Šestogodišnji program Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) za pravosudne reforme u Srbiji ostvario je rezultate uprkos izazovima u toj oblasti sa kojima se Srbija i dalje suočava, ocenio je šef Odeljenja GIZ za pravne reforme Akbar Mohabat na zvaničnom zatvaranju programa „Pravna i pravosudna reforma“ koji je sprovodila organizacija GIZ.
Program pravosudnih reformi u Srbiji u proteklih šest godina su finansirali Nemačka sa 5,3 miliona evra i Evropska unija sa 1,8 miliona evra.
Na svečanosti povodom završetka programa, Mohabat je rekao da je u Izveštaju Evropske komisije konstatovano da je Srbija poboljšala zakonodavni sistem, a da je Svetska banka na svojoj listi o uslovima poslovanja „Doing business“ Srbiju pomerila sa 89 mesta u 2011. na 47 poziciju.
Nikolas Bizel iz Delegacije Evropske unije je ocenio da je efikasan rad pravosudnih organa ključan uslov za jačanje poverenja građana u pravosuđe i stvaranje stabilnog i predvidivog poslovnog ambijenta.
Bizel je između ostalog naveo da je ministarstvo pravde „zahvaljujući podršci obezbeđenoj u okviru ovog projekta izmenilo Zakon o izvršenju i obezbeđenju čime je preduzet još jedan korak u reformi zakonodavstva. Još uvek je rano govoriti o rezultatima ovog novog Zakona, ali inicijalne procene Vrhovnog kasacionog suda pokazuju da će broj zaostalih predmeta biti drastično smanjen do kraja ove godine čime će se smanjiti opterećenje na sistem sudova.“
EU je u okviru ovog programa finansirala projekat vezan za izvršenje potraživanja budući da je ovo pravo od vitalnog značaja jer se građanima mora ne samo izreći presuda već i obezbediti uslovi za efikasno izvršenje njihovih potraživanja.
Omogućavanje efikasnog izvršenja potraživanja je ključni element za obezbeđivanje predvidljivijeg i stabilnijeg poslovnog okruženja uz istovremeno očuvanje poverenja građana u pravosuđe.
Budući da je ova oblast prepoznata kao jedna od temeljnih, EU je ovaj projekat podržala sa 1,8 miliona evra za jačanje sistema izvršenja potraživanja. Projekat „Vladavina prava i izvršenje potraživanja“ je imao tri osnovna stuba – unapređenje pravnog okvira, jačanje kapaciteta Ministarstva pravde i Komore izvršitelja i informisanje o novom sistemu.
Nemački ambasador Aksel Ditman je napomenuo da je Srbija u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim pravima i da su izrađeni detaljni akcioni planovi za ispunjenje standarda u tim oblastima.
On je podvukao da Nemačka podržava pravosudne reforme u Srbiji istakavši da su one ključne za uspeh evropskih integracija zemlje.
I zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Srđan Majstorović smatra da je program GIZ za reformu pravosuđa pomogao da se poboljša zakonodavni proces u Srbiji, tako da se u njega uključe sve zainteresovane strane, uključujući nevladin sektor.
Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Radomir Ilić je ocenio da je ostvarena uspešna saradnja sa GIZ i da su uvedene dve nove profesije – javni beležnici i izvršitelji.
Prema Iliću, nove pravosudne funkcije su uvedene kako bi se obezbedila veća efikasnost pravnog sistema Srbije, ali i da bi se rasteretili državni organi. Ilić smatra da je program GIZ pomogao da se poveća odgovornost i efikasnost u radu javnih beležnika i izvršitelja.
