Povodom Dana Evrope, nastavlja se serija podkasta na teme koje su ključne mladima, a ovaj put su o ekološkim pitanjima razgovarali Nikola Blagojević iz Pokreta Gorana Vojvodine i Igor Jezdimirović, inženjer zaštite životne sredine.

EU info kutak u Novom Sadu, u saradnji sa NDNV-om i podkastom Reaguj! ovom prilikom želeo je da ukaže na to čime su mladi nezadovoljni kada je u pitanju ekologija, kakvo je stanje na polju zaštite životne sredine u Srbiji i kako mladi štite životnu sredinu.

Pitanje zaštite životne sredine i klimatskih promena je kompleksno i tiče se potpune promene u fukcionisanju privrede i ekonomije u Evropi i svetu uopšte. Antoan Avinjon, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji zadužen za ekologiju, navodi da je što se tiče zakonskog okvira Srbija usvojila potrebne deklaracije kako bi zatvorila poglavlje 27 u procesu pristupanja EU, ali da ima još dosta posla.

„Srbija je nedavno donela novi Zakon o klimatskim promenama, prvi takav zakon na ovim prostorima, a novembra prošle godine potpisala je i Sofijsku deklaraciju koja se odnosi na EU zelenu agendu za Zapadni Balkan. To je pozitivan napredak, ali potrebno je više inspektora i onih koji će brinuti o problemima okoline, mnogo više ulaganja u povećanje kapaciteta kako bi se osiguralo da će Srbija preći sa fosilnih goriva na zelenu enegriju“, izjavio je Avinjon.

Ono što svako od nas može da uradi to su neke male stvari. Mladi najčešće navode upravo te stvari kao nešto što oni čine kako bi zaštitili svoju okolinu – ne bacati smeće van kante, reciklirati, voziti bicikl ili voditi računa kako koristimo električnu energiju i trošimo vodu.

Zbog prirode svog posla Nikola Blagojević iz Pokreta Gorana Vojvodine stalno je u kontaktu sa mladima i kaže da su generalno slabo informisani o ovim problemima i da za to nemaju ni mnogo mogućnosti.

„Postoji velika sumnja u klimatske promene kao da je to nešto podmetnuto, kao što kod mladih postoji sumnja u vakcinaciju. To je neki nadproblem u Srbiji – geleralno poverenje ne postoji, u institucije u struku. Čak i u samom komšiluku čim neko inicira neku akciju, već se pitamo da li on to radi zbog sebe ili iz čistog altruizma“, ističe Nikola.

S druge strane Igor Jezdimirović tvrdi da je ključni problem u nefunkcionisanju sistema.

„Imamo situaciju da se ljudi i pored jakih dokaza i snimaka o ugrožavanju životne sredine samo zgražavaju i komentarišu podruštvenim mrežama. Nema nikakvih posledica za loše ponašanje, a vrlo često ni nagrada za dobro. Kako god da se ponašate kolektivna svest je nedovoljna, a to će uvek biti tako jer sistem zaštite životne sredine, klimatskih promena i cirkularne ekonomije još uvek nije dovoljno uključen u naše formalno obrazovanje, a nemamo ni dobre primere u medijima“, objašnjava Jezdimirović.

Ipak svest o važnosti zaštite naše planete polako se podiže. Sve je više aktivističkih grupa i pojedinaca koji se bore za očuvanje prirode, pogotovo zelenih površina u urbanim sredinama i očuvanjue naših prirodnih resursa. Evropska komisija u tom cilju svake godine obeležava Evropsku nedelju mobilnosti kako bi se promovisala važnost pristupačnosti prevoza bez emisija i inkluzivni okvir koji uključuje sve građane. Ovo je jedan mali deo ambicioznog cilja Evropske komisije da Evropa postane ugljenično neutralan kontinent do 2050. godine – odnosno da emituje onoliko ugljen dioksida koliko priroda može da apsorbuje, uklanjajući tako jedan od glavnih faktora klimatskih promena.