Belgijski grad Luven je na samo 20-ak minuta od prestonice Brisela, ali je i sam prestonica i to u oblasti evropskih inovacija. Zašto je Luven proglašen Evropskom prestonicom inovacija istraživali su novinari medija iz Srbije tokom posete ovom gradu od 14. do 19. novembra 2021, u organizaciji projekta Puls Evrope – medijske posete EU.

Projekat je posetu organizovao u saradnji sa organizacijama koje su doprinele dobijanju prestižne titule Evropske prestonice inovacija 2020: Leuven MindGate i Leuven 2030. Dvanaest novinara iz listova “Danas” i “Blic”, novinskih agencija Beta i Tanjug, Radio-televizije Srbije i N1 TV, “Nove ekonomije”, “Nedeljnika” i portala BizLife obišli su institucije, naučne parkove i razgovarali sa čelnim ljudima grada, Katoličkog univerziteta Luven i preduzetnicima. U medijskoj poseti učestvovali su i predstavnici sektora inovacija iz Srbije: po jedan predstavnik Inovacionog fonda i naučno-tehnoloških parkova Beograd, Čačak i Niš.

Po obrazloženju Evropske komisije, Luven je proglašen za i-Capital (innovation Capital)  zbog svog korišćenja inovacija da unapredi život građana. Susreti u Luvenu omogućili su da se vidi kako funkcioniše specifičan ekosistem koji čine gradske vlasti, obrazovne institucije i kompanije umreženi u saradnji i podsticanju preduzetništva i inovacija. Upravo je taj sistem omogućio da Luven bude jedan od vodećih svetskih regiona u oblasti zdravstva, visokiih tehnologija i kreativnosti.

“Luven je grad znanja i inovacija, posebno u oblasti medicine. I to je možda jedan od razloga što se uspešno nosimo sa pandemijom”, rekao je gradonačelnik Mohamed Riduani u susretu sa srpskim novinarima. Ne bez ponosa, on je izneo i “ličnu kartu” Luvena: Katolički univerzitet je jedan od najstarijih u Evropi (osnovan 1425. godine), najinovativniji je u Evropi, ima Univerzitetsku bolnici koja je druga u svetu sa 9.000 zaposlenih, u gradu je oko 60.000 studenata, veoma je inkluzivan (dom je za čak 171 nacionalnost) i – stalno ima otvorena radna mesta (114 na svakih 100 građana).  Ulaže u još veću inkluzivnost kroz besplatno obrazovanje za najsiromašnije, kao i u zdravu životnu sredinu. Više u reportaži dnevnog lista “Danas”.

Katolički univerzitet Luven je svakako prva ključna reč: njegov Odsek za istraživanje i razvoj, kako kaže menadžer Mihael de Blauv, potpuno je nezavisna poslovna jedinica, što je jedinstven model u svetu. Godišnji budžet je impresivnih pola milijarde evra, profesori i istraživači su finansijski dobro podržani, a saradnja sa kompanijama (spin off) je u usponu – po podacima iz 2020. bilo ih je 140. Istraživanja u medicini su brojna, pa je tako u Luvenu razvijen najkorišćeniji anti-HIV lek. Ne čudi zato podatak da kompanija miDiagnostic trenutno razvija ultrabrzi Covid-19 test na bazi nanočipa koji će dati rezultat za svega 15 minuta.

Beograđanin u Luvenu: primena veštačke inteligencije u medicini

Jedan od doktoranata KU Luven je i Beograđanin Marko Topalović, koji već deset godina živi u Belgiji, baveći se primenom veštačke inteligencije u dijagnostici respiratornih bolesti. O njegovom poslovnom putu svedoči činjenica da je svega dva dana pre susreta sa srpskim novinarima boravio u poseti Dubaiju, gde bi uskoro trebalo da počne primena softvera čiji je Marko kreator, nakon što se to već čini u Belgiji i Velikoj Britaniji. Marko je sada na čelu kompanije Artiq vredne više od tri miliona evra.

Da je to grad obrazovanja i studenata, u Luvenu se vidi na svakom koraku: mnogobrojne zgrade označene su pločicom “KU Leuven”, studentski kampus je u užem centru grada, a univerzitetska biblioteka i svečana zgrada Univerziteta, u samom centru. Prema rečima De Blauvea, KU Luven raspolaže sa oko milion i po kvadratnih metara u gradu.

Drugi simbol Luvena je svakako bicikl koji daleko premašuje automobile na ulicama grada, toliko da turista zaboravi na obavezne semafore. Sve je prilagođeno biciklistima, pa čak i kružna traka kojom se zaposleni u poslovnim zgradama spuštaju na ulice. Oko 40 odsto građana koristi bicikl kao glavno prevozno sredstvo, piše Bizlife u reportaži iz Luvena.

Podstičemo građane na deljenje automobila kada idu na posao – tako dobijaju besplatno parking mesto, priča gradonačelnik. Time dolazimo do treće ključne reči u Luvenu – aktivizam, koji je doveo do toga da se nevladine organizacije i drugi učesnici udruže u organizaciju Luven 2030, čiji je cilj borba protiv klimatskih promena. Neprofitna organizacija nastala 2013. godine, Leuven 2030 je sa 60 članova narastao na 600, među kojima su i krupni biznis igrači kao što je InBev, proizvođač piva “Stela Artoa”. Direktorka Katrin Riken kaže da je plan da Luven do 2050. godine postane klimatski neutralan, za šta će, kako procenjuju, biti potrebno 300 miliona evra godišnje. Intenzivno se radi na povećanju energetske efikasnosti i grad već subvencioniše prelazak na solarne panele (na svakih 10 nabavljenih jedan je besplatan).

I stoga je naredna ključna reč sinergija koju, kao i svi ostali akteri, primenjuje i Leuven MindGate, organizacija koja olakšava saradnju kompanija, preduzetnika, investitora i talenata. Projektna menadžerka Kirsten Van der Stapen, jedna od svega šest zaposlenih, sastala se sa gostima iz Srbije u staroj gradskoj većnici, spomeniku kulture čija je sala otvorena samo za tu priliku. “Fokusirali smo se na tri sektora u kojima imamo svetski poznate istraživačke centre. To su zdravlje, visoke tehnologije i kreativnost. U visokim tehnologijama ovde veliki broj kompanija ima istraživanje i razvoj. Mi smo mali region, ali ukupni regionalni budžet za istraživanje i razvoj iznosi milijardu evra”, rekla je Van der Stapen a preneo portal Euractiv Srbija.

Ekonomski savetnik u gradskoj kancelariji Han Vloebergs kaže da su građani uključeni u razvoj grada:  gradske vlasti su ih pozvale da daju svoje predloge za projekte i dobilie ih čak 2.000, a prihvatile 1.300. Tako građani učestvuju i u klimatskim projektima – tako što mere temperaturu vazduha u svojim kvartovima.

Pametan grad

Luven trenutno ima dva velika naučna parka – Arenberg i Hasrode, a u planu je i treći. Novinari su u parku Arenberg obišli Kuću zdravlja koja predstavlja naučno zasnovana inovativna dostignuća u oblasti medicine i javnog zdravlja (primena robotike, 3D printing, etc). Imali su priliku i da čuju o projektu digitalnih javnih svetiljki čii je cilj bežično umrežavanje gradske infrstrukture. Svetiljka čiji je prototip već postavljen u naučnom parku Arenberg izgleda relativno uobičajeno, ali u sebi sadrži mnogobrojne senzore: za merenje kvaliteta vazduha u kvartu, praćenje stanja u saobraćaju ili na gradskim događajima, a takođe omogućava 5G mrežu i električno punjenje automobila.

Jedan od učesnika u projektu je Nokia, a finansijska podrška dolazi od flamanske vlade i Agencije EU za preduzetništvo. I to je samo početak većeg projekta koji je srpskim novinarima predstavio jedan od tvoraca, direktor međuopštinske organizacije Interluven Patrik Vilems: “Do 2024. planiramo 40 ovakvih javnih svetiljki. Takođe i transformaciju javnog saobraćaja u automatska vozila bez vozača”, rekao je on. Na pitanje da li će se onda poremetiti tržište rada ukidanjem nekih mesta kao što su vozači, dobili smo odgovor da već sada u Luvenu postoji potreba za elektronskim tehničarima. Predstavljen projekat je nekako pojačao utisak da se već nalazimo u “pametnom gradu”.

Šta bi Beograd mogao da iskoristi i prenese iz Luvena piše “Nova ekonomija”, dok je Tanjug televizija prenela u svom prilogu kako izgleda život u Evropskoj prestonici inovacija. O planovima Luvena kako da postane klimatski neutralan ali i utiscima iz tog flamanskog grada sa nekim draguljima gotske arhitekture piše “Nedeljnik” u svojoj reportaži naslovljenoj “Samo je potrebno okretati pedalee u pravom smeru”, dok je N1 televizija u svom prilogu izveštavala da li su u Belgiji bili prihvaćeni domaći “zeleni sertifikati”. Za učesnike medijske posete Luvenu i to je bio jedan od utisaka – život u Belgiji u doba pandemije.