Sve je počelo u decembru 2016. godine kada smo moje dve drugarice i ja odlučile da se prijavimo na konkurs EU dnevnika
Jovana Tešić
Prolazeći kroz različite prizore evropske kulture, udišući vazduh ovog starog kontinenta, razmišljala sam o tome kako je na ovom svetu zaista sve stvoreno za nas. Ponekad zaista ne možemo da predvidimo šta nam novi dan sprema, i onda zapravo shvatiš da su upravo u tome najveće čari ovog života. A na kraju, sve se desi sa razlogom i neki događaji samo proishode jedan iz drugog. Kada bih gledala iz sopstvenog ugla pre samo godinu dana, ne bih mogla da naslutim šta mi sve sledeća godina donosi. Možda život ponekad odluči da se poigra sa osobama kao što sam ja, koje vole da znaju sve kako će se odvijati, da im sve ide po planu i programu , pa da im ubaci zrno nepoznatog kako bi imale čemu da se iznenade.
To zrno bilo je ovo nagradno putovanje po tri grada Evropske unije.
Sve je počelo u decembru 2016. godine kada smo moje dve drugarice i ja odlučile da se prijavimo na konkurs EU dnevnika. Ideje su brzo nadolazile, kako to obično biva sa nama, i uputile smo se u snimanje filma o našem gradu Novom Sadu koji čvrsto stoji na temelju tri vere i vekovima odiše svojom multikulturalnošću i multinacionalnošću. Moram priznati da snimanje i realizacija filma nije bila nimalo laka, ali sve vreme nas je vodila velika motivacija i entuzijazam.
I stigao je i mart i opet neočekivano dobijamo informaciju da je naš film osvojio nagradu i da nas čeka putovanje u maju. Sreća koja je bila prisutna je zaista neizmerljiva, koliko zbog putovanja toliko i zbog potvrde našeg truda i ideje.
Osvanuo je 9. maj i krenuli smo na putovanje, sve u znaku Dana Evrope.
Prva destinacija bila je Ljubljana, grad koji dokazuje da je ljubav na prvi pogled moguća. Ljubljana je grad koja te odmah osvoji svojim šarmom, rečicom koja kroz njega teče, na kojoj se nalazi mnogo malih mostova preko kojih turisti, njeni stanovnici prelaze diveći se harizmatičnoj arhitekturi.
Zatim, prolazimo kroz čiste ulice starih kaldrma po kojima neprekidno prolaze biciklisti i odlazimo u posetu Gradskoj kući, gde smo bili toplo dočekani i upoznati sa nekim osnovnim podacima o Ljubljani, kao i o projektu „Evropska zelena prestonica“. Uz veoma stručnog, a opet izuzetno zanimljivog vodiča obišli smo Ljubljanu, divili se niskim šarenim zgradama, Prešernovom trgu sa kojeg pesnik Pešern gleda svoju dragu kao i mnogim drugim mestima ovog prelepog grada. Odmah sam se vezala za ovaj grad, jer sam automatski našla sponu sa Novim Sadom, pa se izgleda uvek vežem za male, šarmantne gradove.
Sledeća destinacija je Beč, svetski grad, o kojem je svaka reč suvišna, ali ja ću ipak morati da se raspišem. Beč je jedan od onih gradova u kojima ne možete da dišete od siline istorije i kulture koja se oseti u vazduhu. Uređenost grada, ostaci i uticaji Habzburgovaca prisutni su na svakom ćošku. Iz svakog dela grada vidljiva je katedrala Sv. Stefana koja se ponosito uzdiže u samom srcu Beča. Zatim prolazeći kroz ulice grada opaziš zgradu u kojoj je živeo Franc Šubert, Betoven, kafić u kojem je stalno bio Frojd ili Mocartovu kuću i onda je opet prisutan onaj pritisak tog bogatog vazduha zbog kog se ostaje bez daha. Posetili smo i dvorac Šenbrun, letnju rezidenciju Habzburgovaca, bašte, lavirinte i prostorije u kojima je boravila Marija Terezija. Količina zlata kako pravog tako i kulturnog vas potpuno zaslepi.
Takođe smo imali i priliku da obiđemo studije ORF –a (Austrijske narodne televizije) i osetimo atmosferu iza kamera i montaža. U Prirodnjačkom muzeju sem što se dovoljno očaraš unutrašnjosti muzeja, imali smo priliku da vidimo sve moguće vrste živih bića, od insekata, preko plavih i ljubičastih afričkih ptica do slonova, da proučavamo evoluciju čoveka, njegovu građu, upoznamo se sa arheologijom i mnogim drugim prirodnim naukama.
Kao šlag na tortu, poslednje sate u ovom gradu proveli smo na njegovoj najvišoj tački , Dunav kuli, sa koje se može sagledati njegova celokupna lepota.
I onda smo se uputili prema poslednjoj tački ovog putovanja-glavnom gradu Mađarske koij velelepno stoji na Dunavu. Ulazimo u Budimpeštu i ugledamo zgradu parlamenta, istočnu železničku stanicu i približavamo se kraju. Tamo smo posetili i Centralno-evropski univerzitet i Evropski omladinski centar, prošetali se glavnom ulicom Vaci, kao i Srpskom ulicom i razgledali Trg heroja koji predstavlja istoriju ovog grada.
Spakovali smo kofere i krenuli nazad za Srbiju, noseći sa sobom makar tri puta više iskustva i uspomena. Teško je izraziti i opisati sva osećanja i utiske sa ovog putovanja koje je bilo pre svega odlično osmišljeno i organizovano. Verujem da će me život u budućnosti često odvesti u ove gradove, ali sam sigurna da je ovo bio poseban način da se oseti atmosfera ove tri evropske prestonice, tri grada različite istorije, naroda i kulture, a opet ujedinjenih u tim različitostima.
[divider] – [/divider]
Jovana Tešić, učenica trećeg razreda društveno-jezičkog smera Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu
