Kako se možemo zaštiti od različitih manipulativnih i lažnih informacija? Kako da znamo kome da verujemo? – neka su od pitanja na koja su odgovarali stručnjaci za medije, u okviru drugog vebinara u organizaciji EUINFONET-a i Minsitarstva kulture.
“Informativna pandemija – zaštićeni ili zasićeni” tema je najnovijih priča iz karantina, u kojima su učestvovali Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije, Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka, i Saša Mirković, ekspert za medijsku pismenost. Moderator drugog, od ukupno tri vebinara, koji se bave temama medijske pismenosti, bio je novinar i psiholog Dragan Ilić.
Konkretno, govoreći o medijskom sadržaju u doba pandemije, Saša Mirković primećuje da je promena „poprilična i da je možemo videti na osnovu nekih nalaza i istraživanja“.
„Naprimer, juče je objavljen nalaz Biroa za društvena istraživanja koji kaže da je tokom pandemije za 58 osdsto poećano gledanje televizije, 64 odsto više su korišćeni pametni uređaji, a pretraga na netu je čak 70 odsto povećana.“
Mirković je podelio informaciju da u proteklih nekoliko nedelja medijski portali beleže rast posete od 50 do 200 odsto.
„Prisustvujemo u ovih nekoliko nedelja jednoj vrsti revolucije kada govorimo o medijskim sadržajima i interesu koje izazivaju informacije, koje su od životnog značaja za ljude, za normalno funkcionisanje, imajući u vidu da je i dalje vanredno stanje“, primetio je Mirković
Na pitanje da li smo spremni za tu količinu informacija i kako takvo „bombardovanje“ može da ima posledice na nas, ako i kako su se mediji snašli, Snježana Milivojević kaže:
„Ogromna je potreba za informacijama, pred očima nam se ruši svet.“
Ona primećuje i da se sve dešava sa velikim nepoverenjem u medije, kao i da je Srbija godinama u vrhu zemalja u kojima se beleži nepoverenje u medije.
„Najtiražniji mediji imaju najmanje poverenje, i to je začaran krug – ljudi panično traže informacije u koje nemaju poverenja. Istraživanja pokazuju da ljudi najviše veruju ekspertima, što znači da je užasno porasla svest o značaju znanja“, kaže ona.
Milivojević dodaje da se, uporedo sa tom pojavom, poslednjih 10 godina, građani okreću internet i „uradi sam“ kulturi, čime se derogira znanje i poverenje u medije.
„Sedamdeset posto ljudi do informacija dolazi bočno, ne direktno sa sajtova medija koji sadržaj proizvodi, već preko društvenih mreža, mobilnih aplikacije, imejla, prijateljskih upozorenja na neki sadržaj, što znali da je sadržaj odvojen od proizvođača i da je naše poverenje razvezano od sadržaja koji konzumiramo. To je stvorilo ambijent – komplikovan – koji traži puno znanja i veština, da se nosimo sa infodemijom“, istiće Snejžana Milivojević.
Na pitanje kojim kanalima do nas stižu informacije, Ana Mirković primećuje sledeće:
„Penetracija ka Fejsbuku je najveća u kategoriji ljudi starijih od 65 godina, to su socijalno inteligentni ljudi, koji žele da saznaju više o životu svojih najdražnih“, kaže Miroković, dodavši da
„Povećana je upotreba interneta. Ljudi pokušavaju da sami nađi baš ono što ih zanima, a internet je potpuno kompatibilan našoj znatiželji. Ljudi najviše veruju drugim ljudima koje poznaju, a koji su takođe u digitalnom prostoru. Mediji su tu da na neki način akcentuju stručnu ekspertizu.“
„U toj preplavljenosti informacija, često čujem da ljudi kažu: ’Ja ne pratim više ništa’“, dodaje ona.
„Kada smo govorili o povećanoj gledanosti televizije, tu su kumovale dve činjenice: da je najgledaniji program bio obraćanje kriznog štaba – vreme se merilo do tri sata popodne i posle tri popodne. I u skladu sa tim su se ljudi bolje ili lošije osećali u zavisnosti od informacija koje su dobijali sa te sednice“, kaže Saša Mirković, dodajući sledeće:
„Druga činjenica jeste da su kanali javnog servisa pretvoreni u virtuielni u digtalnu učionicu. To je uticalo da se barem roditelji školske dece ne osećaju toliko zabrinuto.“
Na pitanje moderatora Dragana Ilića, kako prepoznati ispravan sadržaj u medijima, imajući u vidu da postoji iluzija među konzumentima da će velika količina informacija kojoj se izlažu dovesti do kvalitetnih – Snježana Milivojević kaže da je „ovo nešto što je pandemija sada ogolila“.
„Ovo je slučaj bez presedana. Glad za informacija je bila potreba svih nas, da nađemo izvesnost. Svi smo reagovali instiktivno da se informišemo više. Sada smo ušli u zamku obilja, i to je sada drugi svet. Medijska ekologija je sada poptuno drugačija u odnosu na osamdesete, devedesete, pa čak i prvu deceniju dvehiljaditih godina.“
Ona zaključuje da su nam sada potrebna potpuno druga znanja medijske pismenosti nego ranije, napomenuvši da je gubljenje poverenja u medije na snazi i u drugim zemljama, ne samo u Srbiji.
„Ljudi koji detektuju da ima 25 posto lažnih vesti u jednoj ponudi, u 35 odsto slučaja dele taj sadržaj“, napominje ona.
Dok su učesnici odgovarali na veoma važne nedoumice, poput – kako da izbegnemo informacije koje nam štete, i – da li možemo da kontrolišemo svoje reakcije na medijski sadržaj – pratioci vebinara uživo su postavljali pitanja.
Tako su govornici odgovorili na pitanje kojim medijima oni lično veruju.
Ukoliko ste propustili interaktivnu diskusiju i uživo emitovanje vebinara “Informativna pandemija – zaštićeni ili zasićeni”, snimak kompletnog razgovora možete pogledati na Youtube nalogu EU info centra.
Treći vebinar, koji će zaokružiti priču o tome kako nas štiti medijska pismenost, biće održan naredne sedmice.
