Ruralni turizam beleži značajan razvoj, kako u Srbiji, tako i širom Evrope. Ljudi se češće opredeljuju za kraće odmore i putovanja, tragaju za novim iskustvima i doživljajima, vraćaju se prirodi i oživljavanju lokalnih tradicija i kulturno-istorijskih spomenika. Značaj ruralnog turizma je višestruk, a prvenstveno se ogleda u očuvanju prirodne sredine i kulture nekog mesta, kao i u poboljšanju socio-ekonomske slike određenog ruralnog prostora. Na njega utiču lepota krajolika, nasleđe, kultura, ruralne aktivnosti, odnosno život lokalnog stanovništva.
O trendovima, ali i prilikama u ruralnom turizmu razgovarali smo u okviru ovogodišnje manifestacije Dani turizma u Nišu koje organizuje Turistička organizacija Niš. Na panel diskusiji koju su u partnerstvu organizovali EU info kutak Niš, Turistička organizacija Niša i Regionalna razvojna agencija RRA Jug govorilo se o trendovima i razvojnim šansama u ruralnom turizmu.
Lidija Aćimović, rukovodilac je Grupe za programiranje mera za unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zadužena je za rad Odeljenja za upravljanje IPARD programom.
U toku je priprema Pravilnika za Meru 7 diverzifikacije poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja i druge mere koje će biti akreditovane u okviru IPARD 3 programa. Aćimović očekuje da će sledeće godine biti raspisan prvi javni poziv za Meru 7. U okviru panel diskusije, pojasnila je zbog čega je ovo važno za razvoj ruralnih oblasti u našoj zemlji.
Kako kaže, IPARD 3 programom, sektoru turizma predviđeno je dodavanje dva nova sektora, sektor usluga malog obima i sektor direktnog plasmana poljoprivredno prehrambenih proizvoda i proizvoda domaće radinosti.
„Ovi sektori podrazumevaju ulaganje u izgradnju i opremanje objekata za prodaju poljoprivredno prehrambenih proizvoda kao i objekata za obavljanje nepoljoprivrednih delatnosti. Potencijalni korisnici moći će da apliciraju za sredstva za izgradnju i opremanje objekata za prodaju poljoprivredno prehrambenih proizvoda ne samo u ruralnim, već i u gradskim područjima“ ističe Aćimović, jasno naglašavajući mogućnosti koje program donosi stanovnicima ruralnih krajeva.
Projekti koji „dolaze“ do ljudi
IPARD 3 program najbolje promovišu sami korisnici. Katarina Ranđelović je preduzetnica iz Niša. Vlasnica je firme „MI-NI-CO Plus“ i kao korisnica IPARD programa mere 7, sprovodi investiciju izgradnje hotela sa trideset ležajeva u Soko Banji. Kako podvlači, IPARD program nije samo prilika za obezbeđivanje sredstava za sopstevni projekat, već i način da se sopstvena biznis ideja dodatno promisli i prilagodi realnim potrebama privrede.
Šansu za razvoj još jedne banje na jugu, Niške Banje, vidi i Dušan Živković, predsednik Gradske opštine Niška Banja. Kao predsednika opštine od šesnaest sela i dve klisure koje su i parkovi prirode, Živković vidi velike potencijale za razvoj ruralnog turizma, a lokalne akcione grupe za unapređenje lokalne zajednice kao priliku da se dođe do najboljih rešenja za samu zajednicu. Upravo „Leader“ pristup omogućuje primenu dobrih praksi u razvoju opštine. Kako podvlači Živković, „Leader“ je način da lokalno stanovništvo bude uključeno od izrade strategijskih dokumanata do same implementacije u praksi. Iako uglavnom mali, projekti koji na ovaj način dolaze od samih građana su bitni za obezbeđivanje održivog razvoja ruralnih područja.
U domenu svog rada i ciljeva, Regionalna razvojna agencija „Jug“ stvara uslove za razvoj ruralnog turizma. Dragana Stojanović, direktorka Regionalne razvojne agencije „Jug“ govorila je o školi agroturizma i pogramima u sektoru za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Sektror za poljoprivredu i ruralni razvoj Regionalne razvojne agencije „Jug“ u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava svake godine kreira Program u kome su sagledane sve potrebe lokalnih samouprava. Ove godine, u partnerstvu sa Akedmijom „Južna Srbija“, organizovane su radionice za poljoprivredu i agroturizam“, kako bi sertifikovali profesore na ovu temu. U okviru Erazmus + projekta, obezbedili su učešće 15 partnera iz 6 zemalja sa ciljem podizanja kapaciteta visokoškolskih ustanova u pogledu razvoja ruralnog turizma. Radionice su obezbedile primenjiva znanja koja na jednostavan način informišu i olakšavaju proces pokretanja i uspešnog vođenja domaćinstva u agrarnom turizmu. Najvažniji deo jeste onaj koji se odnosi na formiranje dodatnog proizvoda turističke ponude, poput učestvovanja u poljoprivrednim radovima, sakupljanja bilja i plodova i slično.
Upravo je u izgradnji veze između gosta i domaćina pružaoca usluge, koja podrazumeva posebno poverenje i povezivanje, sama suština ruralnog turizma.
***
Pogledajte:
Podrška Evropske unije poljoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji vredna je više od 230 miliona evra od 2000. godine do danas. Sredstva se koriste za povećanje konkurentnosti gazdinstava, preduzeća i prerađivačkih kapaciteta kroz IPARD program, dobrobit i kontrolu bolesti životinja, održavanje zemljišta u dobrom stanju, uspostavljanje nacionalnih referentnih laboratorija, osiguranje ukupne bezbednosti hrane, usklađivanje poljoprivredne politike i za pripremu javne uprave za primenu standarda EU.
Projekti EU iz ovog sektora podstiču korišćenje sredstava iz fondova za poljoprivredu i ruralni razvoj, unapređuju kvalitet proizvoda, osiguravaju podsticaje i povećavaju konkurentnost srpskih poljoprivrednika na tržištu Evropske unije sa preko 500 miliona potrošača. Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije.
Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD) je vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja. Ova sredstva korisnicima su dostupna do 2023.
Pročitajte:
„IPARD na dlanu“ – mogućnosti ruralnog turizma
Apiterapija – turistički potencijal
Uspeh negotinskih vinara – od snova i ljubavi do održive budućnosti
