“Kako do cirkularne ekonomije” bila je glavna tema konferencije koja je održana u Beogradu i okupila je predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine, organizacija civilnog društva i poslovne zajednice.

Na konferenciji koju je organizovao projekat PLAC III u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine predstavljena je analiza efekata za cirkularnu ekonomiju koja je izrađena u okviru aktivnosti projekta. Analiza bi trebalo da posluži kao priprema za izradu dokumenta javne politike koji će omogućiti puni razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji.

Vođa projekta PLAC III Andrej Engelman kaže da Evropska unija želi da pomogne Srbiji u procesu harmonizacije sa njenim pravilima, čiji je cilj da se uvedu evropski standardi kako bi život građana bio bolji a životni vek duži.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić tvrdi da se u Srbiji sada radi na stvaranju neophodnog okvira, kada je reč o zelenoj ekonomiji, i da je potrebno utvrditi koji su to probemi koje treba rešiti, jer je “cirkularna ekonomija postala sastavni deo života svih razvijenih društava”.

Rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine Aleksandra Vučinić navodi da koncept cirkularne ekonomije dovodi do uštede resursa, sirovinske i energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Njegovi ključni elementi su reciklaža, zelene javne nabavke, podsticanje malih i srednjih preduzeća, a glavnu ulogu, prema rečima Vučinić, imaju inovacije koje treba da omoguće da se olakša proces reciklaže.

Predstavnik Stalne konferencije gradova i opština Miodrag Gluščević ističe da SKGO radi na istraživanju kapaciteta lokalnih samouprava za uvođenje cirkularne ekonomije kao i stavova na lokalnom nivou. On je kazao da je istraživanje u toku, ali se već pokazalo da postoji dobar nivo obaveštenosti.

Projektni eksperti Dušan Vasiljević i Dragana Petrović predstavili su ex ante analizu koja je pokazala kakvi su preduslovi za uvođenje cirkularne ekonomije trenutno u Srbiji. Kao prednosti navedeno je to što je deo zakonske regulative već usklađen sa pravnim tekovinama EU, započet je proces koji če omogućiti da zelene javne nabavke postanu standard a inovacije su prepoznate kao pokretačka snaga u uvođenju principa zelene ekonomije. Jedna od prednosti je i dobro razvijen IT sektor, gde je tokom 2018. godine ostvaren izvoz usluga od skoro milijardu evra.

Kao slabosti utvrđeno je loše upravljanje otpadom jer se od 12 miliona tona otpada generisanog godišnje svega tri odsto komunalnog otpada reciklira, nedovoljno je razrađena zakonska regulativa i neefikasna je inspekcija. Takođe je neefikasno i trošenje energije: kako je naveo Vasiljević, na svaki evro bruto društvenog proizvoda stvori se 260 grama otpada, utroši 4,6 kilovat-sati električne energije i generiše 0,7 kilograma ugljen-dioksida (CO2).

Otežavajuću okolnost predstavljaju i nekontrolisan uvoz inertnog i opasnog otpada, veliki uvoz starih vozila sa kratkim vekom upotrebe, loša kaznena i neefikasna podsticajna politika.

Ipak, ukazano je da srpska privreda ima potencijale za razvoj cirkularne ekonomije, posebno ukoliko se situacija poboljša u oblasti reciklaže i energetike.