„Važno je da Srbi govore o budućnosti Evrope. Prvo, kao što je ambasador Francuske upravo rekao – Srbija će biti deo Evropske unije. Drugo, da bi se razumelo da je evropski projekat stalno u pokretu, nije statičan, što je otežavajuća okolnost. Evropska unija kojoj su se pridružile članice tokom sedamdesetih godina, nije ista EU današnjice. Važno je razumeti da ste deo nečega što ima zajedničke vrednosti, da se identifikujete kao deo, i da doprinesete celini“, izjavio je Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji, tokom konferencije „Od Slovenije do Francuske – Kada ima volje, ima i načina“.
Povod za ovaj događaj jeste predsedavanje Francuske Savetom Evropske unije, koje otpočinje prvog januara. Proteklih šest meseci na mestu predsedavajuće članice bila je Slovenija, što je njen drugi mandat na ovom mestu – prvo predsedavanje Slovenija je imala 2008.
Osim ambasadora Žiofrea, na konferenciji su govorili i Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji, Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji, Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), a moderator je bio Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP. U diskusiju se uključio i Mihailo Papazoglu, nekadašnji ambasador Srbije u Kanadi.
Naime, slovenačko predsedavanje Savetom EU je bilo poslednje u „triju“ koji je imao težak zadatak da se izbori protiv pandemije kovid 19. Ključni fokus Slovenije je u tom pogledu bilo jačanje otpornosti i oporavka EU sa ciljem da EU ponovo stane na noge i otvori put za razvoj zdravstvene unije. Uprkos tome što je imala pune ruke posla oko rešavanja zdravstvene krize, Slovenija je ipak uspela da stavi značajan fokus na proširenje, posebno organizovanjem samita EU-Zapadni Balkan.
U međuvremenu, Francuska, kao članica osnivač EU, suočava se sa velikim očekivanjima, posebno zato što je sledeća na redu da preuzme odgovornost za nastavak oporavka, a sve to dok predsedava Konferencijom o budućnosti Evrope koja treba da donese zaključke koji bi postavili teren za buduće reforme. Povrh toga, s obzirom na to da je Francuska usvojila svoju nacionalnu strategiju za Zapadni Balkan 2019. godine, mnogi se nadaju da će Francuska naći prostora da i tokom svog mandata da prioritet proširenju.
Kontekst kovid krize pomenuo je i ambasador Žiofre.
„Nažalost, kriza još nije gotova, ali smo na boljem mestu nego ranije“, rekao je on, te dodao da je Evropska unija pružila veliku podršku tokom pandemije, pre svega izvozeći vakcine i pružajući ekonmsku pomoć.
„Jedan od ključnih aspekata jeste da sada znamo da moramo da radimo zajedno. Solidarnost je ključna“, rekao je Žiofre.
Govoreći o predsedavanju Savetom EU, ambasador Žiofre istakao je Samit na Brdu kao jedan od većih uspeha Slovenije, a otvaranje Klastera 4 takođe je važno dostignuće, i to na “samom kraju semestra”.
Podsetimo, u utorak su otvorena četiri nova poglavlja: poglavlje 14 (transportna politika), poglavlje 15 (energetika), poglavlje 21 (transevropske mreže) i poglavlje 27 (životna sredina), čime je broj do sada otvorenih poglavlja došao do 22.
Prioriteti i ciljevi slovenačkog predsedavanja, pod sloganom „Zajedno. Otporna. Evropa“ bili su jačanje otpornosti, oporavka i strateške autonomije Unije, debata o budućnosti Evrope, jačanje evropskih vrednosti s posebnim naglaskom na vladavinu prava, zatim razvoj transatlantskih odnosa i nastavak procesa proširenja EU.
Ministar spoljnih poslova Slovenije, Anže Logar, svojevremeno je izjavio da će se Slovenija fokusirati na socio-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana posle pandemije i održiv razvoj i napredak zemalja regiona na putu ka EU, a posebna pažnja biće data primeni Zelene agende u regionu i projektima koji su važni za postepenu transformaciju zemalja regiona u održive i zelene ekonomije.
Abasador Slovenije, Damjan Bergant, tokom današnje konferencije izjavio je sledeće:
“Imate važnu ulogu kao predsedavajuća zemlja. S jedne strane imate EU ustanove, a onda imate 27 zemalja članica koje imaju svoja očekivanja i slično. Glavni posao je koordinirati to. A kada govorimo o proširenju imamo zemlje Zapadnog Balkana, koje su voljne da postanu članice a imaju različite poglede. Nekoliko tema su nama bile prioritetne. Kada bih nabrajao sve što smo uradili, sedeli bismo ovde četiri sata”, rekao je on, te istakao Samit EU-ZB kao jedan od značajnih uspeha u poslednjih šest meseci.
Francuski ambasador Košar rekao je da i dalje postoje izazovi i polja na kojima mora zajednički da se radi. U pitanju su ulaganje u nauku, digitalizacija. Bezbednost je takođe važna tema.
“Pozicija Francuske jeste da će Srbija biti članica Evropske unije”, nevosmisleno je rekao Košar.
Milena Lazarević je izjavila da je “potpuno sigurno da je EU u poslednje dve godine dala sve od sebe da oživi proces proširenja, dok je pre toga proces na neki način bio na ‘autopilotu’“:
“Mislim da otvaranje klastera glasno govori o dobrim namerama članica EU i partnerima EU, o ulaganju u reforme u Srbiji. To je važna poruka za građane Srbije i civilno društvo”.
Ukoliko ste propustili uživo emitovanje konferencije, snimak možete naći na Fejsbuk stranici EU u Srbiji.
SAVET EVROPSKE UNIJE; SAVET MINISTARA / COUNCIL OF EUROPEAN UNION / CONSEIL DE L’UNION EUROPÉENNE / RAT DER EUROPÄISCHEN UNION
Savet Evropske unije ili Savet ministara EU predstavlja najvažnije telo EU, koje ima zakonodavne i izvršne nadležnosti. Savet EU čini po jedan ministar iz svake države-članice, u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrđenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanje ekonomskih politika država članica itd.
Foto: Fonet
Povezane vesti:
Proširenje EU na Zapadni Balkan nema alternativu
Deklaracija iz Brda kod Kranja
Srbija otvorila EU pregovarački Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje
