„Jednog dana dinamika privatnog i poslovnog  života se potpuno promenila. Mi smo počeli da radimo od kuće i naša deca su pošla u školu u kuće, a sa druge strane, želimo da budemo informisani i da se zabavimo i kulturno obogatimo.“

Ovim rečima objasnila je kako izgleda život većine građana tokom pandemije virusa korona, Maja Zarić iz Ministarstva kulture i informisanja, tokom vebinara „Stvaran život u digitalnim uslovima“, koji je protekle srede organizovao EU info centar.

„Stvaran život u digitalnim uslovima“ naziv je prvog od tri vebinara, tokom kog su stručnjaci iz relevantnih oblasti govorili o važnosti medijske pismenosti, pogotovo u doba pandemije virusa korona, kada se veći deo komunikacije obavlja na internet platformama. Internet istovremeno nudi mnoštvo korisnog sadržaja, ali zbog sve učestalijeg širenja lažnih vesti, može predstavljati i opasnost, pogotovo za decu, koja još uvek nisu u dovoljnoj meri razvila aparat kritičkog mišljenja.

Zarić je, uz Anu Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije, Jasminku Petrović, spisateljicu za mlade i autorku interaktivnog programa „Igranjac, čitanjac“, i moderatora Dragana Ilića, novinara i psihologa, govorila o važnosti medijske pismenosti uopšte, a pogotovo u doba pandemije i infodemije koja je iz nje proistekla.

Govoreći o širenju lažnih vesti na društvenim mrežama, a sa druge strane o korisnim sadržajima koje internet nudi, sagovornici su se pre svega koncentrisali na odnos roditelja i dece u digitalnom dobu.

„Ono što je definitivno najvažnije jeste da roditelji pitaju, čuju i razumeju svoju decu. Tek kad pokažemo interesovanje za ovu temu, otvorićemo i kanal dvosmerne komunikacije i moći ćemo o svemu da pričamo otvoreno i iskreno“, smatra Ana Mirković.

„Ako je jedan sadržaj dosadan deci, biće i odraslima, i obratno. Razlika je jedino u tome da će deca pokazati svoju dosadu, a odrasli će biti suzdržani“, primetila je Jasminka Petrović.

„Infodemija – opasna koliko i pandemija“

Kako je objasnio moderator Dragan Ilić, potreba za razgovorom i savetima o stvarnom životu u digitalnim uslovima javila se nedavnom pojavom takozvane „infodemije“.

„U pitanju je izraz koji je nastao paralelno sa pandemijom koronavirusa. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je rekla da je jednako velika opasnost od infodemije, odnosno od gomile neproverenih, netačnih informacija, plasiranih na neodgovarajući način, i koje stvaraju atmosferu koja je jednako pogubna za život ljudi, kao i virus korona – od kog smo naučili kako da se zaštitimo. Nosimo maske, rukavice, držimo distancu. Međutim, ova druga vrsta, infodemija, je mnogo opasnija, i zato je važno kako da steknemo neku vrstu imuniteta, ili obučimo kako da prepoznajemo u svetu medija, naročito  savremenih komunikacija, koje su informacije prave, kako doći do njih“, pojasnio je on.

On je primetio da nam se „desila digitalizacija tokom noći“, što su novonastali uslovi i iziskivali, a da je u sferi obrazovanja digitalizacija odlično realizovana. On je dodao i da je roditelj jednog srednjoškolca i jednog studenta, te da su u uovom trenutku mladi roditeljima često svojevrna „tehnička podrška“. Takođe, on smatra da je izolacija predstavila manji izazov mladima,  koji su navikli na neku vrstu digitalnog druženja, dok su nešto stariji morali da se naviknu na novi vid komunikacije.

„Definitivno nam svima trebaju dublja znanja i veštine i čini mi se da je ovo prilika da budemo partneri sa našom decom, jer mnogo možemo da naučimo od njih, ali i oni od nas“, rekla je Maja Zarić.

Kvalitet digitalnog sadržaja važniji od vremena provedenog pred računarom

Ana Mirković govorila istakla je prednost kvaliteta u odnosu na kvantitet, kada je u pitanju digitalna komunikacija.

„Desilo se ono o  čemu se godinama unazad pričaju i psiholozi: da nije važan kvantitet, nego je važan kvalitet vremena koje deca provode na internetu, društvenim mrežama, digitalnim platformama. I onda smo u jednom danu zaboravili na kvantitet, i sad se stalno bavimo kvalitetom; ne moramo više da razmatramo sa roditeljima koliko sati deca provode, već šta oni u tom prostoru rade. To je jedna od pozitivnijih stvari koja se desila, jer shvatamo da ima toliko fantastičnih stvari koje deca i mi radimo na internetu: možemo da istražujemo, da učimo, da se  družimo, da se zabavljamo, igramo… To je koncept koji je svuda u svetu i preporučljiv – nemojte limitirati vreme, hajde da dobro organizujemo aktivnosti. Jer ako se konstruktivno koristi ova platforma, ona je vanredan resurs, neiscrpan izvor znanja, poznanstava, konekcija, novih ljudi. Ako bih mogla nešto pozitivno za sada da izdvojim, to je da ćemo se na neki način baviti onim što je suština: kako provodimo kvalitetno vreme, pre nego „Danas je proveo tri sata na internetu“.

Ona je dodala i da prošlogodišnja istraživanja pokazuju da deca vikendom provedu sedam sati na internetu – a to je upravo vreme tokom kog bi trebalo da budu najupućeniji na ostale članove porodice.

Internet kao „digitalna cucla“

S druge strane, ukazuju sagovornici, roditelji tih sedam sati provode ispred televizijskog ekrana.

„To jeste situacija, da su internet i društvene mreže, naročito Youtube za mlađu decu – Maja ima dobar termin – zove je „digitalna cucla“. To je kao neki bejbisiting servis: „Idi malo igraj se“, a ja onda dobijam svoj mir, vreme za sebe, gledam serije, ili šta već. I to nije dobar način“, rekla je Mirković.

Jasminka Petrović, čije knjige za mlade i decu uvek bile u „tradicionalnom“, štampanom obliku, sada je komunikaciju sa decom prenela i na Youtube platformu.

„Ja sam pristalica da je sve stvar energije, dobre namere i dobre volje. Što sam ja iskrenija u pisanju, čitaoci će to osetiti. Isto je i sa bilo kojom komunikacijom, pa samim tim i preko društvenih mreža i Youtube kanala. Ja mislim da je to ključ – da smo mi sigurni da to radimo kako bismo decu zabavili, edukovali, i da deca to osećaju. Dakle, ne da bih ja sebe promovisala, nego da ja imam nameru da to ide ka njima, tako ja to doživljavam. Oni to vrlo dobro osete, i da u školi, kada je „živi“ kontakt, oni veoma lako „provale“, da kažem tim dečjim jezikom, koji nastavnik je iskren, a ko se folira i želi da ostavi utisak. Suštinski se tu ništa ne menja.“

 

Kakve su savete roditeljima uputili ovi stručnjaci, i kako po njihovom mišljenju najbolje mogu provesti vreme sa decom, pogotovo uz pomoć digitalnih alata, možete čuti na snimku vebinara održanog protekle srede.

Naredni vebinar iz serije „Priče iz karantina – Infodemija – kako nas medijska pismenost štiti“, koji organizuje EU info centar u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja biće emitovan u sredu 29. aprila, a kako biste mogli da postavljate pitanja tokom trajanja razgovora, registrujte se na ovom linku.

Saša Mirković, ekspert za medijsku pismenost, Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka i Ana Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije pokušaće, između ostalog, da odgovore na pitanja koliko informacija je previše informacija, kako da izbegnemo informacije koje nam štete, možemo li da kontrolišemo svoje reakcije na medijski sadržaj.

Priče iz karantina i ovog puta vodiće novinar i psiholog Dragan Ilić.