Infodemija, obilje informacija na koje smo upućeni – proverenih i neproverenih, glasina i manipulacija – otežavaju nam da razlučimo šta je tačno i samim tim sprečavaju da nađemo rešenje. Od samog početka pandemije, virus dezinformacija se širi ogromnom brzinom, najviše zahvaljujući internetu i društvenim mrežama. Teorije zavere na koje smo do pandemije navikli su mahom bile benigne i zabavne, ali kada zadru u domen zdravstva, pretvaraju se u opasnost po javno zdravlje i poredak.

Prof. dr Rade Veljanovski, novinar i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra da se sa medijima mora više raditi i da je potrebno partnerstvo između novinara i zdravstvenih radnika.  “Mediji moraju da govore. Čak iako nisu spremni. Te ako nemaju prave informacije, onda imate dezinformacije,” naglasio je. Osvrću ći se na poplavu poluproverenih i lažnih informacija, profesor Veljanovski smatra da “sa novim tehnologijama skoro svako ima potrebu da stupi u sferu javnosti s bilo čim. Mi u savremenom svetu imamo previše medija, događaja, fenomena i to stvara tu medijsku mećavu – infodemiju” zaključuje Veljanovski.

Luca Ester Kadar, predstavnica Odeljenja za strateške komunikacije u okviru Evropske služba za spoljne poslove (EEAS) smatra da postoji jako puno nesigurnosti tokom pandemije. “Postoje i strah i panika. I to prirodno kreira nekritičke i netačne informacije. Postoji jako puno nedostataka između onoga što Evropska unija radi i kako se to prenosi. EU je, na primer, uložila preko tri milijarde eura za razvoj vakcina, zatim, ona je najveći proizvođač vakcina, te najveći donator COVAX sistema koji pomaže siromašnijim zemljama. Međutim, ono što se čuje jeste da EU nije uspela sa vakcinama, da je protekcionistička i da nije solidarna. Tu ima jako puno spoljnopolitičkih spinova i diplomatije pod maskama,” istakla je Ester Kadar.

“Ako nemate pouzdane info koje dolaze iz zdravstvenog sistema, tada najlakše dolazi do poluproverenih informacija. One nastaju u vakuumu. Ja ne bih krivio novinare. Ja tu ne vidim zlu nameru. Novinari bi trebalo da budu partneri u svemu ovome. Infodemija je pokazala koliko smo ranjivi u oblastima medijske i zdravstvene pismenosti. Naš zadatak bi trebao biti da učinimo ljude manje ranjivim. Da naučimo korisnike informacije šta ne dolazi iz pouzdanih izvora ili da nije pametno postupiti po tim neproverenim informacijama,” zaključuje dr sci. med. Stefan Mandić-Rajčević, Institut za socijalnu medicinu i Škola javnog zdravlja i menadžmenta u sistemu zdravstvene zaštite, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Učesnici panela su se saglasili da infodemija u svojoj suštini predstavlja krizu poverenje. Poverenja u institucije, ali i u odnosu prema tradicionalnim i novim medijima. Pored izgradnje odnosa, potrebno je više raditi i na medijskoj i zdravstvenoj pismenosti, posebno mlađih generacija. Kao jedan od učinjenih koraka u tom cilju, Ministarstvo za kulturu i informisanje je uz podršku Evropske unije izradilo priručnik Medijske pismenosti, namenjen nastavnicima i stručnim saradnicima za decu od vrtića do srednje škole.