U srcu jugoistočnog Srema, između reke Save i slikovitih sela poput Kupinova i Obreža, na oko 10.000 hektara, prostire se pravi dragulj prirode – Obedska Bara. Ova močvarno-šumska oaza, koja zauzima preko 9.800 hektara, dom je za 91 vrstu ptica, dok je privremeno stanište za još 128 vrsta koje prolaze kroz ovu oblast tokom sezonskih migracija. Ovaj specijalni rezervat prirode jedno je od najstarijih zaštićenih područja u Srbiji i nudi bogatstvo različitih staništa, uključujući močvare, vlažne livade i stoletne šume hrasta lužnjaka.
Obedska Bara je jedno od najvažnijih staništa ptica u Srbiji i s pravom je zovu „raj za ptice močvarice“. Prosečna dubina vode od 2,5 metara stvara stabilno stanište za mnoge vrste ptica, dok raznovrsna flora i fauna obezbeđuju obilje hrane, čineći ovo područje idealnim za ishranu i gnežđenje vrsta poput belih i crnih roda, čaplji, orlova i sokolova. Ptice se ovde hrane bogatim zalihama riba, vodozemaca i sitnih sisara, što im omogućava da opstanu i razvijaju se. Tokom proleća i jeseni, kada ptice selice prolaze kroz ovo područje, Obedska Bara postaje ključna tačka za odmor i obnovu snage pre nastavka njihovog migracionog puta ka jugu.
Međutim, ovaj ptičji raj suočava se sa ozbiljnim ekološkim izazovima. Jedan od njih je izazvan eutrofikacijom, procesom koji u vodenim ekosistemima dovodi do nagomilavanja hranljivih materija poput azota i fosfora, zbog čega alge nekontrolisano rastu i troše kiseonik, što ugrožava druge biljke i životinje. Osim toga, iznenadne poplave i druge promene u vodnom režimu dodatno narušavaju ravnotežu ovog područja.
Dodatno, na mestu nekadašnjih vlažnih livada, prirodnih staništa za mnoge vrste, danas se za industrijske i komercijalne potrebe uzgajaju klonske topole, monokulturni zasadi koji ne pružaju istu vrstu staništa kao autohtone vrste drveća, što negativno utiče na biodiverzitet ovog područja. Tome doprinosi i izostanak obnavljanja iščezlih hrastovih šuma.
Kako bi se odgovorilo na ove izazove, decenijama unazad sprovode se aktivne mere zaštite, u saradnji nadležnih organa, lokalne zajednice i stručnjaka.
Zahvaljujući intervencijama poput obnove vlažnih livada, kontrole poplava i sadnje autohtonih vrsta drveća, bara doživljava svojevrsni preporod. Tako su se legendarni crni ibis i čaplja kašikara, nakon decenija odsustva, vratili u svoje prirodno stanište. Takođe, nakon više od 160 godina, čaplja govedarka je ponovo viđena pod srpskim nebom.
Među naporima da se revitalizuje Obedska bara je i inovativno rešenje koje se sprovodi uz podršku Evropske unije, u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ono se odnosi na uzgajanje i korišćenje vodenih bivola za ispašu na 25 hektara vlažnih livada, bara i ivica šuma u ovom području. Ovim rešenjem, zasnovanim na prirodi, ukloniće se invazivne biljne vrste i stvoriti otvorene vodene površine koji će omogućiti veće prisustvo i gneždenje ptica na Bari.
Inicijative poput ovih ulivaju nadu u oporavak i očuvanje ovog autentičnog prirodnog rezervata, kao i njegovog statusa „raja za ptice“ i čuvara prirodne ravnoteže i bogatstva biodiverziteta u Srbiji.
Kampanja „Ovo nije samo bara“ se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
