Gde je budućnost Srbije u poljoprivrednoj proizvodnji? Koja je struktura poljoprivrednog gazdinstava? Ko će se baviti poljoprivredom u narednim decenijama, i koliko ima mladih poljoprivrednika? Da li je budućnost u organskoj proizvodnji?
Na ova i druga pitanja značajna za donošenje odluka vezanih za poljoprivrednu proizvodnju i povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda, lakše i preciznije moći ćemo da odgovorimo nakon predstojećeg popisa poljoprivrede 2023.
Početak poljoprivrednog popisa predviđen je za 01 juni ove godine kada će preduzeća koja se bave poljoprivredom biti u mogućnosti da popune web upitnik, a terenski popis svih gazdinstava će početi 1. oktobara ove godine, i trajaće do 15. decembra 2023. Preliminarni podatci popisa će biti objavljeni vrlo brzo, već do 31.01.2024, dok će se konačni rezultati objavljivati sukcesivno do 31.12.2025.
Popis je najavljen na današnjoj koferenciji „U susret popisu poljoprivrede“. Tom prilikom govorio je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji, koji je istakao važnost sakupljanja, obrade i diseminacije padataka.
„Znam koliko su kvalitetni, pravovremeni, sveobuhvatni i uporedivi podaci i statistika važni za donošenje ne samo strateških odluka, već i za mali biznis, svakog ko se bavi privređivanjem. Moram reći da je Srbija dostigla visok nivo metodološke usaglašenosti sa Evrostatom i praksama statističkih zavoda Evropske Unije. EU je tradicionalno jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije, 51% poljoprivrednih proizvoda Srbije se izvozi u Evropsku uniju.
Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku podsetio je da je prvi popis poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljen 1931. godine, a poslednji 2012. On je izrazio zahvalnost Evropskoj uniji na kontinuiranoj podršci.
Milica Đurđević, državna sekretarka pri Ministarstvu poljoprivrede rekla je da je u Srbiji trenutno registrovano oko 460.000 gazdinstava, a u strukturi nosilaca gazdinstava broj muškaraca značajno prednjači u odnosu na žene. Takođe, starosna struktura je prilično nepovoljna, jer većina vlasnika gazdinstava ima preko 70 godina.
„Činjenica je da poljoprivreda danas nije ista kao pre deset godina“, rekla je ona, te zaključila da će popis doprineti sticanju saznanja čime raspolažemo i gde je najviše potreno ulagati. Ona je takođe najajvila da će platforma eAgrar početi da radi u ponedeljak.
Zašto je popis važan?
Popis poljoprivrede će omogućiti prikupljanje strukturnih podataka za potrebe donošenja odluka o daljim pravcima razvoja u oblasti poljoprivrede, ali i za kreiranje podrške individualnim poljoprivrednim proizvođačima u vidu subvencija iz raspoloživih fondova.
Približno četiri hiljade osoba učestvovatiće u sprovođenju popisa, a očekivani obuhvat je oko 680.000 farmi na teritoriji Srbije.
EU pruža tehničku pomoć Republičkom zavodu za statistiku (RZS) kroz nacionalne i regionalne projekte. Ukupan iznos dosadašnje pomoći za proteklih 12 godina iznosi 60 miliona evra, gde je najveći deo sufinansiranja obezbeđen za prethodna dva popisa stanovništva.
Pročitajte još:
U potrazi za istinom i boljim razumevanjem društva
Jednake mogućnosti za svakog pojedinca
Popis stanovništva – statistikom do dobre uprave
