Očekivani životni vek ljudi u Srbiji pre više od trideset godina, bio je 72,2 godine, dok je ta brojka danas veća; prema podacima iz 2021, životni vek građana Srbije sada je 76 godina. To ukazuje da je zdravlje ljudi sve bolje, ali ipak nisamo blizu narodima u regionu. Primera radi, životni vek Slovenaca je 81-82 godine, a Hrvata 79-80.

„Što je bogatija zemlja, bolje je zdravlje, bolji su sistemi, ljudi su obrazovaniji, bolje se hrane… Činjenica je da kada usvojite neke standarde, lepše se živi, to su egzaktni podaci“, kaže doktorka Maja Vučković-Krčmar, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Doktorka je bila jedna od govornika panela „Doživeti stotu – zdrav život u Srbiji i EU“, uz dr Dušana Vešovića, profesora i autora knjige „Formula zdravlja“, kao i Pavla Zelića, magistra farmacije, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Panel „Doživeti stotu“, koji je organizovala EU info mreža povodom Svetskog dana zdravlja, možete u celosti pogledati na Youtube kanalu EU u Srbiji, a evo kakve su još savete za zdrav život uputili stručnjaci.

Jednom kada shvatite kako možete dobro da se osećate, nikad se nećete vratitii u prethodno stanje – poručio je dr Vešović. Životne navike su izuzetno važno pitanje, smatra on.

„Formula zdravlja predstavlja skup stvari koje čovek treba da radi svakodnevno, da bi dostigao dobro zdravlje, ili ga unapredio. Organizam voli rituale u toku dana, recimo kada u isto vreme idemo na spavanje. Zdravstveno stanje zavisi od nas, mi treba da se bavimo  sobom“, kaže doktor i daje konkretnu formulu: za dobor zdravlje potrebno je dnevno piti 30 mililitara vode po kilogramu, i još dodatnih pola litre. Ukoliko se bavite sportom, ili su velike vrućine, potrebno je piti i više vode.

Pavle Zelić je istakao važnost dobre informisanosti u službi zdravlja. Konkretno, osvrnuo se na infodemiju u kontekstu vakcina. Dečja paraliza, bolest koja je bila iskorenjena, vraća se na velika vrata usled odbijanja roditelja da vakcinišu decu.

„Sajt Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), ’Batuta’, Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; ja često koristim i sajt Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Evropske agencije za lekove – postoji masa relevantnih izvora, koji mogu mnogo da pruže“, kaže Zelić i dodaje, da su uprkos sumnjama pojedinaca, sve ove institucije veoma transparentne.

Ipak, valjalo bi da se sve one obraćaju i preko društvenih mreža, kako ljudi ne bi birali opskurne izvore informacija.

Zelić je govorio i o falsifikovanju lekova. Taj trend je svojevremeno bio „rezervisan“ za lekove koji utiču na životni stil, dakle lekovi za mršavljenje, potenciju, dok se sada falsifikuju lekovi za životno ugrožavajuća stanja – teške vrste kancera, imunološka oboljenja…

„Zločinci koji se bave ovim, učiniće sve kako bi zaradili. Svaki drugi lek koji se prodaje preko interneta jeste falsifikovan, što znači da izostaje terapisjki efekat.“

Imajući u vidu da su mlade osobe najčešće podložne ovakvim prevarama, ALIMS je objavio strip, koji im bolje objašnjava važnost ovog problema.

Jedna od važnih tema bila je pandemija kovida i neodlučnost građana Srbije da se vakcinišu. Važno je da ljudi shvate da se radi za njihovo dobro, a ne protiv njih, kaže dr Maja Vučković-Krčmar.

Ona je podsetila na podršku koju je Srbija dobila od EU u jeku pandemije korona virusa, ali i na druge uspešne projekte:

„Agencija za lekove najbolji je primer toga što je EU uradila u Srbiji, i jako sam ponosna na nju.“

Međutim, ukazala je i da u Srbiji ne postoji dovoljna svest o važnosti transplantacije organa, te je to jedan od projekata, kojima se EU bavi. Konkretno, Evropska unija nedavno je donirala Srbiji milion i po evra, od kojih je nabavljena oprema za transfuziju krvi i transplantaciju, što uključuje i specijalizovana vozila za transfuziju.

„Mislim da smo do sada učinili puno. Trenutno radimo na projektu vrednom 12 miliona evra, iz pomoć kog će se tri velike laboratorije, u Nišu, Kragujevcu i Beogradu, opremiti i dići na viši nivo. Radiće se i na digitalizaciji zdravstvenog sistema u potpunosti“, zaključuje doktorka.

Više o pomoći zdravlju građana Srbije, koju više od dve decenije pruža Evropska unija, možete pročitati OVDE.