Iako su planine naša pluća, danas se sve više govori o njihovoj degradaciji, odnosno seči šuma. Sve su češće vesti koje nam javljaju o novim klizištima. Ove planine poslednjih godina trpe veliku degradaciju i sve veću izgradnju turističkih i stambenih objekata, iako su neke od njih i nacionalni parkovi. Iako su ovo sve nacionalni parkovi, oni poslednjih godina trpe veliku degradaciju i sve veću izgradnju turističkih i stambenih objekata.

O tome kako da sačuvamo ova naša globalna pluća razgovarali su, povodom Međunarodnog dana planina, Milica Mišković, stručna saradnica za zaštitu vrsta – IUCN ECARO, Boris Šćekić, direktor nedavno završenog projekta „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ i Radovan Kovač, autor emisije „Izazovi avanturu“, u sklopu vebinara „Planine u Srbiji – lepota vredna čuvanja“ u organizaciji EU info pointa Novi Sad.

Ono što treba najviše da nas brine jeste činjenica da Srbija ima još jako puno nezaštićenih prirodnih dobara, što predstavlja veliku opasnost, rekla je Milica Mišković, IUCN ECARO.

„Srbija je danas na oko 7.5% zaštićene teritorije. To je nedovoljno. Mi idemo ka cilju od 10% ali to je već sada malo, kada uzmemo u obzir globalne inicijative i nove ciljeve koji se postavljaju i koji kažu da do 2030. treba da imamo 30% zaštićene teritorije kako bismo očuvali prirodu dugoročno“, objašnjava Milica Mišković.

Zaštita prirode je suštinska tema za Srbiju kao deo pregovaračkog procesa za pristupanje EU, u vezi sa primenom poglavlja 27 koje je posvećeno zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, a kao jedan od vidova podrške EU Srbiji jeste i EU za Naturu 2000. Tokom ove dve i po goidine projekta u Srbiji je identifikovano 277 potencijalnih lokacija od interesa za zajednicu i 85 posebnih zaštićenih područja.

„Treba napomenuti da većina teritorije u Naturi 2000 u EU je u privatnom vlasništvu. Nisu to područja u javnom vlasništvu koja su potpuno zabranjena za privredne aktivnosti, nego je čitava poenta upravo da je ona dozvoljena, ali usklađena sa konkretnim zahtevima određenog područja“, objašnjava Boris Šćekić, EU za Naturu 2000 u Srbiji, te dodaje da je interes zajednički svakome ko shvata da je dugročno očuvanje prirode dobro i za onoga ko radi bilo šta u toj prirodi, ne postoje sukobljene strane.

Radovan Kovač kao zaljubljenik u prirodu, veruje da se stvari ipak menjaju na bolje i kod nas.

„Nikada neću zaboraviti prizore na Staroj planini, jednoj od prvih planina na koje sam se penjao. Stara planina je naša lepotica. Uvek će biti ljudi koji žele da ugroze naše planine, ali je nas koji želimo da ih čuvamo daleko veći broj“, poručuje Kovač.