“Nama u BioSensu su evropska sredstva promenila zivot. Mi sada ovde imamo 50 mladih ljudi, od toga 30 doktora nauka, koji bi svi bili u inostranstvu da nije bilo sredstava Evropske unije”. Ovako profesorka Vesna Crnojević-Bengin, predsednica Instituta BioSens Univerziteta u Novom Sadu opisuje efekte koje su projekti Evropske unije imali na rad te institucije.
Institut, smešten u modernoj centralnoj zgradi novosadskog univerziteta, danas zapošljava 68 istraživača koji se bave uvođenjem naprednih IT (informacionih tehnologija) u poljoprivredi, bezbednosti hrane, ekologiji, zaštiti životne sredine i šumarstvu. Počeo je 2006. godine kao BioSens centar koji je osnovala “grupa istraživača, naučnika entuzijasta na Fakultetu tehničkih nauka – elektroničara i eksperata za telekomunikacije. “U početku nas je bio samo troje; to je bila organizaciona jedinica Fakulteta. Smatrali smo da znanja koja imamo treba da stavimo u funkciju zajednice i, prirodno, pošto smo u Vojvodini, fokus je bio primena naših znanja u poljoprivredi”, kaže pofesorka Crnojević-Bengin.
Od tada do danas, kroz projekte Evropske unije, BioSens je dobio više od 10 miliona evra bespovratnih investicija i prerastao u međunarodno priznati institut. Daleko je najuspešniji učesnik iz Srbije u program FP7 sa čak 14 realizovanih projekata. Njegova predsednica taj put opisuje kroz “tri kvantna skoka”.
Prvi projekat EU koji su dobili – “Agrosens: Precizna poljoprivreda”, istovremeno i prvi sprski projekat u okviru FP7 programa (Sedmog okvirnog programa za istraživanje i razvoj), bio je prvi “kvantni skok”. U projektu vrednom milion evra, po trećina sredstava bila je namenjena za novu opremu, zapošljavanje ljudi i umrežavanje i diseminaciju. Po rečima Crnojević-Bengin, izuzetno je važno bilo umrežavanje, pa su kao rezultat tog prvog projekta i tog netvorkinga došli svi kasniji EU projekti.
“Dobili smo opremu, došli su naši ljudi povratnici iz inostranstva da rade sa nama, a domaći stručnjaci su putovali u inostranstvo i mi smo odjednom shvatili benefite koje donosi evropski pristup istraživanjima i njihov odnos prema nauci, jer istraživanja su i individualni i grupni rad”. Ona navodi kao važno i što su rad BioSensa podržali Univerzitet I pokrajinske vlasti.
I drugi “kvantni skok” ostvaren je uz donaciju EU, takođe kroz program FP7: kroz projekat Inosens, 2013. godine dobili su tri miliona evra za jačanje centra. Tim sredstvima otvorene su laboratorije jedinstvene u regionu, pa i u Evropi, a pokrivaju šest naučnih disciplina – nano tehnologiju, mikroelektroniku, daljinsku detekciju i GIS sisteme, mehatroniku, robotiku… U njima tada radi već 60 ljudi koji u punoj meri ostvaruju osnovnu ideju Centra: primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi. BioSens time sinergijski razvija dva sektora sa, po nekim ocenama, najviše potencijala u Srbiji: IT i poljoprivredu. Kroz naučna istraživanja usmerena ka preciznoj poljoprivredi, ali i kroz posebno osmišljen program transfera naučnih rezultata u poljoprivredu, BioSens pruža podršku razvoju održive poljoprivrede.
Mikro i nanoelektronska laboratorija – LTCC
Tako u okviru projekta “smart dust” – pametne prašine – u odeljenju za mikro i nanotehnologiju, rade na senzorima koji bi bili “tako mali i jeftini da mogu da se bacaju” a koji bi merili i slali podatke o stanju useva – svake stope zemljišta, uslovima, mogućnostima sejanja…
“Osnovni problem u poljoprivredi je varijabilnost zemljišta i potrebno je kombinovati vise tehnologija da biste što više dobili . Da biste dali informacije poljoprivrednicima šta treba da urade da bi više zaradili, morate da oportunistički dođete do podataka o samom usevu. Ovakav jedan sistem će omogućiti državi da ima alat kojim u svakom trenutku zna šta je na svakom metru posejano, može da se radi predvidjanje prinosa, ali i cena nekih kutura. Sa druge strane, poljoprivreda postaje interesantna mladim ljudima, oni su sada farmeri sa tabletom u rukama koji dobijaju ciljane savete i imaju veći prinos”, objašnjava profesorka Crnojević-Bengin.
Na taj način, poljoprivreda postaje tehnološki “opismenjena”, a uz takav multidisciplinarni pristup njena efikasnost (prinosi u odnosu na ulaganja) može da se poveća do 30 odsto, ocenjuje ona.
BioSens je osnovao i prvu evropsku Živu laboratoriju za preciznu poljoprivredu (i prvu živu laboratoriju bilo koje vrste u Srbiji) koja uključuje relevantna domaća mala i srednja preduzeća, kompanije, poljoprivrednike, donosioce odluka i druge korisnike, sa ciljem da se istraživanja na BioSensu usmere ka rešavanju njihovih konkretnih potreba. BioSens je tako kroz EU projekat Fractals omogućio da 13 srpskih malih i srednih oreduzeća dobiju bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 1.7 miliona evra, za razvoj inovativnih proizvoda koji primenjuju “internet budućnosti” u poljoprivredi.
Kao rezultat uspešnih evropskih projekata, u aprilu 2015. Centar je prerastao u Institut i to je “treći kvantni skok”: u konkurenciji od skoro 200 naučnih institucija iz cele Evrope, Institut BioSens je u najprestižnijem evropskom Teaming pozivu, u okviru programa Horizon 2020, osvojio projekat ANTARES. Taj projekat predviđa investiciju od 28 miliona evra za prerastanje Instituta u Evropski centar izvrsnosti – fokalnu tačku istraživanja u čitavom regionu i jednu od vodećih evropskih naučnih institucija koja će doprineti ubrzanom privrednom rastu zemlje. Predviđeno je osnivanje ukupno 9 takvih centara, a BioSens je jedina institucija izabrana izvan EU.
“U okviru projekta moramo da dokažemo da smo nezavisna innstitucija i to je bio signal državi da nas osnuje kao Institut. Mi smo dobili fazu 1 i to je 500.000 evra za razvoj biznis plana centra izuzetnosti, koji će uključivati investicije ali i rezultate jer osnovni cilj je da se kroz nauku ubrza razvoj odredjenog dela Evrope”, priča profesorka Crnojvić-Bengin.
Pred BioSensom je faza 2, konkurs na kome Evropska komisija odlučuje da li će postati evropski centar izuzetnosti. U toj fazi, Komisija insistira na saradnji sa nacionalnim institucijama: od predviđenih 28 miliona evra, polovinu će obezbediti Komisija a drugih 14 miliona država kroz kredit Evropske investicione banke.
“Iz sredstava koje daje Evropa trebalo bi da se zaposli još 100 novih istraživača. Istraživanja koja mi radimo su značajna i za evropsku poljoprivredu. Optimistični smo”, kaže predsednica Instituta BioSens. Odluka, koja će možda biti novi kvantni skok za BioSens, ali ovoga puta i za Srbiju, očekuje se krajem 2016. godine.
