„Nojeva barka“ za biljke, nalazi se u norveškom mestu Svalbard, gotovo na Severnom polu. U pitanju je banka semena u koju se pohranjuj uzorci iz celog sveta, kako bi u slučaju ratova ili velikih prirodnih katastrofa, biljni svet bio sačuvan od uništenja, a čovečanstvo dobilo drugu šansu.
Sada se u Svetskoj banci seman u Svalbardu nalaze i uzorci iz Srbije, konkretno sa Instituta za rataratvo i povrtarstvo iz Novog Sada, nadaleko cenjene ustanove.
Učinjen je veliki korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija u Srbiji, kako kažu u srpskoj ambasadi u Norveškoj.
Ogromna čast! Naša zemlja prvi put deponuje seme poljoprivrednih biljaka u Svetski trezor na Svalbardu. Zalaganjem Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, u saradnji sa vladom 🇳🇴 i @NordGen, učinjen veliki korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija u Srbiji. pic.twitter.com/NoK1ac6iwD
— Serbia in Norway (@SRBinNorway) October 26, 2021
„Trezor u Svalbardu napravljen je kao Svetska banka, u koji se odlažu semena iz svih nacionalnih banaka. U pitanju je sigurnsona rezerva, ’duplikati’ onoga što se nalazi u nacionalnim institutima. Bilo da dođe do rata, globalne katastrofe, suše, klimatskih promena, rezerva je sigurnost od trajnog gubitka“, kaže dr Sanja Mikić sa Instituta za ratarstvo i povrtasrtvo u Novom Sadu, koja je koordinirala projektom deponovanja semena iz Srbije u Norvešku.
Kako objašnjava Mikić, upravo je rat u Siriji primer, koliko je svetska rezerva važna. Banka semena u Siriji bespovratno je uništena tokom rata.
Ona dodaje da postoji stotinak nacionalnih i regionalnih banaka semena širem sveta, ali da je ova u Norveškoj jedina globalna, i samim tim najvažnija.
„Ako neka banka izgubi svoje seme, može da potraži uzorke iz Svetske banke“, objašnjava naša sagovornica važnost ove aktivnosti, a koja je ostvarena kroz projekat sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO).
Međutim, ovo nije jedini međunarodni projekat u kome učestvuje novosadski institut – ceo svet se „otima“ da prigrabi znanje stručnjaka koje neguje NS Seme.
Govoreći o aktivnostima Instituta i uspesima koje ostavaruju u Evropi, direktor dr Jegor Miladinović nedavno je ispričao sledeće:
“Institut za ratartvo i povrtarstvo odavno je prešao granice naše zemlje. Odavno sarađujemo sa Evropskom unijom i naš institut je već u Evropi – čekamo i ostatak zemlje da nam se pridruži.”
Među najvažnijim međunarodnim projektima u kojima Institut učestvuje jesu projekti EU iz programa Horizon 2020. U pitanju su kompleksni projekti, u kojima učestvuju veliki konzorciijumi iz brojnih zemalja, i nije lako postati učesnik. Međutim, Institut trenutno učestvuje na pet takvih projekata, što je u odnosu na broj naučnih radnika i mogućnosti Instituta – velik broj, objašnjava sagovornik, te ističe da su naučni radnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na tim projektima angažovani kao lideri radnih paketa.
“Učeće u takvim projektima je važno iz najmanje dva razloga: prvo – status Instituta i naučnih radnika, i njihova prepoznatljivost među evropskim kolegama, a druga su, naravno, finansije. Projekti Evropske unije, odnosno Horizon projekti jesu najbolji način da dođemo do nove opreme, hemikalija, da obavimo diseminaciju naših naučnih radova, da putujemo i upoznajemo se sa kolegama”, rekao je direktor Miladinović.
Pročitajte još:
Novosadski institut – institucija od koje evropski naučnici “kradu zanat”
