Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da izveštaj Evropske komisije o Srbiji potvrdjuje posvećenost Vlade Srbije evropskom putu, da je u ekonomiji ostvaren dobar napredak, ali da pitanje političkog uticaja na pravosudje nije rešeno.

„U pravosuđu je ostvaren određen napredak, ali pitanje političkog uticaja na pravosudje još nije rešeno, a treba da se reši“, rekao je Fabrici na zajedničkoj konferenciji za medije s premijerkom Srbije Anom Brnabić kojoj je prethodno uručio Izveštaj Evropske komisije o Srbiji.

Fonet

On je naveo da je u Izveštaju, koji se odnosi na period od kraja 2016. do početka 2018. godine, konstatovan odredjen napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i pozitivna uloga u regionalnoj saradnji, naročito s Prištinom.

Dodao je da „Srbija mora da uloži napor da se postignuti sporazumi sprovode i da se dogovor s Prištinom pretoči u pravno-obavezujući sporazum“.

Kad je reč o delu izveštaja koji se tiče ekonomskih kriterijuma, ostvaren je dobar napredak, ocenio je Fabrici.

„Snažni rezultati su u oblasti fiskalne politike, Srbija je postigla budžetski suficit. Izvoz je porastao, strane direktne investicije su porasle, poboljšana je i poslovna klima“, naveo je šef Delegacije EU u Srbiji.

Naveo je da su potrebne dalje reforme poreske i javne uprave, reforme na suzbijanju sive ekonomije, ali je „naglasio da je Srbija postigla važne rezultate u ekonomskom domenu“.

Branabić: Izveštaj u najvećem delu odslikava Srbiju

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je zadovoljna izveštajem Evropske komisije, da je pozitivan i da u najvećem delu odslikava Srbiju kakva danas jeste, a svim svojim prednostima i manama, i svim onim što tek treba da se uradi u budućnosti.

Fonet

Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem ona je dodala i da postoje delovi izveštaja sa kojima se ne slaže, te da će se Vlada Srbije boriti da do juna što bolje predstavi sve ono što je uradila, kako bi se omogućilo otvaranje što više poglavlja u pristupnim pregovorima.

Brnabić je, pre svega, istakla oblast vladavine prava u kojoj je, kako ocenjuje, Srbija postigla bolji napredak nego što je konstatovano u izveštaju. Podseća da je predlog ustavnih amandmana usvojen i poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji, kao i da je usvojena tužilačka strategija za ratne zločine, ali da to nije navedeno u izveštaju, jer se dogodilo nakon februara, odnosno nakon kraja izveštajnog perioda.

Premijerka je Evropskoj komisiji zamerila i da ne primenjuje iste standarde u izradi izveštaja, jer je npr. u izveštaju o Kosovu prepoznat napredak Prištine u osnivanju Zajednice srpskih opština, iako je taj korak usledio mesecima nakon kraja izveštajnog perioda, odnosno tek 4. aprila.

“Dok se za Srbiju traži da se zakoni ne samo usvoje, nego i da se implementiraju, do tada je za Prištinu dovoljno da ima iskazanu nameru (da formira ZSO) da bi se to prepoznalo kao napredak”, istakla je Brnabić.

Rekla je i da nije saglasna sa ocenom Evropske komisije da nikakav napredak nije ostvaren u oblasti slobode medija, ističući da i dalje ne razume šta su tačno problemi u toj oblasti, ali da je spremna da i dalje razgovara sa svima onima koji misle da problemi postoje, kako bi se videlo šta može da se uradi povodom toga.

Premijerka Srbije podsetila je i da je u izveštaju konstatovano da je, “bez sumnje”, najveći napredak postignut u ekonomiji, ali ističe da još strukturnih reformi stoji pred Srbijom, i da je to jedan od razloga za postizanje novog aranžmana sa MMF-om.

Takođe je konstatovno da su poboljšani uslovi na tržištui rada, a premijerka je istakla da je cilj Vlade ranije bio da se otvaraju nova radna mesta, dok se sada ide ka cilju da se u perspektivi građanima da izbor tih radnih mesta.

Brnabić je ocenila i da se u oblasti javne uprave ne napreduje dovoljno brzo, i da postoji puno prostora za brži napredak. Važno je, kako je rekla, da administracija bude efikasnija i građanima pruži veći kvalitet javnih usluga, pre svega u školstvu i zdravstvu.