Blog visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja
Između 6. i 9. juna evropski birači biraće sledeći Evropski parlament. Moramo da zaštitimo naše demokratske procese od stranog uplitanja i manipulacije informacijama. Ovakvi pokušaji su u poslednje vreme postali brojni, posebno iz Putinove Rusije. Međutim, postavili smo alate za njihovo otkrivanje i suzbijanje kako bismo očuvali integritet našeg informacionog prostora.
Sledeći evropski izbori predstavljaće odlučujući trenutak za našu zajedničku budućnost. To je kritična prilika za evropske građane da razgovaraju posebno o neodložnim pitanjima spoljne i bezbednosne politike i definišu buduću globalnu ulogu koju žele za Evropu. To je težak zadatak jer EU treba u isto vreme da prevaziđe mnoge geopolitičke, klimatske, ekonomske i demokratske izazove. Evropljani, svi mi, treba da imamo osećaj hitnosti koji je potreban da bismo bili na visini zadatka.
„Moramo da zaštitimo ovaj izborni proces i šire evropsku javnu debatu od zlonamernih stranih aktera, koji žele da Evropa propadne.“
Da bismo postigli ovaj cilj, treba da zaštitimo ovaj izborni proces i šire evropsku javnu debatu od zlonamernih stranih aktera, koji žele da Evropa propadne. Ovo je bezbednosni izazov sa kojim se moramo ozbiljno pozabaviti. Kredibilni izbori su u srcu demokratskih društava. Svi evropski građani treba da imaju mogućnost da koriste ovo pravo bez stranog mešanja i manipulacije.
Porast manipulacija informacijama
Nakon pokretanja ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, zlonamerni strani akteri, posebno Putinova Rusija, dodatno su pojačali svoje već postojeće operacije manipulacije informacijama širom Evrope i šire. Ove operacije su deo šireg skupa hibridnih i sajber napada koje strane države, a posebno Rusija, primenjuju protiv nas i naših partnera.
Ruska manipulacija informacijama iskoristila je povećanu propustljivost društvenih medija i jeftine operacije potpomognute veštačkom inteligencijom. Lažni bot nalozi povećavaju obmanjujući sadržaj i manipulišu algoritmima. Bolji mašinski prevodi omogućavaju veći obim i produkciju na više jezika. Rusija posebno razvija tzv. „ Doppelganger“ (dvojnik)–veb-sajtove ili onlajn profile koji se pretvaraju da su autentični mediji, ali su u stvari lažni sajtovi koji pokušavaju da namame ljude da veruju da vide sadržaj od uglednih novinara ili političara.
Kada propagandisti osmišljavaju svoje kampanje, oni imaju tendenciju da se bave već postojećim političkim temama koje su aktuelne. Dodajte tvrdnje o skandalima ili emocionalni sadržaj i ove kampanje mogu brzo i široko da putuju po onlajn svetu. Neproverene platforme društvenih medija nude ruskim i pro-kremaljskim operaterima jeftine i brze alate da dopru do zajednica koje se inače ne bi nužno prilagodile prokremaljskim glasovima. Prokremaljske platforme ne samo da pokušavaju da zagade informaciono okruženje unutar Evropske unije, već i da ukaljaju ugled EU širom Bliskog istoka, Zapadnog Balkana, Afrike, Latinske Amerike i Azije. Sve ovo na više od 20 jezika.
„Prokremaljske platforme ne samo da pokušavaju da zagade informaciono okruženje unutar EU, već i da ukaljaju njen ugled širom sveta.“
Botovi i druge neautentične taktike promovišu diskreditujuće kampanje protiv evropskih političkih lidera koji kritikuju Putinovu Rusiju kako bi manipulisali algoritmima i naterali ih da skoče na vrh naših vesti. Sa drugim nacionalnim liderima EU i država članica, ja sam redovna meta napada Kremlja. Krivi smo za svakakva zla. Francuski predsednik Makron je nedavno bio posebno na udaru niza lažnih i vulgarnih napada. Španski premijer Sančez takođe. Istaknuti primer dvostrukog napada nedavno je pogodio moju koleginicu, nemačku ministarku spoljnih poslova Berbok, ali su nemačke vlasti preduzele brze korake da se tome suprotstave.
Ove operacije manipulacije informacijama nisu samo na internetu, već se odvijaju i u stvarnom životu. Od početka godine, francuske vlasti sumnjaju da su ruske službe dva puta nastojale da pojačaju polarizaciju i šire mržnju u Francuskoj organizovanjem antisemitskih akcija u Parizu, slikajući Davidove zvezde na zidovima pojedinih zgrada i crvene ruke na memorijalnom centru Šoa.
Ozbiljna bezbednosna pretnja
Ove zlonamerne aktivnosti predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Zbog toga je pre dve godine Strateški kompas, strategija bezbednosti i odbrane EU, stavio borbu protiv stranog mešanja i manipulacije informacijama (FIMI) kao jedan od svojih glavnih ciljeva.
Kampanje koje sponzoriše ruska država da preplave informativni prostor EU obmanjujućim sadržajem predstavljaju pretnju načinu na koji smo navikli da vodimo naše demokratske debate, posebno u vreme izbora. Da bismo odgovorili na ovaj izazov, potrebno je da ulažemo u četiri oblasti: svest o situaciji, otpornost društva, instrumente spoljne politike i regulatorne instrumenti.
Širom EU, države članice su uspostavile neophodne sisteme i resurse za sprovođenje evropskih izbora u potpunosti. Iako ne treba da ih se plašimo, moramo biti svesni zlih namera ovih stranih državnih aktera. Izlaganje činjenica građanima je najbolji instrument za suzbijanje svih vrsta obmana i zavera. Razotkrivajući zlonamerne taktike, tehnike i procedure naših protivnika, ograničavamo uticaj ovih napada na naše demokratsko donošenje odluka.
„Izlaganje činjenica građanima je najbolji instrument za suzbijanje svih vrsta obmana i zavera i ograničavanje njihovog uticaja.“
Tokom poslednjih godina, EU je uspostavila mere i sisteme za otkrivanje i reagovanje na strano zlonamerno mešanje, dezinformacije, sajber napade i krađu podataka. Pojačali smo našu već blisku saradnju između institucija EU i država članica kako bismo bili spremni za kolektivni odgovor, ako bude trebalo. Takođe radimo zajedno sa G7 i njenim mehanizmom za brzo reagovanje, kako bismo ojačali našu kolektivnu odbranu i arsenal za reagovanje.
Redovno radimo sa akademskim krugovima, organizacijama civilnog društva i novinarskim zajednicama, tehnološkim kompanijama i platformama u EU i šire kako bismo bolje razumeli i borili se protiv manipulacije stranim informacijama i mešanja. Svoj rad činimo dostupnim javnosti, posebno putem platforme EuvsDisinfo, koja, između ostalog, ima najveću svetsku javno dostupnu bazu podataka o slučajevima prokremaljskih dezinformacija.
U oblasti regulative, uvek moramo da očuvamo delikatnu ravnotežu između slobode govora i borbe protiv dezinformacija. Našoj demokratiji je posebno potrebno budno oko slobodne i nezavisne štampe. Nedavno usvojeni Akt o digitalnim uslugama EU (DSA) daje nam nove i sprovodive mogućnosti da se bavimo platformama društvenih medija kako bismo osigurali odgovornost i transparentnost, uz očuvanje slobode govora. Ovo je ključni element u našem alatu, čak i ako su nam potrebni i drugi.
Takođe lična odgovornost
Međutim, takođe je lična odgovornost svakog od nas da pomognemo u borbi protiv manipulacija informacijama od strane stranih aktera. Kao korisnici vesti, trebalo bi da pravimo redovne pauze kako bismo izvršili malu ‘proveru razuma’ našeg informacionog konzumiranja. Kao i naša potrošačka ishrana, da li je dovoljno raznolika i zdrava? Da li je proveravaju, uređuju i izdaju renomirani izdavači, koji poštuju profesionalne standarde i mogu li biti odgovorni? Kao što ne treba da živimo samo na brzoj hrani, tako i naša „informaciona ishrana“ treba da bude izgrađena na kvalitetnom i renomiranom sadržaju.
Konačno, vreme za glasanje za evropske izbore se bliži. Želeo bih da iskoristim priliku ovog blog posta da ohrabrim sve građane EU, u EU i van nje, da izađu i glasaju. Sam čin izlaska i glasanja je važan korak u odbrani naših demokratija od autoritarnih i imperijalističkih sila. Ako sami ne odlučite, drugi će to učiniti umesto vas.
