Foto: FoNet

Projekat „Ruralni razvoj – Efikasno upravljanje zemljištem“ koji je započeo pre tri godine i koji je finasirala Evropska unija, Vlada Nemačke i Srbija u ukupnom iznosu od 3,88 miliona evra, postavio je okvirne uslove za efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem u Srbiji, zaključeno je danas na završnoj konferenciji tog projekta. Kako je rečeno na tom skupu, projekat u koji je EU iz fonda IPA 2010 Programa za Srbiju uložila 2,78 miliona evra, Vlada Nemačke milion evra i Srbija 100.000 evra, sprovela je Nemačka organizacija za tehničku saradnju GIZ.

Na projektu, kako je istaknuto, bili su angažovani stručnjaci iz Nemačke, Austrije, Madjarske, Litvanije, Poljske, Portugalije i Slovenije, a organizovana su i studijska putovanja i posete četiri države članice EU kako bi se pronašla najbolja rešenja za Srbiju.

Predstavnik Delegacije EU Karl Hajnc Fogel istakao je da su kod novog načina komasacije, da bi se dobile veće zemljišne jedinice, primenjena iskustva zemalja EU.

Projekat se bavio i komasacijom, odnosno ukrupnjavanjem zemljišta jer je utvrdjeno da je to veliki problem poljoprivrede Srbije. Sprovedeno je sedam pilot projekata komasacije, pretežno u južnim i istočnim delovima Srbije, a ukupna površina za komasaciju iznosila je više od 5.000 hektara.

Vođa projekta GIZ Benjamin Klinger naveo je da su ključni problemi kojima su se bavili je neefikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem, koje je dosta usitnjeno i rascepkano, neiskorišćenost i zakonska regulativa.

Projekat se bavio upravljanjem poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini i u tom delu je uradjen Informacioni sistem (IT) koji će omogućiti efikasnije i transparentnije procedure, posebno u oblasti davanja u zakup državnog zemljišta.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović rekao je da su unapred znali da će se suočiti sa nizom problema, ali da su nadležni uvideli sve slabosti i šta se mora promeniti za bolje upravljanje zemljištem.

“Realizacijom projekta otvorili smo mogućnosti i stvorili mehanizme da se poboljšaju uslovi života i rada poljoprivrednika i to u najnerazvijenijim delovima Srbije, ali i da se unapredi upravljanje zemlištem u državnoj svojini, čime će zakupci i potencijalni novi zakupci imati jasniji i transparentniji način zakupa poljoprivrednog zemljišta, istakao je on.

Golubović je predočio veliku odgovornost Minsitarstva poljoprivrede u kreiranju zemljišne politike i usklađivanju sa EU, radi poboljšanja poljoprivredene strukture Srbije, koja će biti ustanju da se nosi sa zahtevima moderne tržišne ekonomije.

Na skupu je rečeno da je prosečna veličina parcele na kraju projekta povećana za 42 odsto u slučaju najmanjeg projekta i za više od 200 odsto u slučaju najvećeg projekta, što će omogućiti bolju i produktivniju poljoprivrednu proizvodnju, kao i veći profit farmera.

Glavne novine uvedene u proces komasacije u Srbiji bile su transparentnija procena zemljišta, kao i procena uticaja na životnu sredinu.

Projekat se bavio i problemom napuštenog zemljišta, a kao rezultat toga je da se najmanje 55 hektara takvog zemljišta ponovo koristi.

Istaknuto je da da su pored glavnog korisnika projekta, Uprave za poljoprivredno zemljište (UPZ) Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, bile uključene i druge važne institucije za upravljanje zemljištem u Srbiji, kao što su Republički geodetski zavod (RGZ) i Stalna konferencija gradova i opština.