Iako stvarano i oblikovano u prošlosti, kulturno nasleđe je veoma važno u poimanju i kreiranju naše sadašnjosti, kao i u planiranju i vizioniranju naše budućnosti. Kao izraz istorijski akumuliranih i neprekidno evoluirajućih vrednosti, uverenja, znanja i tradicija, kulturno nasleđe zahteva aktivan odnos zajednice i pojedinaca koji ga preuzimaju, tumače, održavaju, (re)interpretiraju, revitalizuju i prenose novim generacijama.
Jelena Petković
Ova priča o kulturnom nasleđu zamišljena je kao kratko narativno putovanje kroz tri vremenske dimenzije – prošlost, sadašnjost i budućnost – i kroz dva prostora – Evropu i Srbiju.
Kritički osvrt na prošlost
Kroz viševekovnu evropsku istoriju, od antike do današnjih dana, kultura je nesumnjivo oblikovala čitave zajednice, narode i države, čitave generacije i istorijska razdoblja, oblikovala je temeljne ideje i vrednosti koje možemo prepoznati kao evropske (nasleđe grčkog i rimskog humanizma, judaizam i hršćanstvo, renesansa, naučni racionalizam, liberalna misao, industrijska revolucija, romantizam, socijalističko učenje kao i ustavna demokratija, koncepcija političkog uređenja u obliku države-nacije, građanske vrednosti i dr.). U nastajanju i razvoju evropske kulture značajan je susret i ostvarivanje raznovrsnih ideja, naučnih dostignuća i umetničkih vrednosti koje su doprinele napretku civilizacije, ljudske svesti i duha.
Bez prepuštanja „namernoj amneziji“, treba naglasiti da kritička kultura sećanja ukazuje i na one prakse koje su, oslikavajući brojna žarišta krize i negacije evropskih humanističkih ideja i ideala, ništa manje obeležile evropsku istoriju (kolonijalizam, fašizam, nacizam…). Imajući u vidu takav balast prošlosti i negativnog nasleđa, ideja ujedinjene Evrope se dugo razvijala u krugovima evropskih filozofa, pisaca i naučnika upravo kao simbol humanosti i otpora prema reakcionarnim ideologijama, egoizmu nacionalnih i kulturnih identiteta i brutalnim ratovima koji su potresali evropske narode tokom istorije. Stoga, verodostojna kultura sećanja zahteva kritičko razumevanje i vrednovanje pozitivnih aspekata našeg kulturnog nasleđa, kako bi se branile sloboda, tolerancija, demokratija i druge poželjne vrednosti ličnog i kolektivnog postojanja i prenosile budućim naraštajima.
Kratka procena sadašnjosti
Istovremeno sa brojnim kulturnim specifičnostima i raznolikostima, evropski narodi danas dele i brojne segmente zajedničkog kulturnog nasleđa, istorije, dostignuća, vrednosti i kolektivna sećanja, koje ih povezuju, ali i obavezuju. Ovo podrazumeva savremeno nastojanje da se očuvaju i razvijaju specifičnosti materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa različitih naroda, ali ništa manje i univerzalne ljudske vrednosti kao vrednosti kulture uopšte.
Današnja Evropa je mozaik raznolikih kulturnih svetova, prostora i vrednosti. Značajna kulturna dostignuća iz različitih istorijskih epoha, poput graditeljske baštine, carskih palata i vrtova, industrijskih objekata, folklora, jezika, književnosti, muzike, filma i drugih umetnosti, iako pripadaju određenom gradu, zemlji ili regionu, takođe predstavljaju zajedničko kulturno nasleđe čitave Evrope, pa i sveta.
Ovo je naročito naglašeno tokom 2018. godine, koju je Evropska komisija proglasila Evropskom godinom kulturnog nasleđa, s ciljem da se podigne svest građana o značaju kulturnog nasleđa, da se promovišu njegove estetske, ekonomske i društvene vrednosti i da se omogući očuvanje, istraživanje i popularisanje kulturne baštine.
Kulturna kompleksnost Srbije stvarana je viševekovnim taloženjem uticaja različitih civilizacija i kultura, te ovaj prostor danas obiluje bogatstvom i raznovrsnošću svog kulturnog nasleđa i nedovoljno iskorišćenom istorijskom atraktivnošću pojedinih lokacija.
Srpsko kulturno nasleđe je specifičan spoj više različitih tradicija i naracija: slovenske (južnoslovenska kulturna prožimanja), vizantijske (pravoslavno hrišćansvo, srednjovekovne crkve i manastiri, kult Svetog Save, ćirilica) starobalkanske (graditeljski stil, muzičko, jezičko i kulinarsko nasleđe pod orijentalno-islamskim uticajem), herojske (kultura seljaka-ratnika i heroja u brojnim ustancima i oružanim borbama, istinske i mitske predstave o državnoj i nacionalnoj prošlosti), nacional-romantičarske (folkor, narodno stvaralaštvo, pesme, priče, legende, proizvodna i porodična seoska tradicija), prosvećeno-evropske (ideali racionalnosti, modernosti i prosvećenosti, građanska inteligencija, umetnici, naučnici). Kulturna baština Srbije, dakle, obuhvata materijalna i nematerijalna dobra iz različitih perioda istorije, kulturna dobra elitne i narodne kulture Srba, uz jasnu svest o povezanosti sa dostignućima drugih naroda sa kojima se tokom istorije bilo u kontaktu, kao i sa kulturnom baštinom nacionalnih manjina koje danas žive u Srbiji.
Budući da su materijalna i nematerijalna kulturna baština povezane, one presecaju celokupno društveno tkivo jednog naroda. Otuda se graditeljska tradicija u Srbiji može shvatiti kao legitimacija vrlo jasnih društvenih (ekonomskih, kulturnih, političkih) vrednosti, simbola i značenja. Brojna kulturna zdanja i prostori ukazuju ne samo na osobenosti graditeljstva jednog istorijskog perioda, već i na primarna načela koja su u to vreme uređivala javni život, odnosno vrednosti kojima su se pojedinci i čitava zajednica rukovodili. To se može ilustrovati kako na primeru srednjovekovnih srpskih crkava i manastira, tako i na primeru memorijalne arhitekture i brojnih spomenika vezanih za nasleđe narodnooslobodilačke borbe i posleratnu obnovu zemlje iz vremena jugoslovenskog socijalizma.
Pogled u budućnost
Podupiranje izgradnje jedne Evrope sve izraženije će se temeljiti na kulturi, pri čemu će kulturno nasleđe zauzimati značajno mesto u strategiji evropskih integracija. Stavljajući u stranu ekonomske, pravne i političke prerogative (evro kao zajednička valuta, usklađivanje zakonodavstva pojedinačnih država sa pravnim tekovinama EU i relativizacija državnih granica) koji imaju izrazito naglašene ujednačavajuće efekte, iz kulturološke pozicije proces evropske integracije će predstavljati veliki eksperiment dijaloga među kulturama, pokušaj da se uz kritičku svest o zajedničkom kulturnom nasleđu različitosti očuvaju i pretvore u zajedničke vrednosti koje će doprinositi opštem društvenom razvoju i napretku.
Socijalna komponenta kulturnog nasleđa u Srbiji trebalo bi da doprinese izgradnji kohezivnog, inkluzivnog i demokratskog društva, u kome će različitost kulturnih identiteta i bogatstvo kulturnog nasleđa različitih grupa biti podsticaj, a ne prepreka društvenom i kulturnom razvoju. Osim toga, brojni ekonomisti u kulturi su pokazali da svaki evro uložen u kulturu donosi osam evra prihoda lokalnoj zajednici. Procena da kultura nije trošak, već investicija afirmiše značaj kulturnog nasleđa za ekonomski razvoj (zasnovan na revitalizaciji lokalnih resursa, turizmu i zapošljavanju).
U takvim uslovima, zaštita, proučavanje, kritičko vrednovanje, digitalizacija i promocija kulturnog nasleđa trebalo bi da budu priznati kao značajani ciljevi i potencijali razvoja Srbije, koji će je učiniti prepoznatljivom i doprineti njenom uspešnijem pozicioniranju na kulturnoj mapi Evrope i sveta. Novi odnosi između kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva širiće prostor za kreativnost i inovacije, povezujući prošlost, sadašnjost i budućnost, čineći svojevrsnu platformu za interkulturni dijalog i saradnju.
[divider] – [/divider]
Jelena Petković, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu
