Kako bi se iskoristile velike mogućnosti solarne i drugih “zelenih” izvora energije, potrebna je edukacija i dobre podzakonske regulative za dodatno uređenje oblasti. To su zaključci vebinara “Kako građani postaju proizvođači električne energije”, održanog u okviru 12. Međunarodnog festivala zelene kulture „Green Fest“, koji se pod sloganom „Klimatska uzbuna“ održava do 15. novembra.
Na početku vebinara Đorđe Samardžija, klimatski preduzetnik, član Energetske zadruge Elektropionir, istakao je važnost kontinuiranog napretka solarne tehnologije.
“Najvažnija stvar je da se pronađu materijali koji će iskoristiti najveći deo zračenja sunčevog spektra. Sada je prosek oko 20 odsto efikasnosti za polikristalne ili monokristalne solarne panele. Novi materijal za izradu panela – Peroskajt obećava, jer daje potencijalno preko 30 odsto iskorišćenosti. “Solar” možemo da posmatramo kao eksponencijalnu tehnologiju. Što ga bude više, tehnologija će biti dostupnija i jeftinija”, naglasio je Samardžija.
Slobodan Jerotić, diplomirani mašinski inženjer, direktor JKP „Toplana-Šabac”, objasnio je šta znači biti “Prozjumer”.
“Prozjumer ili kupac-proizvođač je domaćinstvo koje je priključeno na električnu mrežu ali ima solarne panele na krovu. Instalirana snaga solarnog sistema ne sme da bude veća od propisane. Obaveza je posedovanje pametnog brojila koje omogućava obračun. Proizvedeni višak odlazi u sistem elektro-distribucije. Mreža preuzima višak proizvedene energije. Postoji mogućnost da se stvore viškovi električne energije u letnjim periodima koji se čuvaju za zimu, kada je sunce slabije. Na “pozajmljenu energiju” iz sistema se plaćaju takse. Električna energija koja je razlika odlazi u mrežu a prozjumer nije u mogućnosti da to naplati. To nije biznis, nema zarade, već je poenta u uštedi. Za naše uslove potrebno je 5-6 KW instalisane snage za jedno domaćinstvo”, naveo je Jerotić i dodao osvrt na primenu solarnih kolektora:
“Toplotni sistemi za grejanje vode su preteča fotoelektričnog sistema. Zagreva se fluid, antifriz ili mešavina sa vodom koja prolazi kroz panel. Mogu se koristiti i za podršku za zagrevanje zgrada. Januar mesec je već problem jer su znatno niže temperature za ovu vrstu tehnologije.”
Samardžija, je u nastavku vebinara polaznicima približio značaj udruživanja i dao praktične savete.
“Trenutno imamo dve aktivne energetske zadruge. Generalno, istorija zadrugarstva traje dugo. U energetskom zadrugarstvu jedina nova stvar je razlika u krajnjem proizvodu. Naša “roba” su kilovati a ne kilogrami poljoprivrednih proizvoda. Zakon priznaje zajednice a ne zadruge, tu je prostor za napredak. Članovi zajednice bi kao u Evropi trebale da funkcionišu kao nevladine organizacije koje mogu da proizvode energiju za svoje potrebe. Postoji mogućnost za bolje uređivanje i nove pravilnike koji ovo regulišu. Zadruga je jedan od načina da domaćinstva udruživanjem preko zadruga prodaju-fakturišu proizvedenu električnu energiju. Prva solarna elektrana je postavljane 2011. Paneli nemaju rok trajanja. Mogu da traju zauvek i praktično su neuništivi. Nakon 25 godina imaju nižu efikasnost od propisane. Ako je period otplate 10 godina, vas ne zanima pad efikasnosti previše. Kada dođu moderniji paneli sa većom efikasnošću, biće smisleno zameniti stare”, objasnio je Samardžija.
Ana Džokić, prozjumer pionirka, članica Energetske zadruge Elektropionir, navela je potrebne korake, objasnila način instaliranja solarnih sistema i navele dobar primer iz Evrope.
Sada imamo nove zakone koji uprošćavaju ceo proces. Potrebno je da izvršite dobru procenu, znate šta želite da postignete i koliko od sopstvene potrošnje možete da pokrijete solarnim sistemom. Potrebno je naći izvođača koji izvodi radove i projektuje samu elektranu. Neophodno je i stručno lice koje će promeniti brojilo u dvosmerno. Cena tog brojila je investicija za domaćinstva, a onda ga preuzima distribucija. Ono košta oko 400 evra. To je dodatni trošak za male elektrane koji nije zanemariv. Sledeći korak je definisanje skraćene procedure i zahteva za priključenje na elektro-distributivnu mrežu. Nakon toga se sklapa ugovor sa EPS o neto merenju. Kada prođe propisani rok postajete kupac-proizvođač”, rekla je Džokić i dodala:
“Sama instalacija se postavlja za jedan dan. Na kosim krovovima je 35 stepeni idealan ugao, a isti se postiže i na ravnim krovovima. Razlika u proizvodnji nije velika u odnosu na ugao. Orijentacija ka jugu je idealna. mada su sada u pripremi solarni paneli koji mogu i prema severu da se orijentišu. Navešću primer Holandije, gde je prozjumerska procedura veoma jednostavna. Solarni sistemi su tamo lako dostupni na tržištu. Dobijate ih uz detaljno uputsvo i u mogućnosti se da ih postavite sami. Nije potrebna nikakva dozvola. Distributer je dužan da promeni brojilo. Onlajn se prijavite kao prozjumer, upišete podatke i priključujete se automatski.”
Energetska tranzicija sa sobom ne nosi samo napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije, već znači i decentralizaciju i demokratizaciju energetskog sistema. Pored velikih elektrana, koje su u vlasništvu državnih preduzeća ili velikih investitora, ekspanzija obnovljivih izvora, a posebno solarne energije, omogućava i građanima da zauzmu važno mesto u procesu proizvodnje električne energije.
Ovaj vebinar je deo je serije vebinara na temu: „Akcija za klimu ODMAH“. Aktivnost je realizovana u saradnji sa Green Festom i portalom Klima101, kao deo projekta “Energija promene”, u okviru prојеktа Bеоgrаdskе оtvоrеnе škоlе „Zеlеni inkubator“, uz finansijsku pоdršku Еvrоpskе uniје i Fоndаciје Fridrih Еbеrt.
Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas. Energetski sektor je u fokusu EU jer ima izuzetno veliki efekat na sve ostale sektore u društvu. Projekti koje EU sprovodi u energetskom sektoru smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije i povećavaju energetsku efikasnost. U Srbiji projekti iz ove oblasti obezbeđuju stabilno snabdevanje energijom uz očuvanje životne sredine, podstiču liberalizaciju tržišta i investicije.
Pogledajte kako se dobija čista električna energija iz banatskih vetroparkova:
Povezane vesti:
https://europa.rs/kako-da-stedimo-i-budemo-energetski-efikasni/
https://europa.rs/solarnim-panelima-do-odrzive-poljoprivrede/
