„Kada sam počela da radim u Osnovnom sudu u Vranju, situacija je bila dramatična. Sada kad pomislim kroz šta smo prošli, ne znam kako nam je pošlo za rukom da napravimo ovo malo čudo”, kaže Vesna Ilić, sudija u Osnovnom sudu u Vranju.

Sudija Ilić priča o uslovima u kojima je Osnovni sud u Vranju godinama radio. Početkom 2016, sud je imao preko 40.000 nerešenih predmeta. Sud se doslovno gušio u njima: ne samo da su predmeti okupirali službenike suda koji su morali da obavljaju ovaj dodatni posao, već su zauzimali i fizički prostor, poput sudnica i kancelarija sudija, hodnika i drugih prostorija kojima bi se sud inače služio u redovnom radu. Pravda je zbog toga bila nedostižna građanima koji su vremenom izgubili poverenje u ovu instituciju.

„Osnovni sud u Vranju je zahtevao potpunu reorganizaciju. Da bismo to postigli, moji službenici i ja smo radili i vikendima kako bismo pregledali svaki otvoreni predmet”, nastavlja sudija Ilić opisujući teret koji je pritiskao sud.

Zahvaljujući projektu „Unapređenje efikasnosti pravosuđa” koji je finansirala Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Osnovni sud u Vranju je uspeo da smanji broj zaostalih predmeta za 53 odsto.

„Imajući u vidu da je pod jurisdikcijom suda u Vranju još nekoliko mesta u okolini, bili smo suočeni sa ogromnim brojem predmeta. Nismo imali dovoljno prostora pa smo morali da ih smeštamo u prostorije koje su previđene isključivo za presude“, kaže Stojadin Stanković, predsednik Suda u Vranju, opisujući reorganizaciju prostorija i arhiva u Sudu kao neverovatnu jer su zaposleni u sudu morali da koriste kolica kako bi prebacivali stare predmete do arhive.

„Još jedan od problema je bio nedostatak  sudija i administrativnog osoblja koji bi se bavili tim starim predmetima te je samim tim i pravda bila nedostižnija građanima”, zaključuje predsednik Stanković čiji je sud u okviru projekta „Unapređenje efikanosti pravosuđa” dobio pomoć za upravljanje i rešavanje starih predmeta.

Zapravo, „u okviru projekta je obezbeđeno i dodatno osoblje angažovano preko omladinske zadruge da pomogne u administrativnim poslovima, jer zbog zabrane zapošljavanja sud nije mogao dobiti veći broj zaposlenih“, zaključuje Stanković.

„Kada radite u sudu, odnosno državnoj instituciji koja nije efikasna, građani neće imati poverenja u državu. To znači da država ne može da nameće svoj autoritet”, objašnjava Slobodan Nešić, advokat i član Advokatske komore Niš.

Pema statističkim podacima, srpski sudovi su zahvaljujući ovom projektu samo tokom 2016. uspeli da za 29 odsto smanje broj zaostalih predmeta koji su vršili veliki pritisak na čitav sistem.

Poređenja radi, i Hrvatska je, u pretpristupnom procesu, imala sličan slučaj sa starim predmetima u sudskom sistemu. Tokom pristupnih pregovora, broj nerešenih predmeta smanjen je od 2004. do 2011. za više od 50%.

Aktivnosti i rezultati projekta „Unapređenje efikasnosti pravosuđa“ deo su šireg plana koji je definisan Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, Jedinstvenim programom rešavanja starih predmeta za reformu sudskog sistema, Akcionim planom za poglavlje 23 i izmenom posebnog seta mera za rešavanje zaostalih izvršnih predmeta.

Kako bi olakšali i ubrzali postupanje sudija u tipskim predmetima koji su u 2016. godini obustavljeni u skladu sa novim Zakonom o izvršenju, projekat je u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom i Ministarstvom pravde izradio nacrte jednostavnijih odluka (rešenja i zaključaka) koji se sada mogu automatski izraditi korišćenjem softvera za upravljanje predmetima.

Đorđo Frušone, italijanski novinar i stažista u Delegaciji Evropske unije u Srbiji