Željni uspeha

Aleksandar Macura

Dijalog sa slučajnim čitaocem o evropskoj pomoći lokalnom energetskom planiranju i koječemu drugom.

“Znaš li Željko da preko svake planine postoji put? Šta je nama potrebno da pređemo preko naše planine?” “Nikola, ne znam šta nam je sve potrebno, ali počnimo sa onim što imamo”.

U svom novom romanu Paolo Koeljo piše o…

A u stvari, što bi rekli Čvarkov i Torbica, ne piše Paolo Koeljo.

Iako me ne pitate, ja ću vam sada reći i ko su Željko i Nikola, i kakva je njihova planina i sa čim su to oni počeli. A ako pozovete odmah reći ću vam i kakve veze ima Evropska unija sa njima i oni sa njom.

Željko i Nikola su, već pet godina, energetski menadžeri opštine Vrbas. Planina u koju su se zagledali je planina računa za energiju i energente, planina potrošenih kilovat časova, emitovanih tona ugljen dioksida i drugih štetnih materija. Gledali su u nju od početka svog rada u, sada blaženopočivšoj, Direkciji za izgradnju opštine Vrbas. Predstavljanje svog dosadašnjeg rada počinju pričom o putu preko planine i principu da početke ne treba odlagati, već da treba krenuti sa postojećim resursima.

A počeli su put sa obrazovanjem, znanjem, etikom, vrućim srcem, odlukom da ne odustanu, platom lokalnih službenika, Strategijom razvoja opštine sa ugrađenom energetskom efikasnošću kao prioritetom, radnim vremenom, mnogobrojnim drugim dužnostima na poslu, slobodnim vremenom, voljom da uče, svešću o neophodnosti uspostavljanja partnerstava, porodicom, plivanjem, futsalom ( Samo da znate “Leteći Holanđanin” od jeseni ponovo u Prvoj futsal ligi Srbije!). I dozvolom za svoje planinarenje. Zajedno sa svojim kolegama iz Kule 2011. su pomislili da bi bilo dobro da konkurišu za sredstva koja Evropska unija stavlja na raspolaganje lokalnim samoupravama. Isto su izgleda pomislili i u Stalnoj konferenciji gradova i opština kojoj su kroz program Exchange 3 bila poverena ta sredstva, te su ih oni dodelili opštinama Kula i Vrbas[1]. Kroz program je započeto službeno uobličavanje sistema energetskog menadžmenta u Vrbasu a u ruke Mandušića Vuka stavljena je jedna korisna alatka- Informacioni sistem za energetski menadžment (ISEM). Pre pet godina. Pet. Šezdeset meseci, preko 1800 dana, 80 zgrada i stotine stubova unazad. Tada je osnovana i Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas[2] (Kancelarija). Nastavljeno je obilaženje javnih zgrada, premeravanje objekata, brojanje radijatora, sijalica, stubova za javnu rasvetu. Analiziranje računa, rađanje i uobličavanje ideja. I sprovođenje, kada god se ima. I usavršavanje. I usavršavanje. I usavršavanje.

su održani izbori u opštini Vrbas. Deo opozicije je postao vlast, deo vlasti, je postao opozicija, deo vlasti je ostao vlast a deo opozicije opozicija. Znate već.

“Dobro razumeli smo, stvar je propala i momci su u Kanadi, USA, Nemačkoj, Meksiku, šta ja znam već…”

Ne znate vi Vrbas dragi čitaoče! Lepo mesto u Vojvodini. Preko 20 različitih nacionalnosti, bogomolje različitih vera… Treba da odete da pogledate, ja sam čak i suprugu tamo našao! Elem, stvar nije propala.

Znam šta je još prethodilo nepropadanju stvari. U 2011. godini Evropska unija je još jednom pohodila Vrbas i Kulu jer je bila istog mišljenja kao i koalicija nevladinih organizacija i opština Vrbas i Kula[3]. EU je dodelila sredstva i počela je izrada Strategije i akcionog plana za energetski razvoj opštine Vrbas[4]. Strategija je pripremljena po modelu koji je preporučila organizacija “Povelja gradonačelnika”[5] koju snažno podržava EU, uz potpuno učešće javnosti i, pazite sada ovo, svih političkih činilaca, pozicije i opozicije, od samog početka. Belog papira takoreći. Tako je Evropska unija u Vrbas dovela Marka, Đorđa, Bojana, Iva, Natašu, Zvezdana. I čika Radeta. Za sto su seli zaista mnogobrojni vredni političari, građani i privrednici iz opštine. Strategija i Akcioni plan su pripremljeni i usvojeni jednoglasno od strane Skupštine Opštine Vrbas. Vrbas je zaokružio potpuno lokalno vlasništvo nad strateškim planiranjem u ovoj oblasti.

Vlasnici nisu dozvolili da im imovina propadne zato što su promenili raspored sedenja u skupštinskim klupama 2013. godine. Energetski menadžment je čak i ubrzao svoj rast. Skupština opštine donosi “Odluku o energetskoj efikasnosti” kojom se sprečava da u procesu odlučivanja o kapitalnim ulaganjima bude preskočeno pitanje energetske efikasnosti i kojom se ovlašćuje Kancelarija da o tome brine. I kojom se propisuju standardi koji moraju da važe u javnim objektima. U svetu energetskih politika to je baš moćna alatka. ISEM raste, pokriva 80 javnih zgrada, sistem vodonsbadevanja svaki stub i svaku svetiljku u sistemu javne rasvete, daljinsko grejanje. Podaci o potrošnji za sve javne objekte su u ISEMu za period od 2009. godine. Obučavaju se korisnici javnih objekata. I usavršavanje. I usavršavanje. Uspostavljanje partnerstava. Direkcija se sertifukuje za standard upravljanja energijom ISO 50001. Uvodi se efikasnija javna rasveta u deo sistema. Rekonstruišu se javni objekti, uvode se jeftine mere smanjenja potrošnje i smanjenja troškova. Interesuju se građani. Objavljuje se prvi tender za javno-privatno partnerstvo u Republici Srbiji u oblasti javne rasvete. Akcioni planovi se donose za 2013, godinu, 2014, 2015 i podnose se izveštaji o sprovođenju skupštini lokalne samouprave. Obezbeđena je donacija od preko million švajcarskih franaka za rekonsktrukciju javnih zgrada.[6] Lokalna samouprava značajno ulaže u opremu. Prema preliminarnoj proceni potrošnja u 2015. je već za oko 17% manja u odnosu na onu iz 2010. dok je smanjenje troškova u stalnim cenama i mnogo veće jer su mnoge mere smanjile troškove bez smanjene potrošnje. A tek se očekuju efekti velike donacije.

“Ok razumeli smo. Za njih je znači čula cela Srbija”

Dragi čitaoče izgleda da nije. Evaluator međunarodne pomoći Republici Srbiji je čuo, pogledao i pohvalio: „…Neki od ovih projekata imaju širu vrednost jer mogu da prikažu nove pristupe, kao što su aktivnosti na unapređenju energetskog menadžmenta, usaglašavanja sa predstojećom zakonskom regulativom i smanjenju troškova, preuzete u Kuli i Vrbasu. Međutim ove lokalizovane inovacije se retko promovišu na sistematskoj osnovi, širom zemlje, mogućim drugim korisnicima”[7]. Nepoznati autor međutim nije čuo. On, tj Nepoznati autor, piše projekat. U približno isto vreme kada i Evaluator (nije da se zove tako ali mi se dopada da ima veliko slovo) evaluaciju. Traži novčanu potporu za uspostavljanje sistema lokalnog energetskog menadžmenta u Republici Srbiji. Od jednog globalnog fonda. Iz kvote koja pripada Republici Srbiji. Piše on ‘vako:”… početnom analizom je ustanovljeno da je ovo oblast u kojoj postoji praznina jer drugi donatori ciljaju privatni sektor ili javni sektor na nacionalnom nivou isključivo”. Eto ti ga sad. Nema Evropske unije. Nema preporuke Evaluatora da se sistematski promoviše na nivou cele zemlje postojeće iskustvo iz Vrbasa i Kule. Nema Nikole, nema Željka. Dva puta ništa je ništa. Matematika je jasna. Kaže Nepoznati, u naše ime, praznina.

“Dobro ajde. Nego gde su sada momci? Da nisu uzleteli u nebo?“

Nisu, mada ih u Vrbasu ponekad zovu Ćirilo i Metodije. Eno ih uče, spremaju se da polažu ispit da postanu energetski menadžeri.

“Ha,ha,ha,ha! A,ha,ha,ha,ha! Šalite se? Mislim, obrnuli su igricu. Sa sve Cukahara saskokom. Hteli ste da kažete da im je država poverila da podučavaju druge da postanu energetski menadžeri?”

‘Teo sam. Ali nije lepo lagati. Baš sam žarko želeo da to mogu da kažem Zajedno sa Mirkom, Miletom, Damjanom, Jasminkom, Aleksandrom i drugima sam mnogo puta to predlagao i podsticao. Kada naiđemo na entuzijastu to nam i uspe. Ljudi dolaze i sami. Međutim, dugogodišnji energetski menadžeri opštine Vrbas uprkos zadovoljstvu klijenta, uprkos 80 energetskih pregleda, energetskim pasošima, prežvakanom sistemu javne rasvete, korišćenju i programiranju informacionog sistema energetskog menadžmenta, obezbeđivanju milionskih donacija, uspostavljanju ISO 50001 standarda, oceni “napredan” u preliminarnoj proceni za Evropsku energetsku nagradu[8], preporuci evaluatora međunarodne pomoći Republici Srbiji, ne mogu da zakonski obavljaju posao energetskog menadžera. Dok im ne lupe pečat. Valjda u stražnjicu, mada možda i nije, ne znam šta kaže pravilnik.

Propisi su propisi. Redovna kontrola karata svakih 15 kilometara. Znam reći ćete mi, kad nema dve polovine onda nema ničega, Vrbas nije ni postojao. Znam o čemu govorim.[9]

Ovo nije priča o Nikoli i Željku. Ni njihovim koleginicama Sanji i Višnji. Ni o Goranu ni o Milanu i njihovoj političkoj i svakoj drugoj podršci. Ni o desetinama saradnika. Ni o predsednicima opštine Vrbas, njihovim zamenicima i članovima veća koji su podržavali i podržavaju rast upravljanja energijom u Vrbasu. Iako bi mogla da bude i o njima.

Ovo je priča o uspehu. Našem. I evropskom. Koji traje pet godina. Koji međutim nije potpun. A može da bude.

Potrebno je da Vlada iz Beograda dođe do Nikole i Željka u Vrbas. I pusti ih u Vranje, Pirot, Kikindu, Krupanj, Mionicu, Valjevo, Kraljevo. Širom zemlje, baš kao što Evaluator kaže. Sa sve pečatom ako baš mora. Sistemski, kao što Evaluator kaže. Naravno ne samo njih i možda ne uopšte njih. Planski, promišljeno i organizovano potrebno je stečene resurse upotrebiti širom Srbije, na isti ili bolji način nego u Vrbasu sa težnjom da se planina računa za energiju i energente, planina potrošenih kilovat časova, emitovanih tona ugljen dioksida i drugih štetnih materija smanji za puno više od zakonom propisanih 1% godišnje. Jer smo tako u mogućnosti.

Poštovani čitaoče, učite i čitajte o energiji. To je patriotski. I evropski. Budite kao Željko i Nikola. I to je patriotski i evropski.

Preko svake planine postoji put, poštovani čitaoče, a njime pođite sa onim što imate. I usavršavajte se. I to je patriotski. I evropski.

[divider] – [/divider]

Aleksandar Macura, proučava pitanja energetske politike preko 13 godina, i ponekad predlaže moguće promene. Bio je menadžer programa za energetiku i zaštitu životne sredine u Programu UN za razvoj u Srbiji i samostalni konsultant za energetiku. Od januara 2015. je osnivač i predsednik Upravnog odbora RES Fondacije. Član je Tima Evropa zadužen za pitanja energetike.