Na prezentaciji projekta „Golija – prelaz od planiranja ka razvoju“,  državni sekretar Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija, Miroslav Knežević, rekao je da je cilj projekta bio „da se stvore uslovi za održivi razvoj Parka prirode „Golija“ što je odredilo strateški pristup i kreiranje planskih dokumenata, koja s jedne strane omogućavaju da se poštuju i čuvaju prirodna i kulturna dobra, a sa druge da se to područje dalje razvija kako bi lokalno stanovništvo imalo koristi i videlo šansu za opstanak i dalji razvoj Golije.“

Projekat je iniciralo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i finansijski podržalo sa 50.000 evra, dok su Evropska unija i Vlada Švajcarske, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, uložili 300.000 evra za njegovu realizaciju, koja je trajala 18 meseci. Kao ključni rezultat projekta izdvojena je izrada nedostajuće planske dokumentacije za preko 700km koridora infrastrukture na teritoriji pet lokalnih samouprava na čijem se području Golija prostire, [1] a u konsultacijama sa svim zainteresovanim stranama definisan je predlog modela upravljanja kao i akcioni plan za razvoj ove planine.

U okviru projekta izrađen je i Akcioni plan za razvoj Golije, tokom radionica u kojima je učestvovalo preko 130 predstavnika i predstavnica relevantnih ministarstava, institucija, pet lokalnih samouprava,  privatnog i civilnog sektora, kao i pojedinici zainteresovani za dalji razvoj ovog područja. Plan definiše prioritete i ključne projekte za petogodišnji period, od 2018. do 2020. godine i tako odgovora na izazove i aktivira lokalne potencijale  koje Golija ima kao rezervat biosfere.

Kao prioritetne aktivnosti izdvojene su razvoj putne infrastrukture, unapređenje sistema upravljanja otpadom kao i rizikom od prirodnih hazarda, te ekonomsko osnaživanje lokalnog stanovništva kroz podsticanje preduzetništva i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Takođe, među prioritetima su i projekti koji su važni sa aspekta upravljanja Golijom a podrazumevaju reviziju Studije zaštite i Prostornog plana područja posebne namene Parka prirode „Golija.Ova planska dokumentacija omogućava da se u narednom periodu radi na tehničkoj dokumentaciji koja je osnova za realizaciju infrastrukturnih projekata.

„Zaštićena područja su ujedno najatraktvnije turističke destinacije te stoga treba uskladiti potrebe lokalnog stanovništva i razvoja i zaštite prirode, i treba ih posmatrati kao prirodni kapital, a ne kao resurs za ekslpoataciju“, rekla je Aleksandra Došlić, načelnica Sektora za zaštitu prirode i klimatske promene, u okviru  Ministarstva zaštite životne sredine, ističući da je zaštita životne sredine obaveza svih nadležnih ministarstava i može se postići samo kroz međusektorsku saradnju.

Navodeći da je Golija je jedan od važnih resursa Republike Srbije i potencijal za razvoj kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou Grem Tindal, menadžer Evropskog PROGRESa je naglasio da se tokom sprovođenja projekta posebno insistiralo na poštovanju principa dobrog upravljanja ključnih za održivi razvoj.

„Aktvno učešće svih zainteresovanih strana je bila od izuzetne važnosti kako bi se došlo do kvalitetnih rešenja za upravljanje razvojem  i do podrške šire zajednice, a verujem da će rezultati projekta poslužiti kao model dobre prakse i za druga zaštićena područja”, rekao je Tindal.  On je dodao da je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u Srbiji, koja sprovodi Evropski PROGRES, spremna da bude partner svim akterima na sprovođenju budućih  projekata usmerenih ka  održivom  razvoju  Golije.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.