Najveća snaga moderne Evrope je u kulturi i umetnosti, ali i u svesti građana i osećanju pripadnosti zajedničkom kulturnom prostoru
Jasna Dimitrijević
Moram da priznam da me je Evropska godina kulturnog nasleđa I slogan: “Naše nasleđe: gde prošlost susreće budućnost”, podstakla na razmišljanje o ličnim stavovima, ali i profesionalno, iz ugla aktivnosti institucije – Kolarčeve zadužbine, na ovu temu.
Počela sam, drugačije da posmatram izuzetne građevine, umetnička dela, više obraćam pažnju na teme iz arheologije, sa drugačijom pažnjom slušam muzička izvođenja i razmišljam o temama koje su obrađene u različitim oblastima savremene umetnosti (književnost i izvođačke umetnosti, pre svega!).
Evropski građani su imali zajedničku prošlost, a imaju i zajedničku budućnost.
Briga o očuvanju kulturnog nasleđa u XXI veku nije samo deklarativna obaveza nadležnih institucija već je to moralna uloga celokupnog savremenog društva, koje prepoznajući značaj kulturne baštine, stvara uslove za njeno očuvanje u budućnosti.
Istraživanje i promišljanje, upoznavanje Evrope kroz prizmu kulturnog nasleđa, daje nam priliku da razmišljamo o zajedničkoj prošlosti i o zajedničkoj budućnosti.
Kulturno nasleđe je za mene doživljaj prošlosti, promišljanje sadašnjosti i inspiracija za budućnost. Šta smo nasledili od prethodnih generacija? Koliko je to uticalo na stavove, stil života, kulturne potrebe o naše navike.
Svest ljudi o vrednostima koje ostaju budućim generacijama. Kulturno nasleđe je jedinstvena i nezamenljiva kulturna vrednost jednog naroda, jer, stvarano generacijama, direktno ukazuje na društveni ali i celokupni obrazovni, kulturni pa i civilizacijski nivo razvoja. Zato je izuzetno važno razvijanje svesti i osnaživanje osećanja pripadnosti zajedničkoj istoriji i vrednostima kao civilizacijskoj tekovini evropskog kontinenta.
Kompozicije Baha, Mocarta, Betovena ,Šopena, izvode se svuda u svetu i aktuelne su i danas, iako su neka od njih nastala nekoliko vekova unazad, ispraćene su ovacijama miliona slušalaca u koncertnim dvoranama i izazivaju uvek, uzvišene emocije.
Ako ste u Beču, čak i oni koji nisu ljubitelji muzike, pomisliće na Mocarta. U nekim delima popularne muzike prepoznajem motive iz dela kompozitora koji su stvarali u ranijim epohama. Ne mislim da su ovi kompozitori, kao i pisci ili slikari koji su stvarali u bližoj i daljoj prošlosti razmišljali o kulturnom nasleđu. Ali su ostavili tragove svog vremena bez kojih je nezamisliva savremena kultura.
Šta su dela savremene umetnosti koja će biti kulturno nasleđe našeg doba kao uzor i civilizacijska vrednost za buduće generacije? Koja su to značajna dela i dobra koja će dati pečat našem vremenu I koja će značiti nešto generacijama u budućnosti? Koje su to kulturni sadržaji koji ohrabruju sve nas, daju nam dodatno samopouzdanje i podstiču građane da otkriju šta je to kulturno nasleđe njihovih gradova, regiona, zemalja i – Evrope?
Kulturno nasleđe može da bude povod za nove kreativne ideje pojedinaca i institucija.
Zgrada Kolarčeva zadužbine je izgrađena, testamentarnom voljom osnivača, bogatog trgovca, Ilije Milosavljevića Kolarca. Nakon 50 godina od njegove smrti, izgrađena je i počela sa radom zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta, sa definisanim konceptom osnivača: da se trajno promovišu napredna znanja iz svih oblasti nauka i kulture i umetnosti, tako što će Kolarac svojim konceptom prednjačiti u odnosu na formalini obrazovni univerzitetski program i uticati na napredak i razvoj, promocijom najviših vrednosti kulture i umetnosti.
Zahvaljujući vizionarskoj zamisli jednog čoveka, više od 8 decenija Kolarčeva zadužbine realizuje svoje programe po konceptu dodatnog doživotnog obrazovanja. Novim programskim inicijativama Kolarac je danas, na temeljima dugogodišnje programske tradicije, pred novim izazovom u svetu digitalne kulture, razvoja novih tehnologija, novih trendova u kulturnoj i umetničkoj produkciji i očekivanjima nove publike, mladih pre svega. Ostati dosledan viziji osnivača u potpuno novom kulturnom i tehnološkom okruženju je kreativni izazov za nas.
Kulturno nasleđe evropskih građana je poštovanje svojih i prihvatanje vrednosti drugih naroda. Potreba da upoznajemo jedni druge. Bogatstvo kulturnih različitosti. Strast I ljubav prema kulturi, potreba za novim saznanjima, potreba da se upoznaju drugi gradovi, njihova istorija i kultura.
Istorijski periodi tokom kojih je stvaran veliki evropski kontinent od antičkog mita do danas, značajni su i zanimljivi sa stanovišta zajedničkog evropskog kulturnog prostora, zajedničke istorije.
Građevine i njihova arhitektura, jezik, pismo, lične arhive, uspomene, porodično nasleđe, običaji, sećanja, stari zanati ali i grafiti, kultura odevanja, spomenici, arheološka nalazišta, književnost, vizuelna umetnosti, muzika, kolo, filmovi, poslovice, usmene tradicije, veštine i znanja u preživljavanju i savladavanju prirode, briga za okolinu I prirodna dobra,naučna otkrića, male priče i veliki doživljaji!
Kulturno nasleđe spaja ljude i pruža im zajedničko razumevanje mesta u kojima žive. To nasleđe prepoznajemo u selima, gradovima, zamkovima i crkvama, umetničkim delima u muzejima, ali i u domovima, zanatskim radnjama i bakinim kuhinjama.
Multikulturna Evropa je kroz istoriju gradila vrednosti koje su uticale na kvalitet života pojedinaca ali I održanje i napredak evropske zajednice u različitim istorijskim okolnostima.
Uvek su se na ovom prostoru dešavale istorijske promene, podele, kretanja stanovništva, spajanja i razdvajanja. Između bogatstva, siromaštva , ratova, pomirenja, u težnji za napretkom i opstankom, razvijali su se najrazličitiji kulturni izrazi.
Doprinos kulture i umetnosti kroz istoriju Evrope je u težnji za slobodom, vladavinom ljudskih prava, međusobnim poštovanjem, razumevanjem, potrebi da učimo jedini od drugih, da stvaramo nove vrednosti. Evropski kulturni prostor je prostor najrazličitijih zajednica koje sačuvale tragove prošlosti, stvarajući nove vrednosti i time ga učinile kreativnim i plemenitim mestom za život.
Kulturno nasleđe je identitet moje porodice. Porodični običaji, okupljanja na slavama, svadbama, sahranama. Zajednički izleti i porodična druženja, sačuvane uspomene na pretke, kroz predmete, priče, fotografije, porodične arhive koje se prenose sa generacije na generaciju.
Kulturni nasleđe je identitet I doživljaj mog grada I moje zemlje ali i interesovanje za druge i doživljaj gradova i regiona Evrope. Sve ono što donosimo sa sobom odlaskom i životom u drugim zemljama i ono što usvajamo iz drugih kultura i donosimo vraćajući se kući je vrednost kulturnog identiteta građana Evrope.
Vrednost kulturnog nasleđa, bilo da je reč o materijalnom ili nematerijalnom, u konstantnom je porastu zbog prirodno uslovljenog vremena trajanja, ali i zbog novog okruženja nastalog razvojem novih tehnologija i promenama stila i načina života.
Strah od digitalne budućnost ustvari treba da se razvije u novu mogućnost kreiranja vrednosti od značaja za celokupno čovečanstvo. Digitalizacija kao novi izazov u kulturi, izuzetno je važna u promeni svesti građana i institucija o dostupnosti i novom vidu komunikacije u svim oblastima kulture.
Digitalna platforma Evropeana u svom kalendaru predstavlja jedan deo bogatog kulturnog nasleđa Srbije I Evrope. Ovo je samo povodom za aktivnosti koje mogu da se razvijaju na ovu temu. Građani Evrope učestvuju i interpretaciji i reinterpretaciji kulturnog nasleđa.
Potreba za upoznavanjem, deljenjem, razmenom primenom novih tehnologija je nova mogućnost za kreiranje i osnaživanje evropskog kulturnog identiteta. U ekonomskom smislu, digitalizacija u kulturi ima ogroman potencijal u oblasti kreativnih industrija i turizma. Kultura kroz kreativne industrije dobija novu ulogu u održivom razvoju. Samim tim , nameće se obaveza redefinisanja kulturnih politika u kojima kultura postaje ključni faktor razvoja evropskog društva.
Prilika i mogućnost da se putuje po Evropi, upoznavanje i druženje sa ljudima, razvijanje digitalne pismenosti, najvažniji su za razvijanje svesti o evropskom kulturnom nasleđu. Kulturna razmena i saradnja, osnaživanje i razvoj institucionalnog sistema u kulturi, razvoj publike, građanske inicijative u kulturi i umetnosti, podrška kreativnom sektoru ,su preduslovi razvoja i napretka .
Najveća snaga moderne Evrope je u kulturi i umetnosti, ali i u svesti građana i osećanju pripadnosti zajedničkom kulturnom prostoru.
[divider] – [/divider]
Jasna Dimitrijević, upravnica Zadužbine Ilija M. Kolarac
