Bojana Zimonjić
Jednog sasvim običnog dana, koji na prvi pogled nije obećavao da će biti drugačiji od drugih, na internet stranici Fakulteta političkih nauka, na kojem sam student master studije, naišla sam na informacije o mogućnosti studiranja na Univerzitetu u Konstancu.
U pitanju je bila Erazmus+ studentska razmena. Kao član Erazmus studentske mreže i kao neko ko je u stalnom dodiru sa Erazmus studentima u Srbiji, znala sam sve o Erazmusu i priželjkivala da obogatim svoj CV i svoje životno iskustvo učestvovanjem u ovom programu. Dok sam nekoliko minuta pretraživala internet u želji da saznam što više informacija o Konstancu i univerzitetu u tom gradu (i priželjkivala da je u pitanju neko primorsko mesto u Italiji ili Španiji, iako mi je naziv ukazivao na germansko govorno područje) znala sam da ovaj dan ipak neće biti dan kao i svi drugi. Nisam ni trenutak oklevala, prijavila sam se. I kao što pretpostavljate dobila sam razmenu.
I tako, eto mene u Konstancu, mom Erazmus gradu. Prvi put. Izlazim iz voza sa dva kofera i rancem na leđima. Treba da se spustim u podzemni prolaz i da izađem sa perona, ali nigde lifta, tu su samo stepenice. I da stvar bude gora pada kiša, kasno je, ja sam sama. Moja prva pomisao je: “Pa zar ovo nije Evropska unija, trebalo bi da ima neki lift?”.
Kao što možete da pretpostavite, Konstanc nije grad u Italiji niti u Španiji. Konstanc je grad u Nemačkoj. To je jedno mesto sa idiličnom prirodom i arhitekturom, grad u koji sam se posle nekoliko dana boravka zaljubila.
Erazmus iskustvo me je naučilo dosta o kulturi zemlje u kojoj sam bila i vrlo brzo sam je zavolela (nisam se dugo ljutila zbog nedostatka lifta). Upoznala sam ljubazne ljude, osoblje na Univerzitetu koje je bilo tu da nam pomogne oko svega i jako srdačne profesore. Očarala me je Univerzitetska biblioteka i iznenadili šoferi gradskog prevoza koji bi zaustavili autobus na sred ulice da prozbore koju reč. Ali ono što može biti iznenađujuće je da mi je Erazmus iskustvo mnogo više pomoglo da shvatim i zavolim svoju kulturu. Hteli vi to ili ne, voleli vi to ili ne, vi ste ambasadori svoje zemlje. Mnogi nisu znali gde je Srbija, neki nisu hteli da priznaju da ne znaju gde je Srbija, ali posle upoznavanje mene i ostalih studenata iz Srbije, želeli su da dođu i upoznaju našu kulturu. Tu si i oni mali trenuci sreće kad čujete svoj jezik u lokalnom supermarketu.
Pretočiti tih 5 meseci u 500 reči na jednom blogu je teško. Opisati ovo iskustvo na veran način, sva osećanja, prijateljstva i znanja koje sam stekla je apsolutno nemoguće. Jednostavno rečeno, Erazmus je najbolje iskustvo koje jedna mlada osoba može da doživi. Ovo iskustvo mi je donelo mnogo prijatelja iz raznih delova sveta, omogućilo da putujem i da se upoznam sa različitim kulinarskim specijalitetima (za jednog gurmana kao što sam ja, veoma bitno). Ali ono što me još uvek nije priviklo je kako neprijatan može da bude čin pozdrvaljanja dve osobe koje dolaze iz različitih zemalja. I dan danas posle dužeg iskustva u multikulturnom okruženju pribojavam se prvog susreta sa ljudima iz drugih zemalja, mislim da nikad neću naučiti da tačno procenim da li je adekvatno pružiti ruku, poljubiti u obraz jednom ili dvaput ili zagrliti osobu sa kojom se pozdravljate.
I dalje, iako sam završila master studije, priželjkujem novo Erazmus iskustvo. Do te mere da bih upisala još jedan master i studirala još jednu ili dve godine, samo da bih mogla opet da prođem kroz tu ubrzanu školu multikulturalnog života i samo da bih opet mogla da proživim iskustvo Erazmus studenta.
[divider] – [/divider]
Bojana Zimonjić iz Beograda, master akademskih studija politikologije- međunarodne studije, modul: Evropske integracije na Fakultetu političkih nauka. Provela je 5 meseci na Erazmusu na Univerzitetu u Konstancu, Konstanc (od marta do kraja jula 2016).
