Saradnja Srbije i Evropske unije danas je intenzivnija nego ikada ranije i realizuje se kroz projekte i programe koji obuhvataju skoro sve sektore društva.
Evropska unija već godinama predstavlja najvećeg donatora i investitora u Srbiji, sa snažnom podrškom projektima u gotovo svim oblastima, prenosi RTS.
Najveći deo evropske podrške Srbiji dolazi upravo kroz IPA fondove. Ova sredstva najčešće se koriste za obnovu i izgradnju škola, bolnica, ustanova kulture, kao i sportskih i drugih javnih objekata. Samo kroz IPA fondove, u Srbiju su uložene milijarde evra, dok finansijska pomoć stiže iz više različitih evropskih izvora.
Od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine, Evropska unija je Srbiji obezbedila finansijsku podršku u iznosu od oko 4,5 milijardi evra, čime EU daleko prednjači u odnosu na sve druge donatore i međunarodne partnere koji su pomagali Srbiju tokom prethodnih decenija, istakla je Ana Ilić iz NALED-a, a preneo javni servis.
Ova podrška ogleda se u ulaganjima u hiljade projekata koji imaju direktan uticaj na razvoj ekonomije, modernizaciju infrastrukture i jačanje stabilnosti ne samo Srbije, već i celog regiona.
Investiranje u prugu Niš–Beograd
Jedna od najvećih i najznačajnijih pojedinačnih investicija na Zapadnom Balkanu, finansirana sredstvima poreskih obveznika Evropske unije, realizuje se upravo u Srbiji. Reč je o modernizaciji železničke pruge Niš–Beograd.
Za ovaj projekat obezbeđeno je 600 miliona evra iz IPA fondova, kao i dodatna sredstva kroz zajmove Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ukupna vrednost investicije iznosi 2,2 milijarde evra. Projekat je deo Koridora 10, koji povezuje Austriju i Grčku, i od ključnog je značaja za Srbiju i region, naveo je za RTS Mauro di Veroli, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji.
Po završetku radova, vreme putovanja biće prepolovljeno, dok ovom trasom godišnje prolazi oko 9,3 miliona putnika i prevozi se 9,4 miliona tona robe.
U periodu od 2007. do 2013. godine, iz IPA fondova u Srbiju je uloženo oko 1,5 milijardi evra. Tokom finansijskog ciklusa od 2014. do 2020. godine, taj iznos je povećan na 1,7 milijardi evra. U aktuelnom višegodišnjem finansijskom okviru, koji traje do 2027. godine, planirana su još veća ulaganja – ukupno 2,2 milijarde evra.
Diverzifikacija kao prioritet energetske bezbednosti
U trenutku kada je energetska bezbednost jedno od ključnih pitanja, izgradnja infrastrukture za diverzifikaciju izvora snabdevanja postavljena je kao strateški prioritet. Jedan od takvih projekata je gasni interkonektor sa Bugarskom, čija vrednost premašuje 94 miliona evra.
Evropska unija podržala je realizaciju ovog projekta sa više od polovine ukupnog iznosa, kroz bespovratna sredstva. Time je Srbiji omogućeno povezivanje sa gasnim tržištem Evropske unije i pristup različitim dobavljačima.
Primer da sprovođenje reformi donosi konkretne rezultate predstavlja i Plan rasta za Zapadni Balkan, kroz koji se nova sredstva dodeljuju na osnovu ostvarenih učinaka. Cilj ovog mehanizma je da, kroz kombinaciju reformi i finansijske podrške, Srbija postepeno postane ravnopravna članica evropske porodice.
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. Na početku 2023, EU je Srbiji obezbedila paket energetske podrške vredan 165 miliona evra, kako bi se građani i mala i srednja preduzeća lakše nosili sa rastućim cenama energije i zelenom tranzicijom.
Pročitaj još:
