Šta znamo o klimi i kako se ona menja? Kroz „Kratak vodič kroz klimatske promene” provešće nas dr Vladimir Đurđević, sa grupe za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu u okviru predavanja koje zajednički organizuju EU info kutak Niš i Centar za promociju nauke Beograd. Šta se dešava sa klimom na Zemlji i zašto? Kako će klimatske promene uticati na nas? Ovo su neka od pitanja o kojima ćemo razgovarati tokom predavanja koje se održava u sredu, 14. decembra od 17h u prostorijama EU info kutka Niš (ul. Vožda Karađorđa 5).
Ono što danas znamo, više nego dobro, jeste da se klima nedvosmisleno i ubrzano menja i razlog tome su ljudi. Globalno društvo ušlo je u rizičnu interakciju sa klimatskim sistemom na globalnom nivou. Zbog ovoga, planeta postaje sve toplija, brzinom koja je i njoj i nama sasvim nepoznata. Ova ubrzana promena ka toplijem svetu, sa sobom nosi i sve češću pojavu ekstrema, koji ovu planetu čine sve više negostoljubivim mestom za prirodu i ljude na njoj. Rekordno visoke temperature, toplotni talasi, ekstremne kiše, razorne poplave i oluje, sve manje leda, sve toplija i kiselija mora i okeani, sve viši nivo okeana, suše, požari, sve češće otežana proizvodnja hrane, sve više stradalih ljudi i narušenih prirodnih ekosistema. Zašto je do danas globalno društvo uradilo veoma malo da ovaj problem bude rešen, i koje su nam preostale opcije za budućnost.
Predavanje „Kratak vodič kroz klimatske promene“ održava se kao deo serije “zelenih” predavanja pod nazivom “Zeleni kutak znanja” koje EU info kutak Niš organizuje u novom ciklusu u saradnji Centrom za promociju nauke iz Beograda, a sa namerom da pokrene diskusiju o značajnim zelenim temama, klimatskim i ekološkim izazovima sa kojima se susrećemo. Uviđajući neophodnost da svi promenimo svoj odnos prema okruženju i osvestimo svoju ulogu u usporavanju klimatskih promena na planeti, zajedno sa eminentnim profesorima i predavačima obrađujemo značajne teme kako bismo građanima ponudili primenljiva naučna saznanja za brigu o životnoj sredini.
Prisustvo predavanju je besplatno, potrebno je da svi zainteresovani popune prijavni formular, najkasnije do 13. decembra u 17 sati ili do popunjavanja kapaciteta.
Biografija predavača: Vladimir Đurđević je redovni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu. Bio je gostujući istraživač u NCEP/NOAA (US), CMCC (IT), IST (PT) i ICoD (MT). Učestvovao je u mnogim projektima finansiranih iz fondova MPNTR, EU-H2020, EU-FP, IPA, JRC, IOC-UNESCO, GEF i GCF. Dao je doprinos izradi nacionalnih izveštaja o klimi (UNFCCC) za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Brazil. Dobitnik je nagrade Fonda Borivoje Dobrilović Svetske meteorološke organizacije, Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za najproduktivnijeg istraživača i nagrade “Konstantin Jireček Medal”. Pored akademske karijere održao je i niz javnih predavanja o klimatskim promenama. Aktivno zagovara transformaciju ka ugljenično neutralnom društvu. Jedan je od osnivača platforme “Green art incubator”.
O CENTRU ZA PROMOCIJU NAUKE
Centar za promociju nauke (CPN) je javna institucija koja se bavi promocijom i popularizacijom nauke i tehnologije. Misija CPN-a je da premosti jaz između nauke i društva okupljajući relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija, a jedan od važnih ciljeva jeste širenje naučne pismenosti u najširim slojevima društva. Centar organizuje veliki broj izložbi, predavanja, panel-diskusija i drugih interaktivnih događaja na različite teme i namenjenih svim uzrastima.
Centar za promociju nauke je jedan od partnera na projektu TeRRIFICA podržanog u okviru Horizon Europe Programa 2020, a koji se implemetira u šest pilot-regiona (Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Belorusiji i Srbiji). U izabranim pilot-oblastima primenjivani su različiti pristupi ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene, a građani su angažovani da daju svoj doprinos – predloge i moguća rešenja – u lokalnom kontekstu. U Beogradu, građani su imali priliku da na interaktivnoj mapi (http://belgrade.terrifica.eu/) obeleže mesta u gradu na kojima ih vrućina najviše pogađa.
Građani tako postaju deo ogromne istraživačke mreže, daju doprinos nauci i postaju i sami naučni istraživači. Za potrebe ove akcije osmišljena je i pokretna mini meteorološka stanica, mobilna stanica za mapiranje.
