Sektor saobraćaja svuda u svetu spada među vodeće zagađivače, ali nisu svi vidovi transporta jednaki u emisiji štetnih gasova. Poredeći te podatke, prevoz robe brodovima kroz rečne tokove daleko je manje štetan po životnu sredinu čak i od avionskog saobraćaja. Zato je važno opredeljenje Evropske unije (EU) za razvijanje „ekološki opravdanog” saobraćaja, posebno unapređenje unutrašnjih plovnih puteva.
EU je posebnu pažnju usmerila na basen Dunava, pa se u Srbiji (kroz koju je Dunav plovan čitavim tokom) realizuju projekti unapređenja unutrašnjih plovnih puteva u skladu sa evropskom regulativom. Uspešno je realizovan EU projekat uspostavljanja rečnih informacionih sistema (RIS) na Dunavu, koji se sastoji iz podsistema za lociranje i praćenje brodova (15 baznih stanica), posebnog sistema za davanje elektronskih saopštenja brodarstvu, kao i sistema za pružanje GDP podataka. Usklađivanje ovog sistema za važećim evropskim standardima čini plovne puteve u Srbiji sigurnijima i preglednijim na evropskoj mapi plovnih puteva. Partner EU u ovom poslu bila je Direkcija za vodne puteve „Plovput”.
Kategorizacija evropskih unutrašnjih plovnih puteva obavlja se na osnovu odluke Evropske komisije i polazi od dimenzija (gabarita) i nosivosti brodova i brodskih sastava. Dokument razlikuje plovne puteve „malih gabarita” (klasa 0, I i II) i plovne puteve „velikih gabarita” (klase od IV do VII). Učešće robnog prometa na Dunavu u odnosu na sve ostale plovne puteve u Srbiji iznosi 80‒90 odsto.
Photo: Shutterstock
Posao je nastavljen novim projektom EU u okviru programa Danube Stream, kojim je Srbija unapredila način prikupljanja i obrade podataka važnih za unutrašnje plovne puteve. Time su unapređeni uslovi za ekološki prihvatljiv rečni transport kroz Srbiju, a baze podataka neophodne za kontrolu saobraćaja usklađene su sa evropskim pravilima koja važe za saobraćajnu infrastrukturu Dunavskog transportnog koridora.
Trenutno su u toku radovi na rekonstrukciji prevodnice na brani Đerdap. Projekat je vredan 28 miliona evra, od kojih je 11 miliona bespovratnih sredstava u okviru Instrumenta za povezivanje Evrope (Connecting Europe Fascility), a 17 miliona povoljan kredit Evropske investicione banke. EU je u ovom slučaju pomogla i u pripremi dokumentacije, a pre toga finansirala je izradu tehničke dokumentacije za hidrotehničke radove na kritičnim tačkama Dunava kroz Srbiju.
Plan EU je da se do 2040. godine transport robe unutrašnjim plovnim putevima poveća za 80 odsto u odnosu na današnji saobraćaj. Prema planovima EU iz Strategije za region Dunava, transport robe ovom rekom predstavlja između 10 i 20 odsto sadašnjeg rečnog transporta rekom Rajnom. Stoga, inicijativa za povećanje rečnog saobraćaja Dunavom predstavlja nadnacionalni cilj svih 10 država kroz koje ova reka prolazi.
Srbija unapređuje ekološki aspekt rečne plovidbe Dunavom i kroz transnacionalni program „Zeleni Dunav” (Green Danube), koji EU finansira u okviru programa „Interreg”. Na ovaj način omogućava se usklađena razmena informacija o količini zagađenja svakog plovila, razmenjuju se podaci o „zelenim tehnologijama za brodove”, kao i podaci koji su značajni za brz i efikasan transport robe duž čitavog koridora Dunava.
Svi delovi mreže unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji, direktno ili indirektno, oslonjeni su na Dunav, kao za sada jedini međunarodni plovni put koji zemlju povezuje sa mrežom evropskih plovnih puteva. Kao članica Dunavske komisije, Srbija ima obavezu sistematskog i kontinuiranog održavanja i unapređenja ove magistralne plovne saobraćajnice.
Srbija je jedan od najvećih primalaca sredstava EU namenjenih povezivanju, sa preko 200 miliona evra bespovratnih sredstava odobrenih za šest investicionih projekata (modernizacija pruge Niš–Brestovac; modernizacija pruge Niš–Dimitrovgrad; izgradnja deonice Niš–Pločnik (faza 1 radova na Autoputu mira); izgradnja intermodalnog terminala; Rehabilitacija brodske prevodnice Đerdap I i Rehabilitacija prevodnice Đerdap II), zahvaljujući čemu će biti mobilisano 650 miliona evra investicija. EU u ovom trenutku izdvaja preko 30 miliona evra bespovratnih sredstava za pripremu investicionih projekata u oblasti saobraćajne infrastrukture ukupne vrednosti oko tri milijarde evra.
U okviru investicija za povezivanje, EU je donirala 250 miliona evra za bezbedniji saobraćaj u Srbiji, povezala je region sa mrežom jeftinijih roming tarifa, modernizovala je pet ključnih železničkih trasa i rekonstruisala ili unapredila tri mosta i puteve ukupne dužine 682,5 kilometara širom zemlje. Povezivanje tržišta radi brže i sigurnije cirkulacije ljudi, roba, investicija i usluga, jedno je od ključnih nastojanja EU. Evropska unija podržava Srbiju da unapredi energetsku, transportnu i digitalnu infrastrukturu, kako bi postala tržišno kompatibilnija i bila bolje povezana sa regionom i EU, u cilju otvaranja novih radnih mesta i mogućnosti. Evropska unija je najveći donator, trgovinski partner i investitor u Srbiji, sa preko 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći koja je odobrena za niz projekata u proteklih 20 godina.
