Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt izjavio je danas FoNetu da Unija ima određen broj fondova koji bi mogli biti veoma brzo aktivirani za pomoć Srbiji u rešavanju migrantske krize, ali je potrebno da Vlada Srbije pripremi procenu potreba i strategiju daljeg delovanja.

Želimo da pomognemo Srbiji da se izbori sa velikim brojem migratana koji dolaze, ne samo iz Preševa, već i iz pravca Grčke i Bugarske, i idu u pravcu Mađarske, rekao je Benedikt.

On je napomenuo da se povećava broj izbeglica i da oni moraju biti adekvatno primljeni, što podrazumeva smeštaj, hranu, higijenu, kao i smeštaj dece.

Čekamo procenu Srbije o potrebama i čuli smo na sastanku da će Vlada Srbije to imati sledeće nedelje, kao i strategiju kako dalje delovati, a mi ćemo biti spremni da pomognemo, naglasio je Benedikt.

Imamo određen broj fondova koji mogu biti odmah mobilisani i spremni smo da pomognemo, istakao je Benedikt, jer je Srbija uradila veoma dobar posao.

Izbeglice su dobro dočekane, nije bilo incidenata i želimo da pohvalimo i podržimo Vladu Srbije, rekao je Benedikt.

On je podsetio da je Srbija dobila podršku EU u reformi sistema azila, kao i da postoji fond Odeljenja za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO) koji se može aktivirati, kao što je to bio slučaj prilikom prošlogodišnjih poplava.

Ne možemo govoriti o sumi novca dok se ne vide potrebe, ali govorimo o značajnim sumama, da pomognemo Srbiji da se izbori sa krizom, naglasio je Benedikt.

On je danas održao tehnički sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije, Komesarijata za izbeglice i Ministarstva rada, koje koordinira aktivnosti povodom migrantsku krize.

Sastanku su prisustvovali i predstavnicima MUP, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija, rekao je Benedikt, jer EU želi adekvatan odgovor na migrantsku krizu koja nije samo problem Srbije, već cele Evrope.

 

Pomoć EU Srbiji na kratkoročnom i dugoročnom planu

Uticaj koji migracije imaju na EU, zemlje porekla, tranzita i krajnjeg odredišta, mora biti adekvatno razmotren i rešen u okviru evropske spoljne politike.

Uzevši u obzir geopolitički položaj Srbije i očekivani dalji porast migracionih tokova, Srbiji će na kratkoročnom i dugoročnom planu biti neophodna dodatna pomoć kako bi izbegla krizu i dalje pogoršanje životnih uslova migranata.

Na kratkoročnom planu, Evropska komisija je spremna da Srbiji pruži dodatnu finansijsku humanitarnu pomoć uz pomoć Generalnog direktorata za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu, kao što je to učinila i prilikom poplava u maju prošle godine. Ovaj vid kratkoročne pomoći, Srbiji može biti pružen samo ukoliko Srbija podnese zahtev zasnovan na proceni realnih potreba na terenu. Srbija, međutim, do sada nije zatražila direktnu kratkoročnu pomoć.

Na srednjem i dugoročnom planu, podrška reformi azilnog sistema Srbije ostaje jedan od glavnih prioriteta EU u okviru pristupnih pregovora. Ovo se naročito ogleda u delovima koji se tiču migracija i azila u akcionim planovima koji su neophodni za otvaranje poglavlja 24 (Pravosuđe, sloboda i bezbednost).

Za projekte koji se bave ovim pitanjima, a čija je realizacija u toku ili počinje naredne godine, Srbiji je namenjeno oko 8,2 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU:

  • Tvining projekat EU u vrednosti od miliona evra se već sprovodi sa fokusom na pravljenje nacrta novog zakona o azilu i ubrzanje reforme sistema azila.
  • EU je već izdvojila četiri miliona evra za dalji razvoj sistema za nadzor granica u Srbiji.
  • Biće iskorišćeno dodatnih 3,2 miliona evra za širenje postojećih smeštajnih kapaciteta za migrante u Srbiji.

U toku je i priprema regionalnog programa u vrednosti od osam miliona evra koji će biti usmeren na upravljanje posebnih aspekata azila na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

EU je od 2001. najveći partner Srbije kada je u pitanju upravljanje migracijama i najveći donator Srbije, budući da je u svrhe upravljanja granicama i migracijama donirala oko 80 miliona evra. Ova pomoć, između ostalog, uključuje izgradnju i rekonstrukciju graničnih prelaza, opremu i informaciono-komunikacionu infrastrukturu za bolje upravljanje granicama te unapređenje efikasnosti sistema azila.