Budućnost je u modernim prugama, u digitalizovanom okruženju, na kojima saobraćaju brzi vozovi povezujući gradove Zapadnog Balkana. To je vizija iza koje su stali ministri saobraćaja regiona na danas održanom Železničkom samitu Zapadnog Balkana.

U Evropskoj godini železnice, na početak samita je u železničku stanicu Beograd Centar stigao „Connecting Europe Express“,  voz koji putuje kroz više od 100 gradova simbolično povezujući Evropu. U sastavu voza je vagon sa izložbom na kojoj su predstavljeni najznačajniji projekti, kao i prednosti železnice u Evropi, koju su zajednički obišli učesnici samita.

„Evropska komisija će nastaviti da podržava Zapadni Balkan da razvija i modernizuje sektor železnice. Plan uključuje milijardu i po evra za razvoj železnice a primeri su razvoj brze pruge na Koridoru 10 koji će povezati Budimpeštu sa Beogradom i dalje sa Nišem, Skopljem i Grčkom, i razvoj Koridora 4 koji će Beograd brže povezati sa lukom Bar u Crnoj Gori i Podgoricom”, poručio je evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Oliver Varheji video porukom, na otvaranju Železničkog samita Zapadnog Balkana.

Direktorka za sektor mobilnosti i saobraćaj u okviru Evropske komisije, Maja Bakran Marčić, izjavila je da ljudi koji žive u Sarajevu, Skoplju, Beogradu i brojnim drugim gradovima Zapadnog Balkana udišu jedan od najzagađenijih vazduha na svetu.

„Železnica nudi dobar deo rešenja za takvu situaciju. Kao najzeleniji vid saobraćaja odigraće ključnu ulogu u dostizanju klimatskih ciljeva. Naš cilj je prebacivanje na najodrživije vidove transporta i povećanja broja putnika i količine robe na prugama. To je nešto što želimo da primenimo i na Zapadnom Balkanu i na tome ćemo aktivno raditi zajedno sa vama“, kazala je Bakran Marčić.

„Moja vizija je da se ukrcamo na voz ujutru u Ljubljani i stignemo na sastanak u 10 ujutru u Zagrebu, sve vreme koristeći bežični internet koji je brz i pouzdan. Moja vizija je da krenem iz Beograda u posetu prijateljima u Skoplju direktnim vozom kojem treba za taj put manje od 4 sata. Da iz Sarajeva noćnim vozom stignemo uveče ili rano ujutru u lepu Crnu Goru. Cilj je da se stanice u regionu takmiče sa Antverpenom, Hamburgom i Roterdamom, distribuirajući robu svuda po centralnoj i istočnoj Evropi“, kaže Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice.

„Ne možemo propustiti priliku da promovišemo železnicu. Naročito na Zapadnom Balkanu gde povezanost ostaje planski prioritet. Nažalost sektor železnice je narušen na Zapadnom Balkanu, ali trenutak za železnicu je sada“, rekla je Nandita Paršad, direktorka Grupe za održivu energiju EBRD.

Kao partner, EIB je samo od 2009. godine uložila blizu 10 milijardi evra, a više od 5 milijardi evra je uloženo u transportni sektor. Prošle godine smo povećali opseg investicija u regionu za skoro 50 odsto, u poređenju sa 2019. kako bi obezbedili preko potrebnu podršku u kritičnom periodu, istakla je Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB za region Zapadnog Balkana.

Premijerka Srbije Ana Brnabić naglasila je važnost železničkog Koridora 10 za putnički i teretni saobraćaj u evropskim okvirima.

„Iako formalno još uvek nismo članica, to je pokazatelj da Srbija i region jesu deo Evrope i da je čitav naš region deo evropske porodice. Pre tačno dve godine u Beogradu zajedno sa komesarkom za transport Evropske komisije otvorili smo kancelarije Transportne zajednice, čime je Srbija postala domaćin ove međunarodne organizacije“, podsetila je Brnabić.

U poslednjih 11 godina, Evropska unija je u Srbiji finansirala brojne projekte modernizacije železnice, kroz obezbeđivanje više od 142 miliona evra bespovratnih sredstava. EU finansira modernizaciju pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo Panevropskog Koridora 10. Investicije EU koriste se za pripremu projektno-tehničke dokumentacije potrebne za početak radova, a kroz obezbeđivanje bespovratnih sredstava (EU grantova) i za sufinansiranje. Pored ovoga, Srbiji su dostupni i zajmovi pod povoljnim uslovima kod Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Evropska godina železnice predstavlja deo napora EU, a u okviru Evropskog zelenog plana (European Green Deal), koji imaju za cilj prelazak na održivu privredu kroz postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Jedan od ključnih elemenata ovog plana je uvođenje čistijih i zdravijih oblika transporta, obzirom na činjenicu da je sektor saobraćaja odgovoran za oko 25 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU.

Evropski zeleni plan teži da postigne smanjenje nivoa emisija za 90 odsto do 2050. godine. Železnički saobraćaj je odgovoran za samo 0,4 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, i ispušta daleko manje CO2 od drumskog ili avio saobraćaja i predstavlja najodrživiji, najinovativniji i najbezbedniji oblik transporta u EU. U poređenju sa EU, gde je elektrifikovano 75 odsto ukupne železničke mreže, na Zapadnom Balkanu ta brojka iznosi manje od jedne trećine.

Pročitajte još

https://europa.rs/evropski-voz-stize-u-beograd/

https://europa.rs/modernim-prugama-do-brze-zeleznice/

https://europa.rs/region-bez-rominga-uz-podrsku-eu/

https://europa.rs/otvoren-stalni-sekretarijat-transportne-zajednice-u-beogradu/