Deveti okvirni program Evropske unije za istraživanja i inovacije – Horizont Evropa – nastavlja dobro utabanim putem svojih prethodnika donoseći, ipak, brojne novine, preusmeravanja i prilagođavanja izmenjenim okolnostima, novim realnostima i narastajućim društvenim izazovima.
Šta nas čeka u novom ciklusu programa Horizont? Koji su novi prioriteti? Da li su se primenile procedure za prijavljivanje i sprovođenje projekata? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja potražili smo u razgovoru sa vrsnim poznavaocima ovog najvećeg EU programa namenjenog istraživačkim i naučnim projektima.
Na početku događaja, okupljenima se obratila Biljana Glišić, samostalne savetnice u Privrednoj komori Srbije i predstavnice EEN mreže. Ona je istakla važnost koji ovaj program ima za razvoj privrede, posebno u domenu trasfera tehnologija. U prošlom ciklusu – Horizont 2020 – mala i srednja preduzeća su povukla oko 10 miliona evra sredstava ovog programa, dok su kao partneri u većim konzorcijuma povukli čak oko jedne trećine svih sredstava dodeljenih organizacijama u Srbiji.
Govoreći o novim pravcima i postavkama ovog ciklusa, Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke, je posebno istakao razvoj važnost ovih promena za društvo. “Kada je u pitanju odnos nauke i društva, novi program raskida sa prethodnim, namenski razvijanim celinama u pokušaju da nekada pojedinačne, nezavisne teme i pozive integriše unutar „klastera“ i „misija“ kao novouspostavljenih pristupa. Horizont Evropu stoga prate i unapređene naučne politike, uz gotovo opipljivu poziciju Ciljeva održivog razvoja i srodnih koncepata i dokumenata Ujedinjenih nacija. Prvi pozivi se upravo otvaraju, u trenutku kada su uloga i pozicija nauke u društvu očigledne i životno neophodne”, naglasio je Erić.
“Nastojanje Evropske Komisije da pojednostavi pravila finansiranja za projekte od značaja za razvoj Evrope, svoju praktičnu primenu pronalazi i u ključnom programu Evropske unije za finansiranje istraživanja i inovacija u periodu od 2021. do 2027. godine. Horizont Evropa sa budžetom od 95,5 milijardi evra će svakako imati nova pravila igre kada je finansijska implementacija projekata u pitanju”, istakla je Marija Šola Spasić, projekt menadžerka Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i koordinatorka projekta RMA mreže u Srbiji. “Šta nam donosi korporativni pristup u implementaciji projekata i koje troškove možemo finansirati odobrenim sredstvima projekta su neke od tema koje će bite sastavni deo prezentacije pod nazivom „Horizont Evropa – Pravila igre“”, naglasila je Šola Spasić.
Tokom vebinara, dr Goran Stojanović, redovni profesor na Katedri za elektroniku, Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu , je detaljno govorio o pozivu za EIC Pathfinder, koji je otvoren u okviru radnog programa Evropskog inovacionog saveta (EIC), sa rokom za prijavu do 19. maja 2021. Poziv je namenjen kompanijama i/ili istraživačkim organizacijama/timovima u ranoj fazi razvoja novih proizvoda, usluga ili poslovnih modela. To je jedinstvena prilika da se timovi iz Srbije već u prvom objavljenom pozivu u okviru ovog radnog programa pozicioniraju pre konkurencije i apliciraju za ukupno 168 miliona EUR. Traže se inovativne ideje, a predhodno iskustvo i reference organizacija/timova koji apliciraju nisu neophodni.
Podrška Evropske unije inovacijama i konkurentnosti u Srbiji vredna je više od 200 miliona evra za period od 2014. do danas. Sredstva namenjena ovom sektoru koriste se za podsticanje kvaliteta nauke, inovacija i povezivanja sa evropskim i međunarodnim naučnicima i preduzetnicima, čime se povećava konkurentnost srpske ekonomije. EU podstiče razvoj nauke i inovacija kako bi stvorila tehnološke preduslove za razvoj konkurentnosti i privrede širom Evrope. Građanima Srbije, EU je omogućila korišćenje zajedničkog istraživačkog prostora i usavršavanje u zemljama EU, čime su srpski naučnici postali vidljiviji evropskoj i svetskoj naučnoj zajednici.
Prezentacije izlagača:
