Komisija danas je usvojila godišnju procenu sprovođenja reformi među partnerima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i usvojila preporuke o narednim koracima, potvrđujući da kredibilna politika proširenja predstavlja geostratešku investiciju u mir, stabilnost, bezbednost i privredni rast u čitavoj Evropi.

Zapadni Balkan

Čvrsta i kredibilna evropska perspektiva Zapadnog Balkana i dalje igra presudnu ulogu za podsticanje transformacije, pomirenja i stabilnosti u regionu kao i za promociju vrednosti, normi i standarda EU. Strategija za Zapadni Balkan iz februara 2018. obnovila je posvećenost EU i njenih država članica te je stvorila novi zamah širom regiona. U periodu od godinu, partnerske zemlje su ostvarile konkretan napredak i pokazale opredeljenost evropskoj perspektivi, uprkos tome što se stepen sprovođenja reformi među njima razlikuje.

Albanija i Severna Makedonija su ugrabile priliku i ostvarile rezultate u sprovođenju reformi, naročito u oblastima koje je Savet u junu 2018. prepoznao kao ključne. U svetlu značajnog napretka i ispunjavanja relevantnih uslova, Komisija je danas preporučila Savetu da otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Komisije Federika Mogerini je izjavila: „Zapadni Balkan je Evropa i biće deo budućnosti EU, snažnije, stabilne i ujedinjene Evropske unije. Protekla godina je bila godina pozitivnih promena širom regiona. Albanija i Severna Makedonija su pokazale da su čvrsto rešene da ostvare napredak na putu ka EU i postigle su konkretne rezultate koji moraju biti nepovratni. Na osnovu toga, danas preporučujemo da Savet otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Politika proširenja Evropske unije je investicija u mir, bezbednost, prosperitet i stabilnost u Evropi.“

Johanes Han, komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, izjavio je: „Albanija i Severna Makedonija su ugrabile priliku koju nudi okrepljena agenda proširenja i sprovele su reforme. Severna Makedonija nije samo nastavila da sprovodi ambiciozni program reformi, već je sa Grčkom postigla i istorijski sporazum, kojim je rešila spor oko naziva koji je trajao 27 godina, čime je dala primer svima u regionu i izvan njega. Albanija sprovodi temeljne reforme, konkretno kada je u pitanju velika transformacija pravosudnog sistema. Svi ovi napori svedoče o privlačnoj snazi Evropske unije.“

Komisija je danas izdala i Mišljenje o prijavi Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji, kao i analitički izveštaj u kome se, po prvi put, analizira stanje u zemlji u odnosu na standarde koji se primenjuju u državama članicama EU. Komisija smatra da pristupne pregovore treba otvoriti kada Bosna i Hercegovina dostigne neophodni nivo usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, a naročito usklađenosti sa političkim kriterijumima koji se tiču stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju i vladavinu prava. Bosna i Hercegovina će morati da unese temeljne promene u svoj zakonodavni i institucionalni okvir kako bi osigurala ostvarivanje niza prioriteta u oblasti demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i reforme državne uprave. Mišljenje, odnosno plan sveobuhvatnih reformi u ovim ključnim oblastima, predstavlja prekretnicu u odnosima između EU i Bosne i Hercegovine i daje novi zamah zemlji i njenom procesu evropskih integracija.

Turska

Turska je ključni partner EU i jedna je od zemalja kandidata. Dijalog i saradnja, uključujući one na najvišem nivou, u ključnim oblastima od zajedničkog interesa su nastavljeni, između ostalog kroz efikasnu saradnju u području migracija i podrške izbeglicama. Turska, međutim, nastavlja da se udaljava od Evropske unije, pri čemu je ozbiljno nazadovala u oblastima vladavine prava i osnovnih prava kao i u pogledu slabljenja mehanizama uzajamne kontrole u političkom sistemu, zahvaljujući stupanju na snagu ustavnog amandmana. Savet je u junu 2018. jednoglasno zaključio da je došlo do zastoja u pristupnim pregovorima sa Turskom te da se ne može razmatrati ni otvaranje ni zatvaranje daljih poglavlja. Temeljne činjenice ovog zaključka su i dalje na snazi.

Naredni koraci

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije i da donese odluku o daljim koracima.

Kontekst

Proces proširenja

Aktuelna agenda proširenja obuhvata partnere na Zapadnom Balkanu i Tursku. Pristupni pregovori su otvoreni sa sledećim zemljama kandidatima: Crnom Gorom (2012), Srbijom (2014), i Turskom (2005). Severna Makedonija je zemlja kandidat od 2005, a Albanija od 2014. Bosna i Hercegovina (prijava za članstvo u EU podneta u februaru 2016) i Kosovo* (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio na snagu u aprilu 2016) su potencijalni kandidati.

Pristupni proces EU se i dalje zasniva na utvrđenim kriterijumima, pravičnim i strogim uslovima, kao i na principu zasluga. Pristupanje EU zahteva sprovođenje složenih reformi u okruženju sa mnogo izazova; ono je ostvarivo isključivo kao dugoročni cilj. Da bi proces napredovao, kandidati za pristupanje moraju kao prioritetno pitanje da ostvare realne i održive rezultate u ključnim oblastima: vladavine prava, pravosudne reforme, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, bezbednosti, osnovnih prava, funkcionisanja demokratskih institucija i reforme državne uprave, kao i u oblasti privrednog razvoja i konkurentnosti.

Osim toga, Zapadni Balkan mora da ostvari napredak u pogledu pomirenja, dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, sledeći primer istorijskog sporazuma između Severne Makedonije i Grčke.

Strategija za Zapadni Balka je dala novi zamah odnosima odnosima između EU i Zapadnog Balkana. Strategija se fokusira na oblasti u kojima je potrebno sprovesti dodatne reforme i uložiti dalje napore, kao i na dodatnu podršku EU regionu kroz niz specifičnih akcija grupisanih u šest reprezentativnih inicijativa.

Otkako je usvojila Strategiju, EU je fokusirana na ispunjavanje svojih obaveza kroz povećani politički angažman, jačanje saradnje u području bezbednosti, jačanje operativnih veza između Zapadnog Balkana i EU i njenih agencija, obezbeđivanje šireg pristupa finansijskoj i tehničkoj pomoći, kao i usmeravanje finansijske pomoći EU u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), zahvaljujući kom je samo u 2018. izdvojeno više od 1,1 milijardi evra za Zapadni Balkan.

Za detaljnije zaključke i preporuke za svaku zemlju ponaosob, pogledajte:

Za više opštih informacija:

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.