Da li ima dovoljno poslovnih prilika za mlade? Koje grupe su najčešće diskriminisane? Sa kojim pitanjima se mladi susreću na razgovorima za posao? Ovo su neki su od problema o kojima su diskutovale Olivera Pavlović, iz Centra za omladinski rad iz Novog Sada i Jelena Božić, novinarka i članica Saveta za mlade, tokom poslednjeg od tri podkasta Reaguj! koje je podržao EU info kutak u Novom Sadu.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji je tokom prošle godine više od 100 hiljada mladih bilo nezaposleno. To znači da jednu petinu nezaposlenih u zemlji čine osobe od 15 do 30 godina. O razmerama ovog problema svedoče i rezultati Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih iz 2020. godine koji je izradila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje.

Jedan od glavnih problema sa kojim se mladi danas susreću pri zapošljavju jeste nedovoljno iskustvo u poslu, zbog čega poslodavci često ne žele da im pruže priliku, s druge strane volonterski rad koji se često ne uzima u obzir, a gotovo nikada nije ni plaćen.

“Mislim da je najveći problem što kod nas u ponudi ima jako malo poslova koji ne zahtevaju prethodno iskustvo. Takođe, problem je u motivaciji mladih. Oni stariji, viši na lestvici trebalo bi mladima da pomognu da i oni napreduju na toj lestvici. Nije problem to što mladi možda ne znaju dovoljno nego što se osećaju da nemaju prilike da steknu više iskustva”, objašnjava Olivera.

Jelena Božić kaže da problem leži i u tome što veliki broj preduzeća zapošljava ljude bez obzira na kvalifikacije.

“Obrazovni sistem nije usklađen s tržištem rada. Tako dosta mladih završava fakultete koji su u nekom trenutku bili aktuelni za ono što će ih čekati kada završe i uđu na tržište rada, a onda u realnosti ne bude potražnje za tim poslom. Takođe, dešava se i to da mladi usred drugih obaveza ne mogu da volontiraju u isto vreme kada studiraju i zbog toga sa svojih smerova izlaze sa minimumom praktičnih znanja”, objašnjava Božić.

Kada govorimo o mladima sa posebnim porebama diskriminacija je još izraženija. Kako kaže Jelena Božić, dogod nam ne bude čudno da na nekom random mestu vidimo osobu sa posebnim potrebama, do tada ne možemo govoriti o bilo kakvoj ravnopravnosti. Ona dodaje i to da je za pronalaženje pravog posla takođe važno da mladi slušaju svoje potrebe i svoja interesovanja.

Problem nezaposlenosti i diskriminacije mladih pri zapošljavanju zahteva sistemska rešenja i poštovanje zakona, za šta se nažalost najčešće bore inicijative nevladinih organizacija.

Podkast Reaguj! deo je aktivnosti Nezavisnog društva novinara Vojvodine.