Posle decenija izbeglištva, mnoštva promenjenih gradova i adresa, od kolektivnih centara do privatnog smeštaja, 35 porodica izbeglica i raseljenih lica dobila su trajni smeštaj u zgradama za socijalno stanovanje koje su izgrađene u pančevačkom naselju Strelište.
Poslednjih 20 porodica dobile su ključeve svojih stanova u novembru 2015. godine i time je završen projekat socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima „Podrška Evropske unije migrantima i zatvaranje kolektivnih centara u Republici Srbiji”, koji je započeo 1. januara 2014.
Izgradnja obe zgrade u naselju Strelište poverena je Danskom savetu za izbeglice u Srbiji, a grad Pančevo, kao partner, obezbedio je zemljište, infrastrukturno opremanje, urbanističku i tehničku dokumentaciju. Pored sredstava Evropske unije, kofinansiranje u projektu su obezbedili i Danski savet za izbeglice, Fondacija Ana i Vlade Divac, Fond za pružanja pomoći izbeglim i raseljenim licama, Autonomna pokrajina Vojvodine, kao i sam grad Pančevo.
Većina stanara došla je iz izbegličkog centra koji je u Pančevu otvoren pre 23 godine i koji će uskoro biti u potpunosti zatvoren.
„Gledamo napred i ne vraćamo se na ono što je bilo“
Gordana Arbutina je domaćica ove dve novoizgrađene trospratnice. Njena uloga je da pomogne porodicama koje su se uselile, a koje sada ponovo moraju da se priviknu na samostalni život. Pomaže im u sređivanju dokumenata, u kontaktima sa socijalnim službama, matičnim uredom, policijom i brine o održavanju zgrada.
I sama je izbeglica. Sa suprugom Draganom i sinom Stefanom, sada studentom, izbegla je iz Gline tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ 1995. godine. Najpre su bili u Kraljevu a kada je Dragan dobio posao u kafiću u Pančevu preselili su se u ovaj vojvođanski grad. Konkurisali su za švajcarski program socijalnog stanovanja i dobili garsonjeru od 32 kvadrata u kojoj su proveli deset godina. Na sledećem konkursu na koji su se prijavili, u okviru projekta Danskog saveta za izbeglice, dobili su stan u kojem sada žive.
„Pilot projekti za zbrinjavanje izbeglica i raseljenih su počeli sa Švajcarcima. Pre 11 godina, kada su izgrađene prve zgrade, bilo je puno stanova za veliki broj korisnika u izuzetno malom prostoru. U 20 kvadrata je živela cela porodica. Ovi stanovi su mnogo konformniji“.
Gordana sada sa porodicom živi u stanu od 54 kvadrata, prepunom cveća. Slikaju se na terasi i pokazuju nam šta su sve posadili. Gordana nam priča kako je to živeti u zgradi u kojoj ljude osim prostora povezuje i slična, izbeglička sudbina.
„Većinom su ovde raseljeni sa Kosova, nešto ih je iz Hrvatske. Isti ih je problem spojio i slažu se. Presretni su što su dobili krov nad glavom“. Ipak, priča Gordana, trebao je da prođe izvesno vreme da bi se stanari adaptirali na nove uslove. „Prvih mesec dva je bilo nesnalaženja. Zateknem ih kako sede ispred zgrade, kažu, nismo još navikli. Pa su se vraćali u kolektivni centar, svaki dan odlazili tamo, nisu mogli da se naviknu da žive sami. Trebalo je neko vreme da se adaptiraju na lepo, na novo“.
Sada je, kaže Gordana, u obe zgrade veselo i prepuno dece. „Puno je radosti, puno dece i predškolske i školske. Škola im je jako blizu, druže se i u dvorištu. Na trista metara je ambulanta, tu je i pijaca, sve u okviru 300, 400 metara.“
Šta im nedostaje, pitamo. Gordana uz osmeh odgovara: „Kandelabri i napokon ćemo ih dobiti. Zgrada je zavučena od ulice i ovih dana nam stižu pa će biti noću svetla“.
Očekivali smo drugačiji odgovor od ljudi koji su toliko do sada izgubili ali Gordana se ne osvrće na prošlost: „Idemo dalje, gledamo napred, ne vraćamo se na ono što je bilo“.
„Sada imamo svoj mir“
Ružica Ćesarević iz Đakovice je posle 16 godina lutanja po kolektivnim centrima dobila prostor u kojem sa sinom Dragoljubom može da živi poput svih ostalih građana Pančeva. Dragoljub je imao 11 godina kada je sa majkom, dve sestre i njihovom decom 12.06. 1999. pobegao sa Kosova*. Sada je student. On i Ružica su najpre bili smešteni u Kragujevcu, pa u Petrovcu na Mlavi, a zatim su osam godina proveli u kolektivnom centru u Pančevu.
„Živeli smo u jednoj prostoriji, tri porodice, soba je bila pregrađena paravanima“, seća se Ružica života u kolektivnom centru. „Na spratu nas je bilo dvedeset četvoro, imali smo zajedničko kupatilo, po jedno na svakom spratu. Kuhinju nismo imali“.
Sada sa sinom živi u jedno i po sobnom stanu od 34 kvadrata. Spada u kategoriju stanara kojima opština plaća račune za struju i troškove stanovanja. Penzija koju prima i od koje žive je 14.000 dinara.
Seća se prvih dana useljenje: „Prvo ne veruješ. Iz navike, kad odem u kupatilo operem ruke i sa sapunom se vraćam u sobu“, priča Ružica i smeje se. „Sad živim normalnim životom kao što sam živela nekad“.
Pokazuje nam lepu kuhilju koja je šankom izdvojena od dnevne sobe. Od Danskog saveta za izbeglice, iz sredstava Evropske unije osim kuhinjskih elemenata špreta, sudopere, frižidera, dobila je i mašinu za veš, kauč, sto i stolice.
„Sad imamo svoj mir, kutak u kome smo sami. Tamo smo se stalno sretali sa ostalima, svačega je bilo… Ovde nema problema, mirna je zgrada a 90 posto ljudi znam od ranije i družimo se“ priča nam Ružica Ćeranić.
„Prvi put bez grča u želudcu“
Ilijana Radulović je imala 14 godina kada je 1995, tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ izbegla iz Knina. Sa roditeljima i dva brata najpre su smešteni u kolektivni centar na planini Kukavici iznad Leskovca. Preselili su se u Pančevo 1997. Ilijana je završila Višu školu za menadžere, udala se, razvela i sada živi sa četvorogodišnjom ćerkom Vasilijom. Radi u Centru za socijalni rad u Pančevu i kada je čula za konkurs za dodelu socijalnih stanova prijavila se, jer ispunjava sve uslove.
„Posao koji radim je za srednju stručnu spremu i plata mi je 27.000. Ja ovde plaćam sve račune za stan, ali prvi put sam bez kirije. I prvi put nemam grč u želucu da li ću imati para da je platim. Osećam sigurnost,“ priča Ilijana i dodaje kako je važno što su i u dobrom kraju Pančeva.
„Naselje je odlično: ima vrtić, ambulantu, pijacu, prodavnice, jako je živo“ kaže Ilijana. „Vasilija u zgradi ima drugaricu sa kojom ide u vrtić, druži se sa ostalom decom u dvorištu“.
Njihov stan ima 34 kvadrata, dnevnu i spavaću sobu, kuhinju i kupatilo. Deo nameštaja i kuhinju dobila je pri samom useljenju u stan, takođe iz sredstava Evropske unije, a uz pomoć Danskog saveta za izbeglice.
„Ovo je prvo moje što imam od kako sam izbegla“ kaže Ilijana i oči joj se pune suzama. A onda se smeje i kaže – ne zna šta joj je, nikad ne plače.
Bolji život za preko 200 ljudi
U okviru socijalnog stanovanja u zastićenim uslovima u okviru projekta IPA 2012, Danski savet za izbeglice je iz sredstava EU sagradio zgrade u Pančevu, Beloj Palanci, i Rači, dok su montažne kuće pored navedenih lokalnih samouprava građene i u opštini Kladovo. Broj stanara u zgradama za socijalno stanovanja je 134. U okviru ovog projekta, uz pomoć Danskog saveta za izbeglice, porodice izbeglih i raseljenih imale su priliku da na opštinskom ili zemljištu koje su kupili, , dobiju montažne kuće i tu mogućnost je iskoristilo 39 porodica.
Ukupno su u ove četiri opštine zbrinute 92 porodice, odnosno – 208 ljudi je dobilo stalan krov nad glavom 208. Vrednost projekta je bila 2.113.289,59 eura. Sve je ovo deo šireg programa podrške EU „Za bolji život”, vrednog 14,2 miliona evra.
*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova
