Na svakih 10 dana u Srbiji jedna žena izgubi život u porodičnom ili partnerskom nasilju, rečeno je skupu u EU info centru organizovanom povodom početka projekta za zaustavljanje nasilja nad ženama u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj u naredne tri godine.
Regionalni projekat su pokrenule Evropska komisija i UN Women sa ukupnim budžetom 5,68 miliona evra koji će do 2020. raspodeliti za zaustavljanje nasilja nad ženama kroz pravnu regulativu i jačanje svesti o jednom od najvećih društvenih problema u šest balkanskih zemalja i Turskoj
Srbija i Makedonija dobijaju po 485.000 evra, za Kosovo* je opredeljeno 552.143 evra, Albaniji ide 450 hiljada, a BiH 550.000 evra, a najviše će dobiti Turska 600.000 evra.
Šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Nikola Bizel izjavio je da će projekat povezati nevladin sektor, bez kojeg je nemoguće efiksano ga sprovesti, sa državom kojoj će se pružiti stručna pomoć da unapredi zakonodavni okvir, kapacitete i usluge kao odgovor na nasilje nad ženama.
Savetnica potprednice Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Ljiljana Lončar navela je podatak da, prema objavljenim slučajevima, u proseku svakih 10 dana jedna žena u Srbiji strada kao žrtva nasilja u porodici ili partnera.
U proteklih 10 godina njih 330 je izgubilo život, navela je ona i poručila da mora hitno da se odgovori na tu pojavu u društvu – zajedno država, NVO i mediji.
Istakavši da je Srbija već preduzela strateške korake u donošenju Strategije, Lončar je predočila da od 1. juna stupa na snagu Zakon za sprečavanje porodičnog nasilja.
Prema njenim rečima, od iduće godine Srbija će izveštavati i međunarodne institucije o tome što je postigla u toj borbi, pošto je ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama, čime se obavezala da će sprečavati, goniti i kažnjavati počinitelje nasilja nad ženama i devojčicama.
Za sigurne kuće izdvaja se 10 miliona dinara
Šefica Kancelarije UN za rodnu ravnopravnost Milana Rikanović je navela da će 60 odsto novca biti plasirano za osnaživanje ženskih organizacija i za njihove projekte, sa po maksimum 60.000 evra.
Ona je ukazala da je pristupanje EU važan podsticaj rodnoj ravnopravnosti, jer se u pregovorima u poglavljima 23 i 24 zahteva okvir i institucionalni mehanizmi samo za to.
Članica GREVIO Komiteta koji prati primenu Konvencije SE protiv nasilja nad ženama Biljana Branković predstavila je studiju, u kojoj su učestvovale 22 NVO i 21 institucija, koja je pokazala da se u Srbiji nasilje nad ženama tretira isključivo kao porodično, čak se i definiše bez rodne komponente.
Ustanove nemaju specijalizovane službe za žene žrtve nasilja, a podršku i servis žrtvama uglavnom pružaju NVO, nalaz je studije.
Srbija nema nacionalni, besplatan SOS telefon kojim bi 24 sata dnevno, anonimno žrtve svih oblika nasilja imale podršku i pomoć u krizi.
Srbija nema centre za žrtve silovanja, niti centre za prijavu seksualonog nasilja, što definiše Konvvencija, a nema ni adekvatnu pomoć deci svedoka nasilja u porodici, kojih je u Srbiji 2012. identifikobvano 3.017, rekla je Branković.
Ona je ukazala da Srbija spada u zemlje sa izuzetno niskom stopom prijavljivanja seksualnog nasilja, svega 60 krivičnih prijava godišnje, što je izuzetno malo naspram broja stanovnika.
*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova
