „Hajde, hajde, dobro došle, evo stavljam kafu… sedite tu ispod vinove loze“, pokazuje na uredan trem ispred kuće. „Jutros sam bila poranila na pijacu, znam da dolazite, pa da nabavim pre vrućine“.
Desanka živi u Bačkom Petrovom Selu od kraja aprila 2014. godine. Rodom iz Suve Reke, od 1999. je provela nekoliko godina i u Vranju, a kad nije više mogla da plaća stanarinu, put ju je naveo u naselje Belvil u Beograd. „Onda mi se muž razboleo. Bili smo u Makišu, u kontejneru, on je umro posle osam meseci, i ja ostadoh sama sa našim sinom Senadom. Dobar je dečak, ima 12 godina, ide u školu. Miran“, priča ona. „Imam dva brata, građevinci. Eh, što oni nisu voleli da budem u Makišu. Nisu hteli ni da me obiđu“…
Posredstvom projekta „Sagradimo dom zajedno“, uz finansijsku podršku Evropske unije od 3.6 miliona evra, Desanki je kupljena dvosobna kuća. Projektom su obezbeđena sredstva da ukupno 170 porodica Roma, koje su ranije živele u nehigijenskim naseljima u Beogradu, dobiju trajno stambeno rešenje: socijalni stan, kuću na selu ili da završe radove na kućama koje su samostalno započeli da zidaju.
„Mnogo mi je lepo ovde. Prija mi mir. Pre podne nešto radim po kući – uzmem motiku pa kopam. Zakasnili smo sa sejanjem, ali sledeće godine, ima ovde da bude šarena bašta! Posle podne malo prošetam. Meštani su fini, komšije su dobre. Evo, komšinica Stana, ona je Srpkinja, dođe na kafu, popričamo… donela mi pre neki dan grašak i luk. Svrate i stare gazde kuće. Baš su se iznenadili kako sam sredila“, ponosna je Desanka.
Putem projekta Desanka je dobila materijal koji je potreban za obnovu kuće, ali i osnovni komplet bele tehnike: veš mašinu, šporet na drva i frižider. „Lepo pere mašina – ekstra! A na zimu kad založim Smederevac… ima da greje super! “
Desanki su braća pomagala da sredi kuću. „Kaže mi brat: Nemoj da mi duvaš za vrat, iskriviće mi se ekser. Ne žuri nigde,“smeje se ona. „Nisam još sve završila, ali polako. Šta je bilo hitno, sredila sam. Eno vidiš, donela sam i kantu za smeće. Ja sam se prijavila, ali ko će da dočeka da mi je donesu u selo. Spakovala sam se i otišla do Bečeja, posle je stavila u kola i dovezla je kući“.
„Lepo je bre ovde. Miriše lipa svuda. A ja imam kuću. I jedva čekam da mi dođu gosti,“ ispraća nas radosna Desanka i dodaje da kad sledeći put dođemo biće još lepše sređeno.
O projektu „Sagradimo dom zajedno“
